Da li imate preko 18 godina?

Martovska muzika

Senzualna Laura Marling, povratnički album za Grandaddy, novi Temples i revija singlova.

2
0

U narednim redovima čitaćete o onim martovskim izdanjima objavljenim pre početka proleća. Imamo, dakle, ozbiljnog kandidata za album godine, a posle deset godina Grandaddy imaju novu ploču, petogodišnju diskografsku pauzu prekinula je grupa The Shins, i predstavnici psihodeličnog popa Temples objavili su drugi album, baš kao i njihovi sunarodnici iz benda Circa Waves.

5fe55e-20130816-laura-marling-6

Laura Marling / Semper Femina (More Alarming Records)

Prethodni album britanske kantautorke Laure Marling, „Short Movie“ iz 2015. završio je u top pet na listi najboljih albuma te godine, kada je autor ovih redova u pitanju. Zbog toga sam imao velika očekivanja u vezi sa novom pločom „Semper Femina“, a nakon višestrukog slušanja može se zaključiti da ova talentovana, mlada dama nije razočarala. Kolekcija od devet novih pesama duboko je  intimna, sofisticirana, nežna i iskrena vizija ženskog univerzuma sa svim svojim prednostima i slabostima, propraćenih senzualnim vokalom dvadesetsedmogodišnje muzičarke i diskretnim aranžmanima u kojima dominiraju žičani instrumenti. Vratila se Laura karakterističnom folk izražaju, ali je zadržala rok energiju sa prošlog izdanja. Svaka pesma na albumu sadrži neki suptilni momenat koji neodoljivo osvaja i koji predstavlja praznik za sva čula.

Pesma poput „The Valley“ sa rajskim violinama odnosi vas u neke mistične predele gde vreme i prostor ne postoje, zvuci gitara u „Wild Once“ i „Always This Way“ dovode do neizbežnih poređenja sa Joni Mitchell, skoro spoken-word numera „Wild Fire“ koja zrači soul sjajem i završna „Nothing, Not Nearly“ uglavnom se oslanjaju  na električnu stranu instrumentarija, dok „Nouel“ svojom bluz atmosferom podseća na Neila Younga. Među mojim omiljenim je džez-rok balada „Soothing“ gde je bas u centru zbivanja i koja poseduje određeni dašak Portisheada, odnosno bajkovita „Next Time“, verovatno najemotivnija pesma na čitavoj ploči. Šestim studijskim albumom, Laura Marling nastavlja da oduševljava, tako da mi ne preostaje ništa drugo nego da ovo izdanje uvrstim među najozbiljnije kandidate za sam vrh liste najboljih godišnjih izdanja.

Circa Waves / Different Creatures (Virgin EMI)

Četvorka iz Liverpula na svom drugom studijskom izdanju zvuči samouverenije, zrelije i moćnije, upravo onako kako je frotmen Kieran Shudall priželjkivao i najavljivao po medijima. Nema više pop hitića za pevanje pored plaže, profanih tekstova i neopterećujućih gitarskih rifova, jer se Circa Waves vraćaju sa malo mračnijom muzikom, kompleksnijim i snažnijim melodijama, a evidentan je napredak kad su tekstovi pesama u pitanju. Numera koja otvara ploču, a ujedno i prvi objavljen singl „Wake Up“ predstavlja rok u svojoj najčistijoj formi i govori u prilog malopređašnjoj tvrdnji. Naredna „Fire That Burns“ prezentovana kao drugi najavni singl, iako među poslednjim napisanim pesmama ovog albuma, prema rečima Shudalla, uspeva sa svojim zaraznim i zapaljivim refrenom da bude najbolja na čitavoj ploči. Sledi „Goodbye“ koja energijom i atmosferom podseća na Queens of the Stone Age, dok je „Out On My Own“ pravcata rok balada koja istražuje temu muške depresije.

Naslovna numera je podsećanje na album prvenac „Young Chasers“, sa svojim letnjim gitarama i plesnim ritmovima, koje stoje nasuprot ozbiljnoj i sveprisutnoj temi sirijskih izbeglica i reči poput „Making up as you go, you go and close our borders/But who gave you my point of view, my point of view“. I naredna „Crying Shame“ je u sličnom opuštenom, popičnom maniru, dok u potpuno akustičnoj „Love’s Run Out“ dobijamo uvid i u romantičnu stranu autora. Moćne bas deonice rasturaju u trećem singlu „Stuck“ koja govori o monotoniji svakodnevnice, a  „A Night On The Broken Tiles“ je još jedna od numera koja će osvajati publiku na koncertima i festivalima. Pesmu „Without You“ koju krase ubitačan ritam bubnjeva i zarazni gitarski solo ima najviše potencijala da postane letnji hit, dok je završna „Old Friends“ laganijeg tempa, pa se u ovoj uptempo kolekciji pesama posebno ističe. Vrlo dobro izdanje benda koji uspešno prevazilazi ozloglašeni kompleks drugog albuma.

Grandaddy / Last Place (30th Century Records)

Bila je 2006. godina kada je, tada umorni i nesrećni Jason Lytle, rešio da stopira rad grupe Grandaddy. Tokom narednog perioda napunio je baterije, objavio je dva samostalna izdanja i jedan album kao glavni vokal benda Admiral Radley. Na nagovor svog kolege iz matičnog sastava, Jima Fairchilda, 2012. su se ponovo ujedinili isključivo zbog koncerata, ali tada se rodila ideja kod frontmena da bi mogli da snime novi album. Nakon desetogodišnje diskografske pauze, svetu su ponudili peto dugosvirajuće izdanje i utisak koji preovladava jeste da jednostavno nastavljaju tamo gde su stali.

„Last Place“ sačinjavaju dvanaest novih pesama  koji se stilski kreću od otkačenog popa The Flaming Lipsa doalternativnog indie- popa Super Furry Animalsa, pojačano lo-fi pop estetikom koja podseća na Sparklehorse. Lytle je prekaljeni znalac kada je u pitanju stvaranje istinskih pop melodija, sa inteligentnim aranžmanima i upotrebom instrumentalnih deonica u tačnoj meri, gde njegova originalnost i umeće dolaze do punog izražaja. Teško je odupreti se trima uvodnim numerama koje u prvi plan ističu atraktivne synth elemente, pasionirane  gitarske rifove, kao i dobro poznati, topli vokal kalifornijskog muzičara. „The Boat Is In The Barn“ zvuči kao savremeno, neo-psihodelično čitanje Beatles zvuka, dok je najdinamičnija „Check Injin“ njihova verzija garažnog roka. Do kraja ploče, strasti se smiruju, pa uz spoj melanholije i tuge ređaju se veoma emotivne pesme  „I Don’t Wanna Live Here Anymore“, „This Is The Part“, „A Lost Machine“ i poslednja „Songbird Son“, sve odreda sa  prekrasnim, harmoničnim melodijama. Uspeo je Lytle da napravi savršen balans između brižljive produkcije i samostalnog eksperimentisanja serviravši tuce mid-tempo numera za još jedan, reklo bi se, tipično kvalitetan Grandaddy album.

Temples  / Volcano (Fat Possum Records/Heavenly)

Tri godine je prošlo od kada je talentovana družina iz engleskog gradića Keteringa objavila debitantski album „Sun Structures“, koji i dan-danas predstavlja pravi dragulj psihodeličnog popa. Na njegovom nasledniku, ploči „Volcano“, članovi benda su usmerili pažnju više ka popu, i to dobrano uplivavši u elektro vode, nego na razradu psihodelične komponente svog muzičkog izražaja. Rešili su da transformišu karakteristične zvučne obrasce, gitarski zvuk je umnogome blaži, a najvažnije promene dolaze sa upotrebom sintisajzera koji sada imaju dominantnu ulogu. Nešto slično onome što su učinila njihova „starija braća“ iz benda Tame Impala na albumu „Currents“ iz 2015. godine.  Ipak, Temples se ne odriču svojih korena, jer ovde govorimo o prostom modernizovanju zvuka, odnosno veštom kombinovanju prošlosti i savremenih trendova, a vreme će pokazati da li ovo označava i mainstream proboj.

Nemoguće je ostati imun na zaraznu melodiju početne „Certainity“, kao i na „All Join In”, “Open Air” i “In My Pocket“ koje oživljavaju osamdesete godine prošlog veka, dok nas James Bagshaw zabavlja svojim falsetom. „Born Into The Sunset“ podseća na ono što Kasabiani sviraju, ali uspeva da stvori euforiju bez izveštačenosti koje bend iz Lestera nikako da se otarasi u poslednje vreme. Temples smiruju tempo u opskurnoj baladi „How Would You Like To Go“, a slojevite i bogato orkestrirane  „Roman God-like Man“ i „Strange Or Be Forgotten“, gde su bubnjevi u prvom planu, trijumfalno zaključuju ovo izdanje.  „Volcano“ je dokaz nesputane kreativnosti i talenta članova benda i verujem da u budućnosti možemo očekivati još kvalitetnije stvari iz njihove psihodelične kuhinje.

The Shins / Heartworms (Columbia Records)

Još je na prošlom albumu „Port of Morrow“ James Mercer, alfa i omega projekta The Shins, nagovestio radikalne promene u zvuku benda u odnosu na ranija izdanja, opraštajući se od indie-rok zvuka i uvodeći elektro momente, dok je na najsvežijoj studijskoj avanturi eksperimentisanje sa elektronikom podigao na još veći nivo, a muziku sasvim približiosavrmenom pop žanru.  Dualitet starog i novog zvuka ogleda se već u početnoj numeri „Name For You“ posvećenoj njegovim ćerkama, kao i u „Cherry Hearts“ koja u prepoznatljivom mercerovskom stilu dočarava priču o čežnji i neuzvraćenoj ljubavi. „Fantasy Island“ koju krase tripi klavijature, odnosno autobiografska „Mildenhall“ u kojoj opisuje koliko je sastav The Jesus And The Mary Chain uticao na ono što je postao, vidimo Mercera koji se suočava sa problemima nedostatka samopozdanja, uz određenu dozu melanholije. Na ploči je učestvovao i Richard Swift, bivši član grupe, a trenutno član sastava The Arcs gde nastavlja saradnju sa Danom Auerbachom, ovoga puta u ulozi producenta pesme „So Now What“, jednog od najvećih bisera na čitavom albumu. Ono što se meni najviše dopada jesu numere u indie-folk maniru, „Dead Alive“, naslovna, gde se Mercer odično snalazi, kao i završna „The Fear“,  koja okončava peto izdanje benda iz Albukerkija u velikom stilu, sa kvalitetnom upotrebom žičanih instrumenata i perkusija.

SINGLOVI

Feist / Pleasure

Leslie Feist prekida šestogodišnju diskografsku pauzu najavljujući album „Pleasure“ sa koga je skinut istoimeni singl.

Erasure / Love You To The Sky

Synthpop čarobnjaci iz benda Erasure objaviće sedamnaesti studijski album pod nazivom „World Be Gone“, a predstavili su nam i njegov mali preview u vidu singla „Love You To The Sky“.

Weezer / Feels Like Summer

„Feels Like Summer“ će se naći na budućem, još uvek neimenovanom albumu benda iz Los Anđelesa, koji nasleđuje prošlogodišnje izdanje „White Album“.

Chris Cornell / The Promise

Frontmen benda Soundgarden napisao je pesmu „The Promise“ koja je deo soundtracka istoimenog filma čija je tema genocid nad Jermenima, a gde glavne uloge tumače Christian Bale i Oscar Isaac.

The Afghan Whigs / Demon in Profile

Rok veterani iz Sinsinatija, The Afghan Whigs, prezentovala je video za pesmu „Demon In Profile“ koja najavljuje njihov osmi album u karijeri „In Spades“.

Joey Bada$$ / Land of the Free

Dvadesetdvogodišnji reper iz Bruklina, Joey Bada$$, objavio je videospot za singl „Land of the Free“ koji će se naći na njegovom predstojećem albumu „All-Amerikkkan Bada$$“.

alt-J / 3WW

Engleski indie rok sastav alt-J predstavio je vodeći singl „3WW“ kojim najavljuju treće studijsko izdanje „Relaxer“ koje bi trebalo da bude objavljeno početkom juna.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: