Da li imate preko 18 godina?

Letnje junske melodije

Leto i ništa osim leta na muzičkim izdanjima koja su obeležila prvu polovinu juna.

2
0

Slojevi odeće tanje se poput novčanika pri kraju meseca, tamne naočare postaju neizostavni deo aksesoara, festivalska sezona se zahuktava, ispijaju se hladne limunade i mohito kokteli… Najtoplije godišnje doba samo što nije, a svetska muzička produkcija pruža nam pregršt dobrih razloga da se prepustimo u očekivanje nezaboravnog leta.

TOPS / Sugar at the Gate (Arbutus Records/Balaclava Records)

Kanadski dreampop trio objavio je treći studijski album i, prema mom skromnom mišljenju, u pitanju je njihovo najbolje i nazrelije izdanje u karijeri. Kolekciju od deset novih pesma odlikuje raskošna eklektičnost, veliki broj različitih zvučnih pristupa, uspešno kombinovanje gitara i klavijatura, a glavni kohezivni sastojak je divni, baršunasti glas Jane Penny. U odnosu na prethodnu ploču “Picture You Staring”, numere na ovom albumu su nekako delikatnije, tiše, atmosferičnije dok se valjaju u aranžmanskom miksu dreampopa i indie i soft roka.

Na novo putovanje kreće se sa “Cloudy Skies”, koja nas svojim minimalizmom i zavodljivim  vokalom (pre)lako uvlači u svoj svet, dok na narednoj “Further” Janein zvonki glas savršeno pristaje svetlucavoj melodiji koju stvaraju klavijature i Carriereova gitara u svojoj međuigri. S druge strane, “Petals” koristi dinamičnija rešenja, sa kulerskim, funky gitarskim rifovima, dok  “Dayglow Bimbo” krasi prljaviji i bučniji zvuk koji me podseća na Best Coast u pojedinim momentima što možda i ne treba da čudi jer su se za potrebe snimanja ovog albuma članovi benda preselili u Kaliforniju. Ovo se posebno odnosi na pesmu “Cutlass Cruiser”, verovatno najzaraznijoj na čitavom albumu. Na melanholičnoj, ali ne i tužnoj “Marigold & Gray” ponovo uživamo u fantastičnom vokalnom performansu, ali i odličnom gitarskom solu. Ako su uz pomenuti Best Coast, Chairlift i Chelsea Wolf nešto u čemu uživate, onda je “Sugar at the Gate” pravi pogodak za vas.

Beach Fossils / Somersault (Bayonet Records)

Tročlani indie rok sastav iz Bruklina, koga predvodi muliti instrumentalista Dustin Payseur, prekinuo je četvorogodišnju diskografsku pauzu novom sjajnom pločom koja izrazito odiše letnjom atmosferom. Glavne polazne tačke, odzvanjajući indie rok zvuk, odnosno jungle pop, toliko karakterističan ovom američkom bendu, obogaćene su dodatnom instrumentacijom da će prilikom slušanja  stari fanovi biti prijatno iznenađeni majstorski produciranim i aranžiranim pesmama. Potpuno osveženje nastaje uključivanjem pulsirajuće žičane sekcije, vedro obojenim klavirskim melodijama, odnosno flaute, čiji solo u pesmi “Saint Ivy” predstavlja jedan od najboljih momenata na čitavoj ploči. Dok se prošli album kretao u okvirima post panka na tragu ranih Strokesa i Interpola, najrecentnije  izdanje više podseća na ono što rade bendovi kao što su Spoon ili Real Estate, recimo.

“Somersault” sadrži i zanimljive kolaboracije, poput one sa Rachel Goswell (Slowdive) na pesmi “Tangerine”, odnosno u džeziranoj “Rise” u kojoj im društvo pravi reper Cities Aviv, a gde se, između ostalog, čuje i saksofon. Kombinacija akustučne gitare i violine divno zvuči na početnoj “This Year”, dok se eksperimentisanje sa pop psihodelijom nastavlja na “Closer Everywhere” i “Be Nothing” koja startuje tiho i sporo, da bi negde oko polovine eksplodirala i pretvorila se u stvar koje si ne bi postideli ni The War on the Drugs.  Jedna od ličnih favorita je lo-fi shoegaze numera “Down the Line”, sa retro prizvukom i duboko introspektivnim tekstom, a  vredna slušanja je i “Social Jetleg” koja se kreće u širokom rasponu od hip hop bitova do klavirskog popa.

Noga Erez / Off The Radar (City Slang)

Početkom juna konačno je objavljeno debitantsko ostvarenje izraelske kantautorke koje je ne prestaje da kupi hvalospeve kako relevantnih muzičkih medija tako i “obične” publike, a za to postoje vrlo osnovani razlozi. Dvadesetosmogodišnja muzičarka Noga Erez svoj muzički izraz bazira na mešavini indie popa sa elektronskim bitovima i sintetičkim zvukovima u kojim se prepliću grajm, tehno i, u današnje vreme, sveprisutni trep. Kada su tekstovi u pitanju, kroz atraktivne ritmove provlače se političke, militantne, društveno angažovane teme, zbog čega su usledile neizbežne komparacije sa onim što radi M.I.A. Pesma “Dance While You Shoot” najviše ide u prilog tome, a ovaj istinski klupski hit ujedno predstavlja najsvetliju tačku na albumu.

Kantautorka iz Tel Aviva kao da želi da proizvede tenziju, nespokoj, u čemu i uspeva, u pesmi poput”Toy” koja pršti od teških basova i napetih elektronskih efekata, dok ritam u numeri “Pity”, koja se razračunava sa  seksizmom i nasiljem, dolazi od marširajućih bubnjeva. Eksperimentalni R&B koji umnogome podseća na Bjork čujemo na “Worth None”, dok “Global Fear” koketira sa trip-hopom gde njen zavijajući glas plovi preko zveckajuće melodije.  Militantne vibracije opsedaju”Noisy” sa najličnijim i verovatno najboljim tekstom “Got a short term memory/Got no interest in the past/Got a phantom ache/Where I used to have a heart” dok “Muezzin” predstavlja reminiscenciju  na FKA Twigs i Banks. Nakon višestrukog preslušavanja mogu zaključiti da je ploča “Off The Radar” sigurno jedan od najboljih izdanja junske klase, te se trenutno kotira veoma visoko na ličnoj top listi najuspešnijih ovogodišnjih albuma.

Dan Auerbach / Waiting on a Song (Nonesuch)

Uporedo sa planetarnim uspehom njegovog matičnog benda The Black Keys, Dan Auerbach se etablirao kao jedan od najprominentnijih producenata današnjice, a izuzetno bogata radna biografija uključuje saradnju sa šarenolikim spektrom muzičara, od Bombina, Lane Del Rey do Pretendersa. Pre dve godine oformio je projekat The Arcs čiji je s-t debi album, takođe, pobrao simpatije slušalaca, a sada nam predstavlja drugo samostalno izdanje u karijeri, naslednika ploče “Keep It Hid” iz 2009. Na “Waiting on a Song” Auerbach ponovo uspešno miksuje rok zvuk iz prošlih dekada, naročito iz sedamdesetih, sa modernim pristupom koji omogućava da ploča zvuči vintage i savremeno, sa efektnim produkcijskim zahvatima koji su postali njegov zaštitni znak.

Pesme u trajanju od tri, tri i po minuta šepure se grandioznim melodijama, upečatljivim aranžmanima i pravom merom društveno angažovanih i ljubavnih tema, kada su tekstovi u pitanju. Pored toga, impresivna lista specijalnih gostiju uključuje imena kao što su Mark Knopfler, John Prine ili Duane Eddy, koji su prosipanjem dela svoje magije učinili album dopadljivijim i vedrijiim. “Waiting on a Song” je album do vrha napunjen hitovima i lako pamtljivim numerama na kojem, bez preterivanja, ne možete naći nijednu lošu stvar koja bi narušila čitavu koncepciju. Ipak, kao neosporni favoriti, ističu se “Malibu Man” koja spaja funky gitare i gospel uticaje, soul balada “King of the One Horse Town”, odnosno neodoljivi najavni singl “Shine On Me”, na kom upravo gostuje Mark Knopfler.

Phoenix / Ti Amo (Loyauté/Glassnote)

Francuski synthpop sastav Phoenix svojim novim poduhvatom rešio je da nam adekvatno najavi letnje godišnje doba, pa su isporučili album koji pršti od sunčanih i veselih melodija. Šesto studijsko izdanje”Ti Amo”, prema rečima članova benda, preispituje njihove latinske korene, obrađuje jednostavne, čiste emocije poput ljubavi, požude, želje, a inspirisano je romantizovanom i fantaziranom vizijom Italije gde caruje beskrajno sunce i bezbrižnost. Naslednik ploče “Bankrupt!”nastavlja da osvaja zaraznim ritmovima i mnoštvom varijacija i različitih uticaja pop muzike. Zvuk koji čujemo u naslovnoj numeri na najbolji način uokviruje  stil kojim se Mars i ekipa bave na novom albumu, retro Italo-disko sa pregršt udaraljki i veoma plesnim ritmovima potpomognut soft-rok gitarama.

Thomas Mars peva na nekoliko različitih jezika upućujući na klasične italijanske reference kao što su đelato, Sanremo, proseko. Klavijature komanduju u početnoj “J-Boy”, kao i u brzoj i dinamičnoj “Fleur De Lys” koja evocira pop zvuk osamdesetih. “Goodbye Soleil”je još jedna atraktivna numera u nekom Daft Punk maniru, koja nam ponovo Mediteran čini bližim, dok nešto slično čini “Tuttifrutti” koja predstavlja miks između Majkla Džeksona i Prinsa. “Role Model” je nešto sporija i svedenija koju što više slušate sve više vam se uvlači pod kožu, dok je završna “Telefono” najgitarskija. Nema sumnje da će ploča “Ti Amo” obeležiti leto koje nam predstoji i da će ove zarazne numere osvojiti plesne podijume širom sveta. Hvala bendu Phoenix koji su su suncem okupanim strofama i refrenima doprineli da nam vreme u iščekivanju leta prođe brže.

SINGLOVI

Waxahatchee / Never Been Wrong

Bend iz Alabame predstavio je pesmu koja otvara njihov predstojeći album “Out In The Storm”, a koji bi trebalo da bude objavljen polovinom narednog meseca.

Alvvays / In Undertow

Petorka iz Toronta zvanično je najavila novo studijsko izdanje “Antisocialites” za početak avgusta, a za vodeći singl izabrali su upravo ovu pesmu.

Zola Jesus / Exhumed

Američka kantautorka ruskog porekla Zola Jesus objavila je prvi singl sa njenog budućeg albuma zanimljivog naziva “Okovi”.

Oh Sees / Static God

Kalifornijski garažni sastav promenio je ime, a ujedno je najavljeno i njihovo debi izdanje pod novim imenom. Album “Orc” trebalo bi da bude objavljen krajem avgusta.

Torres / Skim

Pesma “Skim” je prva stvar koju imamo prilike da čujemo od kantautorke Mackenzie Scott nakon albuma “Sprinter” iz 2015. godine.

Foo Fighters / Run

Rok veterani objavili novi singl. Čekirajte!

Naslovna slika: Kerry James Marshall, Untitled (Painter), 2009. Collection Museum of Contemporary Art

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: