Gistro FM: Moja muzička 2017.

Nekome je 2017. bila super, nekome sranje. Neko je upoznao osobu svog života, neko je ostao bez nje, neko je sa njom a da to još uvek ne zna, neko se odselio iz ovog čemera, neko to planira, neko je otkrio album posle koga mu ništa više nije isto, a neko se izgubio u prostoru i vremenu, odavno prestao da prati nove ploče, pa sad tvrdi da se od osamdesetih više ne pravi dobra muzika.

Što se mene tiče, mislim da je muzička 2017. godina bila odlična. Pre svega, RadioAparat.com je proslavio godinu dana postojanja. To je za mene glavna vest ne zbog toga što tamo radim, već što nisam navikao da ovde lepe stvari dugo traju. Da mi je neko pričao 2015. da će u ovakvoj Srbiji godinu dana opstati radio na kome se sve vrti oko kulture, radio koji ne juri brojke i klikove, na bih verovao. Ali izgleda da čuda i ovde ponekad svrate. I još uvek su tu.

Klupsko veče na kome puštam muziku GistroPop, prošle godine je doživelo neke od najlepših trenutaka. Ispred očiju sam gledao kako neke pesme postaju hitovi, upoznao sam mnogo ljudi koje dečja radoznalost nije napustila iako gaze četvrtu deceniju, a prvi put sam puštao muziku u Nišu, na svadbi, na slavi i za novogodišnju noć. Svaki put kada u moj život svrate sivi oblaci i pomislim da sem par bliskih ljudi nikog ne zanima to što radim, desi se GistroPop i one baterije, prikačene za samopouzdanje, napune se.

Kada su prošlogodišnji koncerti u pitanju, nekoliko njih neću zaboraviti dok sam živ. Swans u Domu omladine su za dva i po sata odsvirali 5 pesama i potpuno me rastavili na atome. O koncertima Nika Kejva u Beogradu i benda Slowdive u Skoplju sam već pisao na BeforeAfter, a samo ću dodati da me utisci još uvek nisu prošli. Sećam se i da mi je u ušima nakon svirke u Studiju 6  beogradskog benda Dol dugo zvonila prava melodija. Jedva čekam njihov novi album. Prvi, i verovatno poslednji put, gledao sam koncert kultne novosadske grupe Luna. Uprkos svemu, ili možda baš zbog svega, dani tokom kojih sam odrastao to veče su svratili na binu Miksera. A sad nema više ni Lune, ni Miksera. Nežni Dalibor je krajem godine pokidao u Elektropioniru, a The War on Drugs u Minhenu su zvučali kao najbolji rok bend na svetu, podsetivši me zašto sam počeo da slušam muziku.

A sad liste. Na njima nećete naći najbolju muziku iz 2017. Ona je na vašim listima. Siguran sam da ste mnogo ovih ploča čuli, ali i da su vam neke verovatno promakle. To je jedina svrha ovih lista – da dobri albumi ne promaknu. Jebeš život bez dobrih albuma. Ruku na srce, bilo je i bendova/koncerata koji su me razočarali, ali kada ima ovoliko dobrih stvari, koga briga za razočaranja?

Ovi albumi su poređani isključivo po slušanosti. Bez njih, ne bih mogao da zamislim godinu iza nas.

Prvo 10 domaćih:

01. Gracin – Dva / (Ovo nije) NY

Splićanin Tomo Gracin je jedna od najskrivenijih muzičkih tajni sa prostora SFRJ. Ovo nije album, u pitanju su samo dve pesme. No, kako sam ih slušao danima i noćima, imaju puno pravo da stoje rame uz rame sa ostalim pločama sa ovih prostora. Čak i ispred njih.

02. Baobab – Naše vreme

Nakon četvrt veka postojanja, ariljski Baobab su snimili album karijere, a pesma “U gradu koji tone” više govori o Srbiji od mnogih knjiga.

03. Nežni Dalibor – U slojevima

Da ima pravde, tj. da je ovo neka normalna zemlja a ne ovaj “spisak plus jedan” čemer od države, momci iz ovog benda bi živeli samo od muzike, a sve ostalo bi im bilo hobi. Njihov četvrti album “U slojevima” je savršena slika nesavršenog vremena u kome živimo.

04. Bitipatibi – Lešnici divlji 2

Ovako zvuči Beograd pred svitanje.

05. Bohemija – Sve naopako

Pop bend iz Niša koji nas podseća da se umetnost krije u jednostavnim stvarima. Ako volite Big Star ili Tindersticks, obratite pažnju na najlepše debi izdanje sa ovih prostora.

06. Nikola Vranjković – Veronautika 

Hladna i tmurna zima bi bila još besmislenija da nema nove, duple ploče Nikole Vranjkovića. Dva sata mi odavno nisu tako brzo proletela.

07. Eyot – Innate 

“Innate” je kruna karijere niškog kvarteta koji komotno može izaći na crtu mnogim svetskim džez bendovima. Album je snimljen u Čikagu, u studiju Stiva Albinija.

08. Svemirko – Vanilija

Savršen album za vožnju praznim gradskim ulicama. Retro ‘80s zvuk za sve nas koji bismo nekako preživeli i bez muzike osamdesetih.

09. Stepa – StEPa

Oni su praktično još uvek tinejdžeri a zvuče kao da imaju decenije iskustva iza sebe. Bend o kome ćemo tek slušati.

10. On Tour – Don’t it Make You Want to Go Home

Najlepši album u karijeri za On Tour. Tople akustične gitare, Ikin glas i zimska atmosfera. Album možete čuti ovde.

A onda i 20 stranih:

01. The War on Drugs – A Deeper Understanding

Od svih bendova koji su se pojavili u 21. veku, za istoriju popularne muzike nema mnogo važnijih od The War on Drugs. “Thinking of a Place” mi je pesma godine, a stihovi “I resist what I cannot change and I wanna find what can’t be found” opisuju živote. Na korak od remek-dela.

02. Slowdive – Slowdive

Uz Dinosaur Jr i Swans, Slowdive su napravili najbolji come back. Pesma “Sugar for the Pill” može da izađe na crtu svakoj pesmi sa njihove najlepše ploče “Souvlaki”. Album koji je prerastao shoegaze okvire.

03. Phoebe Bridgers – Stranger in the Alps

Nijedan ovogodišnji album nisam slušao toliko noći kao ovaj. Fibi sve zna iako ima tek 23. Njeno remek-delo nas tek čeka.

04. The National – Sleep Well Beast

Kada bi termin pop-rok imao nekog smisla u 2017, The National bi bio jedan od glavnih predstavnika. Ovako, “samo” snimaju ploče uz koje je sav taj besmisao mnogo lakše podnošljiv.

05. Kamasi Washington – Harmony of Difference

Ovo je ovde “samo” zbog trinaestominutne kompozicije “Truth”. Pesma koja menja živote. Prođu decenije dok se ne pojavi ovako veliki džezer.

06. Hurray for the Riff Raff – The Navigator

Alinda Segara svakom novom pločom pravi sve veći korak u karijeri. “I’ve been a lonely girl but I’m ready for the world”. Što se mene tiče, nikad nije bila spremnija.

07. Mark Eitzel – Hey Mr Ferryman

Najlepši Ajcelov solo album još od “Invisible Man” iz 2001. Pop za melanholike. Stih godine “I’ve never been to hell but they got my number”.

08. Curtis Harding – Face Your Fear

Kada bi Motown/Stax majstori iz šezdesetih čuli “Face You Fear”, siguran sam da bi ostali bez teksta. Savršena kombinacija vintage soula, psihodeličnog roka i pop muzike. Poslednji veliki album iz 2017.

09. Aquaserge – Laisse Ça Être

Džez, pank i elektronika dišu kao jedan. Jedno od najlepših i najpotcenjenijih izdanja iz 2017.

10. Stone Foundation – Street Rituals

Četvrti album engleskog soul benda Stone Foundation je kruna njihove karijere. To što je ploču producirao Pol Veler i što je svirao i pevao na njoj, čini je još raznovrsnijom. Idealna muzika za toplu sobu i hladne zimske dane.

11. King Krule – The Ooz

Kada se neko u 22. godine lagano prošeta kroz toliko žanrova, kada ima toliko samopouzdanja sa pokrićem, čini se da ovaj svet nije baš sasvim otišao dođavola.

12. Shilpa Ray – Door Girl

Savršen album za sve kojima nedostaje besna PJ Harvey sa distorziranom gitarom u ruci.

13. Foxygen – Hang

Na pola puta između Dejvida Bouvija iz sedamdesetih, orkestracija Barta Bakaraka, soula iz šezdesetih i Belle & Sebastian, poslednji album za Foxygen je možda najlepši koji su snimili do sad.

14. Dan Auerbach – Waiting on a Song

Posvećenost i briga za detalje koje čujemo na ovom albumu, dokaz su da ovaj čovek živi za muziku od kada otvori oči.

15. Ariel Pink – Dedicated to Bobby Jameson

Trijumf momka koji je pre početka ovog veka snimio više od 10 “albuma” na audio kasetama. Ariel Pink je prešao dug put od zajebantskog lo-fi bedroom zvuka do velike pop ploče kakva je ova.

16. Destroyer – Ken

Ako volite da se vozite uz muziku, ako ste nekad slušali The Cure i ako su vam važni stihovi, velike su šanse da ćete uživati u novoj Destroyer ploči. Dan Bejar svakim novim izdanjem napravi veliki korak u karijeri.

17. Karl Blau – Out Her Space

Nakon sjajne prošlogodišnje cover ploče, Karl Blau je zajedno sa Metjuom I. Vajtom snimio autorski album kog otkrivate svakim novim slušanjem.

18. Andrew Combs – Canyons of My Mind

Kada su u pitanju savremeni singer-songwritteri, malo je onih koji sa takvom lakoćom spajaju tradicionalno i moderno kao ovaj čovek. I prošli album mu je bio odličan, a ovaj novi možda još malo bolji.

19. Peter Broderick – All Together Again

Piter Broderik ne zna za granice. Klavir, elektronika, avangarda, pop – i nazad. U prilog tome ide podatak da će u februaru preći našu granicu, i u Beogradu održati koncert na kome će promovisati ovu sjajnu ploču.

20. Charlotte Gainsbourg – Rest

Bez obzira koliko nam je teško, ples nekad može da spasi. Šarlot je još jednom potvrdila da je više nego dostojna svog velikog prezimena.

Umesto neke isprazne “sreća-radost-misli-pozitivno-da-bi-ti-se-vratilo-pozitivno-bla-truć” čestitke, citiraću Leonarda Koena iz jedne njegove “praznične”. Bez obzira na to da li se osećate dobro, loše, praznično ili nepraznično, lepo ili ružno, stihovi “We are ugly, but we have the music” uvek su tu da nas podsete na prave vrednosti. Srećna nova godina!