Da li imate preko 18 godina?

Loši momci se vraćaju u grad

Never say „Never again“. Originalna postava Guns N' Roses je ponovo na okupu posle 20 godina.

4
2

Malo je bendova u istoriji rokenrola koji su bili toliko voljeni kao Guns N’ Roses. Akcenat je na “voljeni” jer odnos publike prema najvećim bendovima može biti obožavanje, opsesija, sektaška posvećenost njihovom delu, statusna naklonjenost. Jer biti fan određene grupe te pozicionira kao osobu od posebnog ukusa (iako muzika možda baš i nije toliko sjajna). Postoje razne emocije (dijagnoze) ili motivi koji pridobijaju publiku. Ali odnos publike prema Gansima, bio je i ostao čista ljubav. Teško je pogoditi na koga će u šoubiznisu (kao i u životu) Boginja Sreće pokazati prstom i stvoriti od njega zvezdu. Neki koji su bili viđeni da doživotno ne napuste male klubove i garaže izašli su na stadione, a neki koji su imali sve predispozicije da postanu veliki ostali su samo cenjena klupska atrakcija. Ne računam naravno onaj korporativni deo muzičke scene koji po Dizni koncentracionim kampovima za decu i sličnim mestima fabrikuje buduće zvezde inženjeringom.

Kad su Gansi u pitanju tu ne postoji slučajnost ili sreća jer oni su jednostavno ljudi koji su imali sve što je bilo potrebno za pravi, čistokrvni rokenrol bend i status zvezda. Dobru muziku, velike hitove, autentičan i odmetnički izgled (nešto između bande gusara i apača), harizmatičnog frontmena, introvertnog gitaristu virtuoza, incidentno ponašanje, etiketu narkomana i alkosa. Zbog svega toga su i bili najveća rokenrol grupa na prelazu iz osamdesetih u devedesete. Bilo bi pravo čudo da nisu uspeli. Svrstavali su ih u metal scenu, gde im svakako nije bilo mesto. Muzika im se delimično bazirala na hard roku, ali to nije bila nijedna vrsta ni podvrsta metala. Zapravo, njih je teško žanrovski odrediti. Hard rok, bluz, tu i tamo teži oblici popa. Muzički i estetski bili su jako eklektični. I nisu bili reprerezenti ni jedne epohe kroz koju su se provukli. Kraj osamdesetih, koji je bio opšta muljavina svega i svačega, nije bio njihovo vremensko odredište a početak devedestih kojim je dominirao grandž takođe nije bio period kojem su pripadali. Tako je i najbolje, to je odlika najvećih. Potpuna eklektika i apsolutno nepripadanje. Gansi su svoje postojanje zasnivali na kompletnom iskustvu rokenrola od pedesetih do trenutka kada su nastali sredinom osamdesetih. Muzika koja vuče poreklo od bluza i roka, incidentno-buntovnički stav i stilski izraz panka. Time su čak i anticipirali pristup stvaranju i prezentovanju muzike u dvehiljaditim godinama koji je počeo sa The Strokes, a završiće se ko zna gde jer je još uvek na snazi. Njihova muzika obeležila je odrastanje cele jedne generacije, bili su svačiji omiljeni bend. Nije bilo tinejdžerske sobe u kojoj nije bio okačen barem jedan njihov poster. Te postere nisam viđao samo u našim sobama već i sobama glavnih junaka američkih tinejdžerskih filmova. G’N’R su bili tačka prepoznavanja svih tinejdžera na svetu, i onih na Istoku i onih na Zapadu. Nije bilo klinca koji se bar jednom nije lečio od ljubavnih bedaka uz “Patence” ni žurke na kojoj u hajlajtu nije odšrafljen “Paradise City”.

Najbolje grupe su najčešće osnovu imale u saradnji kreativnog dua koji je vukao bend (Lenon-Makartni, Džeger-Ričards, Plant-Pejdž, Stramer-Džouns, Stajp-Bak, braća Galager). Eksl Rouz i Sleš bili su najznačajnini autorski muzički dvojac tog perioda kada su neki tvrdili da je rokenrol mrtav a neki da tek počinje još jedan njegov novi talas. Ono što su Glimmer Twins  bili za početak šezdesetih to su ova dvojica nekih 20 godina kasnije. Gansi tu sličnost sa Stonsima nisu prepoznavali a kad su im drugi na to ukazivali Eksl je odgovarao uvredama da su to dede i dinosaurusi kojima više nije mesto na sceni. Promenio je miljenje kada ih je sreo uživo na nekom festivalu i shvatio da je to ta ista opaka buntovnička energija koju godine ne mogu da slome. A nipodaštavnaje mlađih kolega osetio je kasnije i sam na svojoj koži od podsmeha Kurt Kobejna  i Kortni Lav na legendarnoj (jedinoj dobroj) dodeli MTV nagrada 1992. Eksl i Sleš iznedrili su tri odlična albuma, nebrojene nastupe, brojne skandale i najveću turneju u istoriji muzike. “Use Your Illusion Tour” imala je 194 nastupa u 27 zemalja u periodu od preko dve godine. Pod tom težinom puklo je veliko prijateljstvo dvojice muzičara. Posle toga usledilo je 20 godina međusobne nekomunikacije, uvreda preko medija, zakletvi da se neće nikad više ponovo naći zajedno na sceni ni za stotine miliona dolara. Tamo gde je najveća strast i gde nema rezerve u uzajmanom odnosu varnice su najžešće a povrede najteže zaceljive kada dođe do loma. Stonsi su našli način da vrednost benda i puta koji su zajedno prešli stave na prvo mesto, ispred ličnih neslaganja i sujete. Gansi to nisu umeli. Eksl i Sleš su se poslednji put našli zajedno na bini u leto 1993. na Stadionu River Plate u Buenos Ajresu i tako okončali dvogodišnju turneju kao i koncertni život benda. Naredne dve godine protekle su u pokušajima da se snimi novi album kao i u akumuliranju nezadovoljstva koje je vrhunac doživelo time što je Eksl izbacio iz  benda gitaristu Gilbi Klarka ni krivog ni dužnog. Sleš je to iskoristio kao povod da i on ode, a za njim se povukao i ostatak. I to je bio kraj sastava Guns N’ Roses.

Aftermath je predstavljao ništa drugo do čist vatromet taštine hirovitog Eksl Rouza. Umesto da objavi da se bend raspao on, kao da se ništa alarmantno ne dešava, hladnokrvo saopštava da su neki  članovi otišli ali da novi dolaze i da Gansi nastavljaju s radom. Zamislite da Džeger najuri Ričardsa i Votsa a onda saopšti da Stonsi i dalje postoje samo će biti zamenjeni nekim anonimusima. Da li je autorsko pravo na ime i delo grupe bilo u Ekslovim rukama ili bivši članovi nisu hteli da potežu to pitanje nije ni bitno, važno da on angažuje gomilu novih svirača plaćenika i formalno nastavlja rad pod firmom G’N’R. Ono što mi je zapalo za oko posmtrajući tu novu postavu je to da svako od njih po malo, što fizionomijom što imidžom, podseća na stare (prave) članove. Da li je to bila slučajnost ili se Rouz ponašao kao da je raskinuo sa ženom svog života a onda počeo da šeta po gradu njene blede kopije da joj pokaže da je sve okej i da je nastavio dalje. Sa novom ekipom ulazi u snimanje albuma “Chinese Democracy” koji je radio jedno dobrih 10 godina. Snimanje je praćeno brojnim kontroverzama i odlaganjima objave a krajnji rezultat bio je album čiji jedini kvalitet je taj što je dobro isproduciran i odsviran. Sve ostalo je vredno zaborava. To je album koji nema ni jedan hit a čak i najtvrdokorniji fanovi teško da znaju neku pesmu. Turneje su, s druge strane, bile dobro posećene i to što je na njima bilo pružano bilo je dostojno posete. U to smo mogli i mi dva puta ovde da se uverimo, u Beogradu 2010. i na Exitu 2012.  Ali hajde da se ne lažemo, i taj album i svi ti koncerti su samo solo karijera Eksl Rouza koji nemaju veze s Gansima kakvo god ime da nose. Čak je i on na nekim koncertima imao potrebu da se indirektno pravda publici što na bini ne gledaju prave članove nego orkestar svirača. Na svakom koraku novi bend je nailazio na probleme najčešće izazvane Ekslovim ponašanjem. Mnogi su ga usput napuštali i bili zamenjivani. A da je uzrok raskola ležao u njegovoj sujeti i pokušajima da dokaže nešto što nije istina – da je on ključni i jedini G’N’R faktor – više puta se pokazalo. Kao na primer kada je na koncertu u Las Vegasu 2001. naredio obezbeđenju da spreče da Sleš, koji se tu slučajno našao, uđe na šou. Koliki je to samo osećaj ugroženosti, nesigurnosti i poricanja. Ostali članovi nastavili su svoje solo karijere. Tokom dvehiljaditih Sleš, Daf i Met su zajedno sa pokojnim Skot Vejlandom oformili bend “Velvet Revolver” i imali kratku ali uspešnu karijeru. Ako pažljivo preslušate albume i neke pesme shvatićete da u Velvetima ima više G’N’R zvuka nego u Ekslovom solo promašaju. Definitvno najžešća demonstracija njegovog ludila i pacifistička pobeda ostatka benda desila se 2012. Bendu je ukazana najveća moguća počast  – uvedeni su u Kuću slavnih u Klivlendu. Na ceremoniju su došli svi članovi benda, i originalni i oni koji su došli kasnije i ostali do 1996. Osim Izi Stradlina i naravno – Eksl Rouza. Bio je tu čak i “pokojni “ Stiven Adler koji je s njima bio na krv, nož i brdo sudskih tužbi i nije viđen u tom društvu od 1990.  Za Ekslovu sujetu je bilo previše da se pojavi sa njima u društvu čak i za takvu počast a njegovi plaćenici nisu ni bili pozvani na svečanost. U dvehiljaditim godinama ponovo su se okupili i bendovi koji su imali više mrtvih nego živih članova. Jedino je za žive, i donekle zdrave Ganse, situacija bila beznadežna.

Ali čak i najpatološkiji primerci melanholika kad tad ostanu bez “goriva”, tako i Eksl Rouz. Nakon nekoliko Dafovih gostovanja na njegovim koncertima koji su predstavljali znak nade, 2015. je stigla vest da je okupljanje osnivačke postave na pomolu. Krajem godine zvanično je objavljeno da je većina originalne postave ponovo zajedno i da će biti hedlajneri na Koačela festivalu 2016. A onda će održati još 25 stadionskih nastupa. Wooohooo J! Bes je nekad morao da popusti pred željom da se vrati stara slava a cifra između 3 do 8 miliona dolara po koncertu je verovatno dala dodatni motiv. Članovi benda oprostili su primadoni Eksl Rouzu sve grehe iz prošlosti verovatno shvatajući da je uprkos lošem karakteru i često neprihvatljivom ponašanju on ipak jedan od najvećih i najautentičnijih frontmena u istoriji muzičke scene. Zbog toga vredi zaboraviti prošlost i ponovo s njim biti na bini. Pravi Gansi će se vratiti na scenu na kojoj ih nije bilo 20 godina. A gde se vraćaju? I kakvi? Scena se mnogo promenila za to vreme. Rokenrol se korporatizovao do krajnjih granica, muzičari danas idu rano na spavanje i žive zdravo da bi mogli kvalitetno da odrade svoje milionske ugovore. Nema više heroinskih skandala, konfliktnih privatnih odnosa koji ugrožavaju postojanje grupe, tuča s fanovima, prekida nastupa posle kojih dođe do masovnih nereda na stadionima, sudskih ročišta koje prenose televizije. Gansi su bili poslednji mohikanci “tog” rokenrola. Fejk provokacije Lejdi Gage i Ejmi Vajnhaus koja se tetura podno zidina Kalemgdana nisu ni blizu onoga što su bile nuspojave muzičke scene pre više od 20 godina. Verovatno ni bend nije željan toga, čak ni nepredvidljivi Eksl. Sigurno hoće samo da se zabave na sceni kao nekada, ponovo budu veliki i uzmu gomilu novca. Omatorili su, malo se zbrčkali i ugojili ali manje više isti su. Sleš deluje skoro pa nepromenjeno zakamufliran onim lenonkama, šeširom i kosom. Sa Ekslom je već mnogo problematičnije što se imidža tiče. Sada izgleda kao da je ispao iz “Grand Šoua”. Pre bih ga svrstao u Pink novogodišnji program s Miletom Kitićem i Zoricom Brunclik nego s Gansima. Nema više indijanskih marama na glavi, šarenih helanki, škotskih kiltova i belih čarapa u cokulama.

Ali to uostalom i nije važno. Ti detalji će biti najmanje bitni kada se u aprilu pravi G’N’R pojave na sceni Koačele i Eksl svojim kreštavim, lažnim tenorom zagrmi nešto u stilu: “We are Guns-n-Fuckin-Roses!!!”

Lajkuj:

Komentari:

  1. pirke says:

    “Nema više heroinskih skandala, konfliktnih privatnih odnosa koji ugrožavaju postojanje grupe, tuča s fanovima, prekida nastupa posle kojih dođe do masovnih nereda na stadionima, sudskih ročišta koje prenose televizije…” Nema više ni Ekslovog raskošnog glasa. Trenutno ja pod tušem imam veći raspon. Poslušajte na youtube neki od skorašnjih njegovih nastupa i uverite se i sami.

  2. finci says:

    Pirke <3

Ostavite komentar:

Slični članci: