Da li imate preko 18 godina?

Mentalne bolesti, vrele misli, dnevnik bola i ljubavi

Eksperimentisanje sa psihom, suočavanje sa tragičnim situacijama, borba sa demonima i gitarski pop obeležili su drugu polovinu marta.

2
0

U ovom izdanju kolumne posvećene novoj muzici, pored mnogobrojnih preporuka pri kraju teksta, biće reči o pločama koje su objavili teksaška četvroka Spoon, zatim Sorority Noise, koji se nalaze među liderima emo scene, i dok Mount Eerie predstavlja soundtrack za tugu, Real Estate rokaju gitare, a Aimee Mann priziva duh sedamdesetih godina prošlog veka.

Real Estate / In Mind (Domino Records)

Članovi benda Real Estate na prethodna tri objavljena albuma pokazali su da se šampionski snalaze u kombinaciji dream popa u kojem  dominiraju gitare, blagog psihodeličnog roka i surfa, pa njihovo četvrto studijsko izdanje „In Mind“ sledi već dobro uhodanu putanju. Momci iz Nju Džersija i ovoga puta su isporučili set opuštenih, letnjih  i sanjivih, uglavnom, midtempo numera koji prizivaju zalazak sunca na plaži već nakon prvog slušanja. Novih jedanaest pesama odlikuju se umilnim melodijama, toplim vokalima i privlačnim zvukom, a aranžmani su dodatno osveženi zahvaljujući producentu iz Los Anđelesa, po imenu Cole M. G. N. koji iza sebe ima saradnju sa imenima kao što su Ariel Pink, Beck, The Vaccines, Julia Holter, Nite Jewel i drugi.

Došlo je i do personalnih promena, jer je sastav napustio jedan od osnivača, gitarista Matt Mondanile, koji je odlučio da se potpuno posveti svom projektu Ducktails, a na njegovo mesto došao je dosadašnji prateći muzičar Julian Lynch. Upravo je Lynch najzaslužniji za „wah“ efekte u introspektivnoj „Serve The Song“, jednoj od najvećih aduta na ploči. Pored ove, neki od najboljih momenata su hipnotički, repetitivni outro na „Two Arrows“, folki zvuk akustične gitare na „Diamond Eyes“, divni refren na „Stained Glass“, „Holding Pattern“ gde je synth zvuku dato više prostora, kao i klavirski uvod na završnoj „Saturday“.  Bez sumnje, novi album grupe Real Estate biće deo našeg prolećnog i letnjeg soundtracka koji će nam svojom bezbrižnom i setnom atmosferom mamiti osmehe na licima.

Spoon – Hot Thoughts (Matador)

Tri godine nakon fantastičnog albuma „They Want My Soul“, teksaška četvorka je objavila album „Hot Thoughts“, vraćajući se matičnoj diskografskoj kući nakon dvadeset godina od izlaska njihovog debitantskog ostvarenja „Telephono“.  U pitanju je deveto po redu studijsko izdanje benda iz Ostina i može se reći da je, kao i nekoliko njegovih prethodnika, standardno kvalitetan. Oštri gitarski rifovi, galopirajući ritam bubnjeva, atraktivne bas linije i vatreni vokal Britta Daniela predstavljaju magičnu formulu zbog koje se i ova ploča svrsta u kategoriju kvalitetnih. Na „They Want My Soul“, albumu koji je ostvario najzapaženiji komercijalni uspeh u dosadašnjoj karijeri grupe, bilo je poigravanja sa elektronskim aranžmanima, a „Hot Thoughts“ se samo nastavlja na to eksperimentisanje, ali ga još više nadograđuje.  Novi album vrvi od zaraznih melodija, raskošn(ij)ih aranžmana i do detalja, znalački promišljene produkcije, gde zasluge kupi Dave Fridmann, čovek koji stoji iza mnogih albuma bendova Mercury Rev i The Flaming Lips.

Od početne, naslovne numere koja svojim direktnim rok pristupom, virtuoznom ritam sekcijom i uzbudljivim zvukom klavijatura, postavlja ton čitavog albuma, preko „WhisperI’lllistentohearit“ koja u prvom delu asocira na Underworld, izvanredne „Do I Have to Talk You Into It“, gde synthovi i perkusije čuda čine, do „Pink Up“ koju do kraja elektronika i robotizovani glas uzimaju pod svoje i „Can I Sit Next To You“, funk-pop draguljem sa realnim predispozicijama za potencijalni hit godine, prosto, nema slabog mesta.  Posle ovih plesnih eskapada, ploču završava sablasni džez jam session u vidu pesme „Us“ koja kao da ne pripada ovom društvu veselih indie-pop tema. „Hot Thoughts“ je ploča pogodna za višestruka preslušavanja, jer svakim sledećim pritiskom na repeat u prilici ste da otkrijete nove, različite nijanse i efekte koje ste možda propustili prethodnog puta, a koja čine da ovo izdanje bude među kandidatima za gornji deo liste najboljih godišnjih albuma.

Aimee Mann / Mental Illness (SuperEgo Records)

Poslednjeg dana marta, zvanično je objavljen deveti samostalni album američke kantautorke Aimee Mann sugestivnog naziva „Mental Illness“. Plavokosa muzičarka iz Ričmonda pozabavila se temama kompleksne ljudske psihe, odnosno poremećajima iste, kao i osećanjima i promenama u ponašanju koje iz toga proizilaze. Glavni junaci ovih jedanaest pesama pate od usamljenosti, bipolarnog poremećaja, patološkog laganja, zabluda, samodestrukcije, alkoholizma, nesrećnih ljubavnih veza, a Aimee nastoji da njihovu  ophrvanost tugom i melanholijom ublaži i umiri, ne predstavljajući ih kao gubitnike.  Način na koji ona tretira takvu vrstu emocinalnih problema o kojima peva sigurno je najveća briljantnost albuma.

U izjavama za medije, uz veliku dozu ironije, rekla je kako je ovo skup „najtužnijih i najsporijih pesama“ u njenoj dosadašnjoj karijeri, i to je potpuno tačno. Album se u najvećoj meri oslanja na nežno prebiranje po akustičnoj gitari i njen čisti, topli vokal, koje nas  vraća na kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina prošlog veka, pa su poređenja sa Joni Mitchell sasvim opravdana. Bujnost aranžmana podvučena je upotrebom dodatnih žičanih instrumenata za koju je zaslužan dugogodišnji saradnik Paul Bryan i klavira koji , kao u pesmi „Good For Me“ , izdiže stvari na jedan viši nivo. Bez seciranja svake numere ponaosob, nedvojbeno se može konstatovati da je Aimee u ovih 38 minuta koliko traje album, pokazala da je svoja na svome i da je i posle više od tri decenije iskustva iza sebe i dalje u odličnoj songwriterskoj formi.

Sorority Noise / You’re Not As_____As You Think (Triple Crown Records)

Poslednjih godina svedoci smo postepenog oživljavanja emo žanra (zapažene albume u prethodnom kratkom periodu objavili su Pianos Become the Teeth, Touche Amore, The Hotelier, The World Is a Beautiful Place), a Sorority Noise postaju pravi predvodnici tog dela indie scene. Njihovo treće studijsko izdanje inspirisano je tragičnim događajima i gubicima bliskih ljudi, neprihvatanjem novonastale realnosti i borbom sa depresijom. Svojom lirikom, koja predstavlja jedno od njihovih najubojitijih oružja, podstiču slušaoca da zađu do svojih najdubljih osećanja, da upotrebe male sive ćelije i pokušaju da se stave u poziciju osoba koji se nose sa različitim psihozama. Možda će onda imati razumevanja za njihove postupke. Pevač i gitarista, Cameron Boucher, piše/peva iz dubine duše, ogoljava emocije, isteruje lične demone.  „This is the part where I’m a marathon runner/And both my ankles are sprained“ ili „Beware that I’m not who I used to be“ ili „Is everything okay?/Not right now but it will be/I’m just stuck in the same old place again“ samo su neke odrednice koje nam daju uvid kroz kakva je različite faze žalosti prolazio.

Kada je muzika na ploči u pitanju, kvartet iz Konektikata našao je utočište u korenima emo zvuka iz devedesetih, uz uticaje koje vas mogu podsetiti na američke indie rok bendove kao što su Nada Surf ili, pogotovo, Brand New.  Za to je najodgovorniji Mike Sapone, glavni producent svih Brand New albuma. „You’re Not As_____As You Think“ je kolekcija napetih i dinamičnih pesama, gde sve pršti od pankerske energije i eksplozivnih gitarskih rifova, ali sa tačno određenom merom i vešto raspoređenim intezitetom u svakoj numeri. Iako su teme bolne i ozbiljne, ova ploča itekako pruža zadovoljstvo i zabavu. Ukoliko je ovaj album pokazatelj u kom stanju se nalazi emo rok u 2017. godini, onda možemo očekivati da se niz kvalitetnih izdanja iz prve rečenice samo nastavlja.

Mount Eerie / A Crow Looked at Me (P.W. Elverum & Sun)

Osmi album američkog kantautora Phila Elveruma, koji stoji iza projekta Mount Eerie, predstavlja još jedno konceptualno izdanje, gde je osnovna tema bol i tragedija. Naime, njegova dugogodišnja supruga, umetnica, Geneviève Castrée, jula prošle godine je napustila ovaj svet, a Elverum je rešio da svoju patnju i žalost pretoči u dnevnik sećanja na poslednje mesece, nedelje, čak i dane koje su usledila nakon ogromnog sloma u njegovom životu. Od avgusta do septembra komponovao je u sobi u kojoj je ljubav njegovog života provela poslednje sate, koristeći pritom isključivo instrumente koji su pripadali njoj. Rezultat su novih jedanaest pesama gde na jedan eskplicitan, bukvalan, sirov način opisuje svoju borbu, očajanje, nastavak života usled besmislenog odsustva voljene.

Od srceparajuće “Real Death” koja otvara album do završne “Crow”, u prvom planu je dirljiva i pesimistična poezija, gorke strofe i reči od kojih se “znoje oči” i zbog kojih ta velika knedla u grlu nikako da ode. Pesme sadrže mnoštvo spoken word delova, melodija je iščašena i ne postoji jasan tok, ali, to je u redu, jer ovde tuga i bol diktiraju uslove, ne ritam i note. Muzička pratnja je ekstremno ogoljena. Gitara i samo u retkim prilikama nešto više, klavir ili blagi zvuk perkusija i sve je u potpunosti u službi duboko intimne i  mračne liričke kanonade tridesetosmogodišnjeg muzičara iz Vašingtona. Ploča “A Crow Looked at Me” pleni, ali i uznemirava. Nije namenjena za uživanje i zabavu, posmatrano sa nekakvog hedonističkog aspekta i kao takva, stoji rame uz rame sa remek delima sličnog koncepta kakva su napravili Nick Cave (“Skeleton Tree”), Sufjan Stevens (“Carry & Lowell”) i Sun Kill Moon (“Benji”).

HONORABLE MENTIONS

Ne propustite priliku da preslušate nove albume koje su objavile Valerie June (“The Order of Time”) i Jay Som (“Everybody Works”), zatim Hurray for the Riff Raff (“The Navigator”), trostruko izdanje Boba Dylana (“Triplicate”), aktuelnog dobitnika Nobelove nagrade, kao ni novu ploču iz post-punk kuhinje koju servira londonski sastav Wire (“Silver/Lead”). Tu su još i The Magnetic Fields sa glomaznim izdanjem “50 Song Memoir”, kanadska indie muzičarka Lydia Ainsworth ima drugi album “Darling of the Afterglow”, Conor Oberst (“Salutations”) i Craig Finn (“We All Want The Same Things”) takođe imaju zanimljiva izdanja, kao i British Sea Power (“Let the Dancers Inherit the Party”). Nakon 19 godina, The Jesus and Mary Chain vratili su se pločom “Damage and Joy”, a tople preporuke su i Dave Bazan (“Care”), Nadia Ried (“Preservation”) i Blanck Mas (“World Eater”). Kada je u pitanju region, novim izdanjima obožavaoce su obradovali kantautorka Irena Žilić (“Haze”), Nežni Dalibor (“U slojevima”) i Brigand (“Daleko je Vavilon”).

SINGLOVI 

Dan Auerbach /  Shine On Me

Frontmen benda The Black Keys u poslednje vreme bio je zauzet svojim projektom The Arcs, a sada je rešio da objavi novi solo album, još od 2009. godine i ploče “Keep It Hid”. Za najavni singl u pomoć mu je pritekao Mark Knopfler.

alt-J / In Cold Blood

Drugi singl sa predstojećeg albuma Relaxer, objavili su članovi britanskog benda alt-J, a u pitanju je pesma “In Cold Blood”.

Slowdive / Sugar for the Pill

Shoegaze veterani Slowdive objaviće novi album nakon 22 godine, a singl koji najvljuje njihovo povratničko izdanje je “Sugar for the Pill”.

Thurston Moore / Smoke Of Dreams

Nekadašnji lider benda Sonic Youth, Thurston Moore, uskoro će održati koncert u Beogradu u okviru Resonate festivala, a podelio je i prvi singl sa budućeg albuma.

Moloa / Ponekad

Mladi beogradski trio Moloa je, nakon premijernog singla “Sat u glavi”, sada objavio i prvi video, za pesmu “Ponekad”.

The New Pornographers / Whiteout Conditions

Kanadski power-pop bend će vrlo uskoro objaviti novi album pod nazivom “Whiteout Conditions”, a kako zvuči naslovna numera možete poslušati u nastavku.

Bojana Vunturišević  / Kese Etikete

Novi singl za nekadašnju članicu benda Svi na pod predstavlja saradnju sa poznatom beogradskom dramaturškinjom Minjom Bogavac i gitaristom matičnog sastava Ivanom Mirkovićem Bambijem, koji je i producent predstojećeg albuma “Daljine”.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: