Da li imate preko 18 godina?

Klavirsko nebo: strastvena, provokativna i beskompromisna muzika

Kompilacija u izdanju Pop Depresije i Kišobrana u saradnji sa LP duom privukla je pažnju svojim neobičnim instrumentalnim sadržajem, pa smo sa Ivanom Lončarevićem razgovarali o mogućnostima i razvoju ovakvih projekata.

0
0

Poslednjih dana 2017. godine Popdepresija i Kišobran su u saradnji sa LP Duom, raspisali konkurs “Klavirsko nebo” i pozvali kompozitore iz Srbije da pošalju svoje nove radove napisane za klavir. Devet meseci kasnije predstavili su kompilaciju “Klavirsko nebo: Nova muzika kompozitora iz Srbije” na kojoj se nalazi 17 kompozicija za koje smatraju da na najbolji način prenose duh ovog vremena i značaj koji klavir ima u savremenoj muzici XXI veka. Tim povodom, razgovarali smo sa Ivanom Lončarevićem i postavili mu nekoliko pitanja o ovom albumu, kao i o prostoru koji na domaćoj sceni zauzima – a koji će tek zauzimati – klasična muzika. Rekao nam je i da ona može biti pank u čistom, organskom obliku. 

Pre svega, pa i pre tih pitanja, na kompilaciji se nalaze dela sledećih autora: Jovana Backović, Stefan Simonović, Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, Svetlana Govorković (Monamie), Ilija Ludvig, Petar Stevanović (Ljubičice), Milica Predolac, Andrej Negić, Marko Marić, Veljko Nenadić, Tijana Mićović, Marija Živanov, Jan Nemeček, Pavle Popov, Vladislav Rac, Dušan Gajić i Ana Ćurčin. Dizajn omota delo je Bratislava Milenkovića, a mastering za CD i digitalno izdanje uradio je Uroš Milkić (Down There Studio).

Zašto je baš klavir kao instrument u centru pažnje “Klavirskog neba”? Ili bolje – zašto je važno na ovaj način izdvojiti instrumentalnu muziku?

Klavir ima moć da uzbudi i isprovocira, da naizgled nežno i suptilno uđe u glavu i natera na razmišljanje. Ne mislim da je ovaj način “izdvajanja” nešto posebno. Moja ideja je bila da napravim muzički izbor koji ima sopstveni narativni tok, što je, s obzirom na broj kompozicija koje su poslate na konkurs, bilo lakše nego što sam očekivao. Mogao sam da izaberem kakvu ću priču da ispričam i kakva osećanja želim da izazovem.

Neoklasika, kako je i vi nazivate, doživljava procvat u poslednjih nekoliko godina, a muzičari (makar u Beogradu) imaju uspešne nastupe. Da li je ovaj projekat potreba da se oni predstave i nešto široj publici u okviru popkulutrnog konteksta?

Svakako da pomaže što su globalne muzičke zvezde tokom poslednje decenije postali Chilly Gonzales, Nils Frahm, Olafur Arnalds… da se na modernu klasičnu muziku gleda drugačije i da je bitan deo popularne kulture, baš kao i rokenrol. O uspehu i uspešnim nastupima kod nas/u Beogradu mislim da je još rano da se govori, ali je svakako bilo nekoliko zanimljivih događaja i domaćih i stranih izvođača.

LP Duo i Branka Parlić, svako na svoj način, čine mnogo da klasiku približe i onima koji možda i ne žele da je slušaju. Posebno bih, za popularizaciju klasične i “drugačije” muzike, izdvojio bitnu ulogu III programa Radio Beograda i svih akcija koje Ksenija, Nevena i Ivana prave, kao i specijalizovanih radijskih emisija poput “Arkadije” Gordana Paunovića koja se emituje na Radio Aparatu ili “Disco 3000” Bojana Đorđevića.

Pored toga, Beograd su u relativno bliskoj prošlosti fantastičnim koncertima počastvovali Hauschka, Nils Frahm, Peter Broderick, Lubomyr Melnyk, Francesco Tristano… Bilo bi lepo da se nekako približimo Ljubljani u načinu na koji prati modernu klavirsku muziku iz godine u godinu. To je za mene san.

Ivan Lončarević i Svetlana Đolović

Čini mi se da je ovo bio i izvrstan način da se otvori prostor neafirmisanim autorima koji stvaraju u ovom polju. Da li je i to negde bila ideja? Pogotovo što se niste obazirali ni na kakvo formalno muzičko obrazovanje.

Svakako da je afirmacija kompozitora i pijanista koji stvaraju muziku za klavir bila jedna od osnovnih ideja. Najmlađi kompozitor čija je pesma ušla u finalni izbor ima 20 godina, najstariji 44. Ideja i jeste bila da ohrabrimo sve koji pre svega vole klavir da nam se pridruže i tako pripreme teren drugima za sledeće akcije koje planiramo.

Šta mislite pod tim da je klavirska muzika “pank 21. veka”? Da li je ona alternativna, subverzivna, glasnija nego što se čini?

Prevashodno to mislim zbog energije, provokacije koju izaziva, po strasti i beskompromisnom stavu. Umesto mojih objašnjenja, mnogo je lakše shvatiti ovu tezu odlaskom na koncert Branke Parlić i doživljajem panka u čistom, organskom obliku. Ili da se bilo gde u svetu uhvati neki koncert Lubomyra Melnyka.

Koja je, po vama, vrednost komplilacija u vremenu u kojem se čini da i albumi kao muzički predmeti pomalo gube na značaju? Da li ste se možda ugledali na neku sličnu savremenu kompilaciju?

To je slično pitanju zašto se i dalje štampaju knjige kada je sve dostupno na netu ili digitalno. Jeste anahrono, ali postoje ljudi koji i dalje slušaju muziku na “starinski” način – kompletne albume – i koji vole da u stvarima uživaju tempom koji im odgovara. Mislim da je “Klavirskim nebopm” napravljen zanimljiv izbor nove klavirske muzike autora iz Srbije i koji sasvim lepo funkcioniše i kao celina koja može da se sluša u jednom dahu.

Nadamo se da će neke od ovih kompozicija isprovocirati slušaoce da istražuju dalje i da će nastaviti da prate autore koji su im se dopali. Što se stranih “uzora” tiče, engleska izdavačka kuća “Erased Tapes” je veliki uzor za većinu stvari koje radim ili želim da radim. Pored njih, izdvojio bih i švedskog izdavača “1631 Recordings”, kao i Kanađane “Moderna Records”.

Omot jedne kompilacije je svakako njen sastavni, veoma važan deo, a za ovu je Bratislav Milenković radio dizajn. Recite nam malo više o tome! Na prvi pogled se čini da se i vizuelno ‘modernizuje’ ideja/imidž instrumentalne, tj. klasične muzike.

Bata (Bratislav Milenković) je naš prijatelj i genijalni umetnik i već smo sarađivali na kompilaciji “Pesme ispod pokrivača”. Nekada mi se čini da, u stvari, smišljam razne akcije samo da bi Bata radio dizajn. Pored toga što muziku voli i izuzetno je dobro poznaje, volim što svojim dizajnom uvek izvuče u prvi plan neki kontekst za koji sam ja mislio da nije toliko bitan, a u stvari je esencija onoga šta sam želeo.

Obožavam njegovo igranje simbolima i subliminalne poruke koje šalje. Ne mislim da je njegov dizajn omota za “Klavirsko nebo” nešto posebno moderan, niti da je samoj klasičnoj/instrumentalnoj muzici potrebna modernizacija ideje ili imidža. Možda samo malo drugačiji pogled na to šta je klasična muzika danas i kome se obraća.

Koji je dalji put “Klavirskog neba”, hoće li biti nekih nastupa? Najavjene su i ploče u ograničenom broju primeraka.

Za nekoliko dan će biti dostupan CD u ograničenom broju primeraka – za vinil je bilo nemoguće skupiti novac, a nismo uspeli da dobijemo pomoć onih koji su u stanju da pomognu. Organizovaćemo više promocija “Klavirskog neba” po Srbiji. Istog dana kada CD bude dostupan, objavićemo poziv za “Klavirsko nebo 2” – želimo da nastavimo s okupljanjem muzičara i beleženjem onoga što se dešava na sceni ili iza nje.

Pop Depresija je već imala slične (kopilatorske/kompilativne) projekte, a da li planirate nešto tako i za budućnost?

Pop Depresija je prvi album objavila 2007. u saradnji sa PGP RTS-om. Poslednjih par godina postoji zajednički plan Pop Depresije i Kišobrana da objavljujemo muziku koju volimo. Do sada smo objavili u raznim formatima (ditalno, CD, vinil, kaseta) albume/EP izdanja za Triko, Stepu, Palms Voice, Tankman-a, Bohemiju… kao i Klavirsko nebo. Biće još takvih zajedničkih izdanja, to je sigurno. Delimo isti senzibilitet i strast i zajednički je lakše da se akcija finansira i promoviše. Do kraja godine planiramo da objavimo drugi studijski album za Kralja Čačka, “Spusti svetlost na put”, a ostale ideje ćemo realizovati sledeće ili sledećih godina. Svaka pomoć je uvek dobrodošla i svako ko želi ili može da pomogne je dobrodošao.

Pavle Popov, foto: Srdjan Veljovic

________________________________________________________________________________________

Inspirisani muzikom koju stvaraju ili interpretiraju Nils Fram, Maks Rihter, Hauška, Olafur Arnalds, Lubomir Melnik, Jan Tirsen, Piter Broderik, Majkl Prajs, LP Duo, Branka Parlić, Tim Heker, Ilja Bešelvi… i pod velikom uticajem nasleđa Filipa Glasa i Erika Satija, pokrenuli smo akciju koja je imala za cilj da na površinu izvuče srpske kompozitore za solo klavir i pijaniste da predstave svoju muziku, impovizacije, kolaže i osećanja. Klavirska muzika je pank XXI veka, ako to ne doživljavate tako onda još niste čuli Lubomira Melnika ili Ilju Beševlija, a ako je to tako – to morate da ispravite što pre!

Iako se smatra da je istorija klasične muzike u Srbiji relativno kratka, od rođenja prvog srpskog kompozitora Kornelija Stankovića do danas prošlo je nešto manje od 190 godina. Za sve to vreme dela srpskih autora su izuzetno slabo zastupljena na koncertima, a ništa manje ignorisanje domaćeg stvaralaštva pokazuju i muzički izdavači. “Klavirsko nebo” ima za cilj da predstavi autore XXI veka, koji su školovani na nasleđu Miloja Milojevića, Marka Tajčevića, Vasilija Mokranjca, Mihovila Logara, Stanojla Rajičića… i koji su klavirsku muziku zavoleli uz Miloša Petrovića, Natašu Bogojević, Aleksandra Šandorova…

„Moderna klasika“ ili neoklasika je već godinama žanr koji se suptilno povezuje sa drugim srodnim ili manje srodnim muzičkim idejama. Kada žele da stave neke odrednice to rade „tagovima“: classical – neo-classical – ambient – modern classical – experimental – drone… Mi smo izabrali jedan mali segment, neoklasiku baziranu na klavirskoj muzici, da nju istaknemo i stavimo u regionalni kontekst. Ako biste nas pitali ko su „zvezde“ takve muzike, to su Nils Frahm, Max Richter, Hauschka, Olafur Arnalds, Lubomir Melnick, Yann Tiersen… ili u našim uslovima LP Duo. Većina njih poznati su i kao autori primenjene, filmske muzike, a poslednjih godina njihovi koncerti su muzički i kulturni događaji sezone, bez obzira gde se održavaju.

__________________________________________________________________________________________

Milica Predolac

Album je dostupan za preslušavanje i slobodno preuzimanje na ovom linku, a u drugoj polovini oktobra i na svim ostalim digitalnim platformama (deezer, Spotify, Apple music, Google Play…), kao i na CD izdanju u limitiranom tiražu. Klavirsko nebo se kao playlista našlo i na YouTube-u.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: