Izlazak iz Matriksa: Vodič za novi album Repetitora

Prestupna godina ne donosi nam samo evropsko prvenstvo u fudbalu i letnje olimpijske igre. Još od 2008, svake prestupne godine, rokenrola gladni ex-Jugosloveni imaju priliku da uživaju u novom izdanju beogradskog tria Repetitor, poznatog po svom beskompromisnom garaž-rok-pank-stoner-štagod zvuku koji je već odavno izašao iz okvira bivše države. Novi, treći po redu album zove se “Gde ćeš”, i u prodaji je već oko dve nedelje – sjajan povod da se još jednom popriča sa bendom.

Ovaj put, hteo sam da napravim nešto u fazonu starih yu-rok časopisa. Kada je pre tridesetak godina Bajaga imao novi album “Jahači magle”, sećam se da je “Rock” posvetio tome nekoliko stranica u jednom broju, uz detalj da su preslušavali tada novi album u redakciji i da je Momčilo komentarisao svaku pesmu. Inspirisan time, uspeo sam da ukradem pola sata Borisu i Mileni (Ana-Marija, nažalost, nije mogla da učestvuje), i uradili smo nešto slično u vrlo lo-fi varijanti. Kako smo bili i bez vremena i prostora, album smo impromptu preslušali u mojim kolima, u izrazito dobrom raspoloženju jer je Zvezda sveže tukla Barselonu. Ovo što sledi je moj set pitanja i pokušaj da još jednom odglumim rok kritičara. To što niko nije poželeo da ih pustim da izađe valjda govori da sam uspeo…

Ja sam ovu pesmu prvi put čuo u Festu pre oko godinu dana. Jel’ tad i nastala?

MILENA: Pa možda malo pre toga. Kad je to bilo otprilike? Neka zima?
BORIS: Tako, da, oktobar neki. Ja inače nikad ne znam kad su nastale pesme, to mi se sve nekako stopi. Kao što za ljude koje gotiviš ima osećaj da su tu oduvek.

Ovo je neki tvoj prvi romantični tekst?

BORIS: Haaa! Dobro, možda ne romantični. Ljubavni! Bavi se ljubavnom tematikom.
MILENA: Hm, “Zdravo za gotovo” je isto ljubavna pesma.

Dobro, ali to je mnogo više implicirano, ovo je više onako. Šta uopšte znači “suženi snovi”? Kako se to snovi sužavaju?

BORIS: Ta iskra od koje je nastala pesma je bio jedan standup Louis CK-a. On ima neku priču o tome kako ti ceo život govore da možeš da budeš šta god poželiš – osim ako ideš u tehničku školu, onda možeš da budeš četiri stvari (smeh). I onda je rekao da je tehnička škola mesto “where dreams are narrowed down”. To mi je ostalo u podsvesti nekako, “mesto gde se sužavaju snovi”.

Muzički, ovo je možda i prvi napad Repetitora na “hit” pesmu?

MILENA: Ovo ti zvuči kao hit, a?

Pa pazi, da, u smislu, kao Sonic Youth kad je napravio Dirty Boots, recimo. Taj nivo “hita”.

MILENA: Pa jeste, jeste…
BORIS: Ja samo što nisam zaplakao na probi koliko mi je bilo teško da pevam ljubavni tekst, te tako lične teme. Evo, pitaj Milenu.

Ali znaš šta, ovo je u neku ruku Borise i povratak tvog pevanja!

MILENA: I za to smo se jedva izborili.

Kako ste došli na kraju do toga da se album nazove po ovoj pesmi?

MILENA: Uvek iskoristimo neki motiv sa albuma…
BORIS: Ovo je Milenina pesma, i nekako je mislim najbliža duhu benda. Posebno bez znaka interpunkcije, koja nagoveštava više neki stav nego pitanje.

Milena, tvoj prvi tekst. Znaš koja je moja interpretacija? Kao neka seksualna frustracija nezadovoljne žene.

(opšti smeh)
BORIS: Pa pazi može, može! Čak na prvu loptu tako zvuči!
MILENA: ‘Ladno može, ali stvarno mi to nije bilo na umu! Može, može biti tako, sad si mi probudio tu misao i stvarno zvuči tako.

foto: EXIT Photo Team

Koliko je ovde tvoj vokal, Milena?

MILENA: Ovo smo zapravo Ana-Marija i ja zajedno.
BORIS: Vokal je vađen sa prvog tejka koji je bio tehnički neispravan, one su pokušavale to nešto kasnije ali taj prvi tejk je ispao najbolji. Snimljeno je na mikrofonima “iz ruke”, baš su divljale.

A ovaj zvuk gitare…

BORIS: Aa, to je bas. Ja sviram bas ovde. Dva basa su, nema gitare.

Baš dobar zvuk, k’o Motorhead.

BORIS: Da, nastalo je iz prve bukvalno. Uzeo sam bas i nastala je pesma na koju je Milena odmah otpevala taj tekst, Ana-Marija nalepila svoj bas, na jednoj probi sve.

Divna reč, “jataci”, često korišćena u narodnoj poeziji. Odakle ideja da je upotrebite?

BORIS: Pa, ta reč označava neka gradska skrovišta. U suštini, poistovećujem život u gradu sa nekom hajdučijom.

Urbana alienacija.

BORIS: Pa ne, svakako se pominje zajednica, bratstvo, sestrinstvo, ali pod ofanzivom, u štekovima, pod zemljom, u zbegu. Ali ne volim o tome da govorim, kao da rešiš neku jednačinu ovako kad interpretiraš svoj tekst. I onda svi ostali koji su shvatili drugačije se smore.

Šta ima veze, svako može da misli šta hoće.

BORIS: Ma da, nema veze.

Muzički, i ovo zvuči dosta “komercijalno”.

BORIS: Pa, neki kažu da bi ovo mogao da bude sledeći singl, a neki da je ovo najgora pesma na albumu.
MILENA: Meni je ovo najbolja pesma na albumu za sviranje.

Što da ne bude singl, zvuči onako, kao neki pitki alt-rock.

MILENA: Ali ima i ovu rifčinu na gitari. Dugo to nismo imali, ovako nešto.

Ovo je treća pesma na albumu, i ovde smo nekako već u poznatim vodama – počeo si da vrištiš.

BORIS: Vrištao bih ja i ranije, ali mi nisu dale.
MILENA: Samo žene smeju da vrište. Frustrirane.
BORIS: Matrijarhat.

Meni je ovo izuzetno zanimljiva pesma, svidela mi se na prvu loptu. Pre svega, opet imamo jednu vrlo repetitorsku temu, taj neki veseli nihilizam. Međutim, da ja presečem – ‘ajde sad opiši genezu ovog ključnog stiha, “priključite me na mašinu”.

BORIS: Pa, ti znaš, i ja znam…(smeh)
MILENA: Svi znamo.
BORIS: Da, to je inspirisano Bombama Devedesetih, tj. Dakijevom i Žakilinom pesmom “Priključi na mašinu”.

Priključivanje na mašinu, to je neki opšti srpski “trap trope” takoreći.

BORIS: Ma da, tako je, to je i Mimi i Gudroslav koga pozdravljamo ovim putem i cela ta ekipa. Ali ta pesma je, nekako, tripujem da će ljudima značiti nešto drugo nego meni.

Pa šta znači tebi?

BORIS: Pa ne, meni to nije kao, “nema drugog načina, ja moram da nađem posao i priključim se na mašinu kapitalizma”, kako to možda zvuči na prvu loptu. A u stvari, “nema drugog načina” meni znači – ako sam već toliko dugo bio kralj ničega, daj da nađem smisao u tom besmislu kroz svoje ispunjenje. U toj ekipi koju spominjemo gore, “priključenje na mašinu” je priključenje na neki totalni hedonizam.

A nije ni muzički za baciti.

BORIS: Ova pesma nam se malo prikrala. U smislu, nismo nekako računali na nju…mi smo jako strogi sa svojim pesmama, ne prolazi sve na album.

Ko bi rekao, snimate jedan album na četiri godine.

BORIS: Nije baš da ne stvaramo, nego imamo visok prag. Ova pesma je na kraju prešla prag…
MILENA: Jedva.
BORIS: Jedva! I onda kad smo je snimili i preslušali, bili smo jako zadovoljni.

Ovaj vokal je baš onako zakopan u miksu, zvuči kao da pevaš…pa, ni iz čega.

BORIS: Dugo sam slušao Oasis kao klinac u srednjoj. Ne znam jel’ to ima smisla.
MILENA: Dosta je i sporija nego što mi inače imamo pesma. Baš sporiji BPM.

Pa, ovu pesmu znamo već dosta dugo. Barem dve i po godine. Milena, jednom si pričala o stvaranju ove pesme, ispričaj mi to opet.

MILENA: Pa, u to vreme nas troje smo slušali partizanske pesme, to je bio taj period.
BORIS: Nena Ivošević beše?
MILENA: Da, da, “Konjuh planinom” i srodne stvari.
BORIS: Da dodam da sam pre jedno tri godine bio na sajmu knjiga, baš eto u ovo vreme, i nisam imao puno para, nekih 400 dinara. Kupio sam samo ono što niko ne kupuje, neke knjige od dvadeset dinara, a ispostavilo se da su to bile neke zbirke poezije mladih pesnika u posleratnom periodu. Čitao sam to u nekom restoranu blizu Bigza, i tekst je nastao inspirisan time.

Prva asocijacija na pesmu, šume, reke, planine itd., nekako mi je to sve eko-svesno.

BORIS: Ma jok, ne. To više znači da mi moramo da budemo jaki kao prirodne sile.

To je znači pesma opomene?

BORIS: To je revolucionarni opus. Moramo da “siđemo s uma”, da izađemo iz matriksa da bi uopšte videli “crnu šumu”, i da budemo jaki kao prirodne sile da bi je savladali.
MILENA: I sam naziv je dosta deskriptivan .

Da, vidiš, naziv. Pesma se danas zove “Crvena”, a jako dugo smo je znali kao “Šume, Reke”. Odakle promena?

BORIS: Na kraju pesme dolazi ponoć crvena, naše vreme. Zato se pesma tako zove.
MILENA: Ta pesma će još dugo biti poznata kao “Šume, reke”, barem interno. Ta interna imena opstaju. Kao “Nova metal” npr.

Eto, mi o novom metalu, a novi metal na vrata.

BORIS: Lep prelaz, lepo si ovo najavio. Ovo je inače snimljeno u Vrbasu. Uleteli smo u studio odmah posle neke turneje.
MILENA : Ova pesma, tj. Beskraj i ova pesma, su nastali nedugo posle drugog albuma. Mislim da se to i čuje.

Tako mislim da i zvuči, tj. bliskije je tematski.

BORIS: I ovo je ljubavna pesma! Što ne kažeš da je i ovo ljubavna!
MILENA: Ali ova nije pisana, ova je beše, ono, iz glave? Nisi je napisao na papiru, nego si je “fristajlovao”?
BORIS: Da, tako je.

Vas troje ste inače možda najantimetalskija ekipa koju sam upoznao. Odakle baš ovakva “metal” stvar.

BORIS: Pa kako to misliš. Čekaj, ako je Black Sabbath metal, onda nismo.

Okej, okej, može kao Black Sabbath.

MILENA: Za nas je ovo metalčuga!

Bogami, i ova pesma zvuči kao da je ispala sa drugog albuma u poslednjem rezu.

MILENA: Nastala je bukvalno malo posle.
BORIS: Bila bi na drugom da je bila tada. Ali nije.

Ovo je dosta popularna pesma na nastupima, često zatvarate regularni deo sa njom.

MILENA: Ova pesma je nastala bukvalno kad sam se ja vratila iz Amerike pre par godina. Boris i ja smo imali probu sami, Ana-Marija nešto nije mogla da dođe, i onda smo nešto nas dvoje odsvirali i poslali njoj, kao u fazonu, “e, slušaj ovo”.
BORIS: Meni je zanimljivo koliko je ova pesma jednostavna. Možda i najjednostavnija pesma Repetitora.

Muzički?

BORIS: Da, muzički. Ali prosto je. Trebaju ti četiri prsta na dve ruke da bi ovo svirao.

I opet ovde imamo one “staroborisne” ljubavne motive. Zakopavanje dečka u pustinji i tako to.

BORIS: Misliš na te distopijske, post-apokaliptične teme, taj neki Mad Max fazon.

Jeste, tako je. Nego, ovaj album ima baš dosta i novih motiva, a i starih, zar ne?

BORIS: Počeli smo da radimo neke nove pesme, ali nismo odustali od onog što nas je ranije ložilo. Jer, ako radimo samo jednu stvar na probama, muzički, to će da nas smori. I onda imaš to stalno plovljenje i vraćanje…ako par proba sviraš stvari kakve su “Suženi snovi” i vratiš se na stoner, onda je taj stoner fazon i zanimljiviji.
MILENA: Tako je. To je meni super što nismo bend koji je žanrovski određen. Imamo mi neki naš stil, ali uvek se nešto drugo tu pojavi.

Postoji neka prepoznatljiva nota.

MILENA: E da, to.

Čuj, “Ekspedicija”. Odakle sad taj naslov, i tekst uopšte?

BORIS:  To je grafit na ulazu u Višnjičku Banju. Tamo, kad se krene ka Lešću, desno na samom ulazu u Banju ima jedna kućica sa strane, mislim da je hemijsko čišćenje, znaju svi koji su bili. I tamo je pisalo – “nijedna ekspedicija se nikad nije vratila, Višnjička Banja kontinent”. Tamo kad zaveje, zaveje mnogo gore nego u gradu, i ako naglo napada sneg taj put je jedva prohodan, ili čak neprohodan. A to je jedini put za Beograd. Oni drugog nemaju.
MILENA: Boris je ovaj tekst napisao i pokušao da ubaci u razne neke pesme, ali mu to nije nekako polazilo za rukom. Nije nekako leglo. Ova pesma je nastala pred samo snimanje, u stvari, naknadno je snimljena. U suštini, ovo je počelo od jednog drugog bubnja koji sam ja svirala na probama, taj bubanj je bio malo off-beat…
BORIS: Tako je, rif je nastao na bubnju. Prvo smo imali ritam. Ritam je ovde inače 9/8, mi nismo imali dugo pojma šta da radimo sa time, zvučalo nam je kompletno novo. Ali onda smo se svikli i ispalo je vrlo zanimljivo, vrlo.
MILENA: E, i onda je Boris izvukao taj tekst i baš ga strava otpevao. I tekst je malo off-beat, pogotovo ovaj drugi deo.

foto: EXIT Photo Team

Repetitor, dok ovo čitate, se trucka negde na putu između Trencina i Brna, budući da su momak i devojke trenutno na novoj evropskoj turneji tokom koje će posetiti Slovačku, Češku, Holandiju i Nemačku. U Holandiji će nastupiti na prestižnom Le Guess Who festivalu u Utrehtu, gde će podeliti stejdž sa bendovima kakvi su Dinosaur Jr. i Wilco. Nakon povratka sa zapada, koncertne promocije u Zagrebu i Beogradu održaće se 2. i 3. decembre, u Tvornici Kulture, tj. Domu Omladine.

Dotle, imate novi album. I ovaj tekst, kao neki pokušaj interpretacije, ako vam uopšte treba. CD je sasvim dovoljan.

*cover foto: EXIT Photo Team