Da li imate preko 18 godina?

Kanje u ispovedaonici, Future na terapiji i sjajni Opus Erika Pridza

Nova muzika! Predstavljamo vam nove albume Kanje Vesta, Futurea, Lusinde Vilijams, Erika Pridza, Massive Attacka, J Colea i DIIV.

U ovom izdanju recenzija predstavljamo vam prvi odličan album Erika Pridza, Kanjeov pokušaj da iskupi svoje grehe, sjajnu Lusindu Vilijams, post punk DIIV, dva Futureova izdanja, EP Massive Attacka i jedan presedan, odnosno live abum J Colea. 

 

Kanye West: The Life of Pablo (GOOD Music, Def Jam Recordings)

rsz_kanye-west-the-life-of-pablo-tlop

Kao prvo, sedmi studijski album Kanje Vesta je svakako zanimljiv pop album i koliko god bio protivrečan predstavlja korak napred u odnosu na “Yeezus”. Sa druge strane ubeđen sam da je posle svog poslednjeg sjajnog albuma “My Beautiful Dark Twisted Fantasy” Kanje izgubio kompas koji ni na “The Life of Pablo” nije uspeo da povrati. Ako zanemarimo odličnu produkciju, u koju nismo ni sumnjali, i neverovatan skup ljudi koji je doprineo zvuku ovog albuma uključujući gostujuće izvođače i producente “TLOP” može da se protumači kao Kanjeov pokušaj pokajanja i vraćanja na stari put i svetonazore koji su i pored haotičnih okolnosti koje ga prate od smrti njegove majke zaslužni za neverovatne albume koje nam je zaključno sa pomenutim “MBDTF” isporučio.

Ono što se javlja kao problem je što Kanje pokušava da se vrati kući u transcedentnom, konkretno, biblijskom značenju (ako se setimo ovo je gospel (?!) album) nespreman da to uradi onako kako dolikuje. Tako album predstavlja zbrku punu digresija gde Vest pokušava da se pokaje kroz gospel, a onda usputno suoči sa svojom skorom prošlosti na jedan osvetnički način pun različitih disseva i još povrati svoj ulični kredo koji nikada nije ni imao. Tako se ovde kao najbolje pesme logično izdvajaju upravo one najiskrenije među kojima su “Ultralight beam”, “FML” sa The Weeknd, “Real Friends”, “Wolves” i “No More Parties in LA” sa Kendrik Lamarom.

Massive Attack: Ritual Spirit (Virgin)

rsz_massive

Legendarni trio iz Bristola, osnovan davne 1988. je izbacio dugo očekivani EP “Ritual Spirit”. Ovo je prvo izdanje trip hop pionira od “Heligoland” koji je izašao pre šest godina. Na novom EP-ju su se našle saradnje sa Roots ManuvaYoung FathersAzekelom i starim kompanjonom Massive Attacka Tricky–jem. Produkcijom se pozabavio Robert “3D” del Naja zajedno sa dugogodišnjim studijskim saradnikom Euanom Dickinsonom. Uz EP bend je napravio iPhone applikaciju “The Phantom” pomoću koje možete pratiti sve novosti vezane za ovo i buduća izdanja. Izdanje je najavljeno video spotom za pesmu “Take It There”, koji je režirao Hiro Murai a u kome se pojavljuje Oskarom nominovani glumac John Hawkes. Osim što ga karakteriše progresivni i atraktivni zvuk kakav smo i očekivali od ovakvih veterana tu su i prilično apstraktni tekstovi koje su pisali gosti na vokalima. Meni je ovde najdraža “Take It There” sa Tricky-jem da li zato što se stvarno izdvaja od ostatka pesama, da li zato što je lepo čuti Adrijana kako sarađuje sa ljudima sa kojima je počeo svoju karijeru. Ovo je inače prva njihova saradnja posle više od dvadeset godina i albuma “Protection”. Naredni EP izlazi na proleće, a koproducent ovoga puta biće Grant “Daddy G” Marshall.

Eric Prydz: Opus (Virgin)

rsz_opus

Švedski DJ i producent Erik Pridz je širem auditorijumu najpoznatiji po hitu “Call On Me” iz 2004. godine. Pre četiri godine je izbacio svoj prvi studijski album “Eric Prydz Presents Pryda” koji nije naročito zapažen, a sa ovogodišnjim “Opus” je konačno uspeo da izbaci kompaktan album inspirisan synth zvukom osamdesetih i uradio je sjajan posao. Mnogo bolji nego što su Daft Punk učinili sa svojim hit albumom “Random Acess Memmories”. Ključ toga je što Erik nije imao tolike pretenzije te se držao svog posla kao producenta sjajnih traka, a na svega par njih je dodao i vokale i snimio odličan progresivni house album retro senzibiliteta što je malo kome pošlo za rukom. Tako je snimio album jednako prijemčljiv i ljubiteljima elektra i mainstream publike. Neverovatna stvar je što je uspeo da na ovom duplom (!) albumu održi konstantan kvalitet od početka do kraja. Dakle, nema potrebe za preskakanjem ijedne trake, nego na repeat.

Future: Purple Reign /// EVOL (Freebandz, Epic)

rsz_evol

Kako je to sad već pravilo sa dobrim delom repera da bi se ostalo na površini mora stalno da se radi i izbacuje nova muzika. To je put koji je utabao Lil Wayne i tako zauvek izmenio rep i učinio ga jačim nego ikad. Future u tom smislu nije radio ništa novo samo je radio vredno. Ono što je ga je paradoksalno učinilo popularnim toliko da tri puta stigne na prvo mesto Billboardove liste albuma je momenat kada je da li svesno ili ne odustao od svojih studijskih projekata za koje je uvek imao poseban pristup pokušavajući da uleti u mainstream i izbacio jedan od najtvrđih i najboljih tejpova, sada već čuveni “Dirty Sprite 2”, i plasirao ga kao album sa brojnim spotovima. Uspeh naravno nije došao kao posledica beskompromisnog pristupa već kao jednog od najznačajnih rep albuma snimljenih u XXI veku. Isti uspeh ohrabrio je Futurea da više ne mora da taktizira kako da pristupi tržištu već da može da bude ekstremno popularan isporučijući sirovi rep. Bilo bi ludo osuđivati ga što sada izrabljuje oprobani recept i pravi pare neprilagođavajući se tržištu. Ostaje pitanje koliko će takva slava potrajati. Neke od odgovora nam mogu ponuditi njegova dva nova izdanja tejp “Purple Reign” i album “EVOL”.

Dok se tejp nadovezuje na DS2 groznicu i sam deluje kao skup pesama nastalih u isto to vreme, “Evol” je plasiran kao novi studijski album i u tom smislu osim što je album samo deklarativno, kao DS2, nema veze sa pomenutim izdanjem. “Purple” je pristojan tejp, a duh prethodnog albuma je i dalje jak na njemu naročito na srceparajućim momentima za kojima Future do sada nije tako duboko posezao. Na naslovnoj traci koja zatvara tejp peva “I just need a girlfriend” i takvi momenti su potresni. Pored toga ekipa producenata odnosno bitmejkera je gotovo identična onoj sa Sprajta uz DJ Esco zaduženog za mastering. I na “Evolu” glavnu reč drže Southside i Metroboomin, dok Future ne traži nikakve hitove već, slično Drejku na prošlom, pravi mesto za jedno gostovanje, u ovom slučaju The Weeknd. Recept se ovde zgodno nametnuo budući da je self-medication termin koji se koristi da opiše zloupotrebu različitih lekova rasprostranjenu među crnom omladinom u siromašnim urbanim sredinama amerike. Naravno, to je samo eufamizam za nov pristup drogiranju koji se brani razlikom da je ovde od pritiska prisutnog u životu takvog pojedinca cilj zloupotrebe praktično down a ne high. U tom smislu DS2 je bio neophodan recept koji je Future sebi prepisao da ne bi poludeo, dok je EVOL nastavak iste priče samo sada kada je terapija uspešna, a pritisak manji, i isporuka je tanja.

J. Cole: FOREST HILLS DRIVE: Live from Fayetteville, NC (Roc Nation/Columbia)

rsz_j_cole

Poslednji album J Colea je poseban album u njegovoj diskografiji. Posvećen fanovima, ljubavi prema drugima tako i prema sebi te ohrabrivanju crne zajednice da opstanu i istraju van ulaska u kriminal. Sam album je dirljiv, a ovaj live održan i snimljem u malom gradiću u Severnoj Karolini u kom je odrastao prevazilazi takve epitete i ukoliko donekle služi kao komentar na pesme sa originalnog albuma (što je česta praksa u izdavaštvu) on tim neposrednim ad hoc komentarima, uvodima i najava numera pravi atmosferu kakvu retko imamo priliku da čujemo na live albumima, a kamoli hip hop live albumima. Cole ovde od običnog izvođača postaje motivacioni govornik i to čini bez trunke patetike. Kendrikov album će ostati u antologiji rep muzike kao artefakt savremenog iskustva američkih crnaca, dok će ovaj verovatno biti zaboravljen osim u srcima posvećenih fanova. Pored toga strast ova dva velika umetnika prema unapređenju crne zajednice je jednako jaka, a ovde je možete čuti ne kroz tumačenje kompleksnih versova, naprotiv, vrlo su jednostavni, već kroz sam nastup jednog čovekoljupca koji je ostavio svoje srce kako na albumu tako i na bini. Inspirational verse: “It’s beauty in the struggle nigga, ugliness in the success.”

Lucinda Williams: The Ghost of Highway 20 (Highway 20 Records)

rsz_lw_ghosts_cvr_hi

Lusinda Vilijams će za dve godine obeležiti četiri decenije kako je prisutna na američkoj folk sceni. Za to vreme nije snimila jedan loš album, a “Car Wheels on a Gravel Road” će ostati njeno životno delo kao jedno od antologijskih ostvarenja žanra. Na novom albumu se nadovezuje na prethodni i čuva integritet koji ju je doveo do toga da se sa pravom zove ženskim Bob Dilanom. Kao i na prethodnom albumu ovde je svirka disperzivnija nego na ranijim radovima gde su pesme bile ne prvom mestu. Danas kada više nema potrebu da se bilo kome dokazuje Lusinda snima sjajne atmosferične albume, pesmarice pune odličnih pesama, ali bez hitova ili pesama koje bi se izdvajale kao materijal za singl. Hitovi joj pored tolikog kredibiliteta nisu ni potrebni. Još jedan skup pesama o životu na jugu amerike, ljubavnih pesama i onih o veri i iskupljenju. Topla preporuka za svakog ko voli savremenu amerikanu. Moj favorit ovde je spora i katarzična “Faith & Grace”.

DIIV: Is The Is Are (Captured Tracks)

rsz_diivalbum

Posle četiri godine tokom kojih su se mučili oko novog izdanja bruklinški shoegazeri su isporučili svoj drugi album. Šteta što nisu uhvatili talas slave koju im je doneo prvenac te bili ažurniji, ovako mi se čini da je ova vrsta albuma gotovo izlišna izmeštena iz hajpa koji je pratio shogaze pre nekoliko godina. Zakari Smit i kolege se i ovde drže surf / post punk matrice ispod kojih pevaju o mračnim nuspojavama svojih heroinskih adikcija. Opet, to čine na takav način da bilo kakva empatija izostaje. Pored toga što je ovakva muzika danas sa pravom skrajnuta, osim dobre svirke, zanimljivih gitarskih deonica  i upečatljive atmosfere na pojedinim trakama “Is The Is Are” ne nudi mnogo više.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: