Da li imate preko 18 godina?

Future kao antipod Kendrik Lamara, Ciara, Tame impala, Weezy i 60’s soul

Recenzije albuma

0
0

Dosta muzike izlazi i to me raduje. Kako je sporo počelo, leto je sad krenulo punom parom i mislim da će nastaviti tako. Uzeo sam u obzir 9 izdanja, ali sam se odlučio za ovih pet iz različitih razloga. Future-a svakako nisam mogao da previdim, a ispostavio se kao jedan od najboljih rep izdanja godine. Sijara je bila atraktivna, pa sam hteo to da čekiram, a Lil Vejnu sam se vratio da čujem u kakvoj je formi. Tame Impalu sam morao da pokrijem, i tu je jedan zanimljiv 60’s soul album. 

 

Future: DS2 (Freebandz, Epic)

rsz_868df59d19da990431d09e89adc9dbfa1000x1000x1

Future je raskinuo sa Sijarom i izbacio svoj treći studijski album, koji u mnogo čemu odudara od prethodna dva, najviše po tome što je ovo zapravo mikstejp izdat za velikog izdavača i u tom smislu predstavlja presedan u dosadašnjem izdavaštvu trep muzike. Ne kažem da sličnih primera nije bilo i ranije, siguran sam da su brojni, i ovo nije nikakav propust izdavača ili slučajnost, već predstavlja prvi slučaj u kom se jedan trep izvođač izborio da plasira tvrd tejp kao studijski album za veliku etiketu. Da bih objasnio ovaj fenomen morao bih da uđem u širu priču koja se odnosi na dosadašnje relacije velikih etiketa i velikih ili bar perspektivnih repera. Nešto o ovome sam pomenuo u uvodu svog teksta o srpskoj trep sceni, ali nije na odmet ponoviti, te zaključiti tu priču. Budući da je kultura mikstejpova nastala kao DIY fenomen među reperima „prljavog juga“ da bi sada eksplodirala i obeležila najproduktivniju fazu rep istorije do sada, ona je od samog starta bila upućena neposrednoj okolini MC-ja. Budući da je američki jug nikad nije predstavljao scenu koja može da parira istočnoj i zapadnoj obali, među reperima nije bilo izraženih iluzija da bi mogli da postanu velike zvezde, pa se kao lajtmotiv njihove muzike ispostavio (jače nego ikada ranije) „kraj“, odnosi u njemu, i pozicija samog izvođača u njemu. Kada je trep groznica zavladala svetom, velike etikete su želele da izbacuju trep izvođače, ali su to često pratili kompromisi koji su imali potencijal da unište čitave karijere. Danas, sa istorijom takvih promašaja reperi su svesni koliko potpisivanje za veliki lejbl ume da bude mač sa dve oštrice. Imajući to na umu, postali su pažljivi kada su u pitanju ugovori sa velikim izdavačkim kućama, i počeli su da ih koriste više kao distibutere albuma koje bi izdavali za svoje nezavisne kuće.

Naravno, ne bih sve ovo pisao da to nema veze sa albumom čija je ovo recenzija (btw :s). Dirty Sprite 2 je tako paradigmatičan album kada je u pitanju kako sama trep kultura, tako i njena pozicija u svetu muzičke industrije. Za razliku od poraženog Chief Keef-a, koga je Interscope odbacio budući da se nije pokazao kao rentabilan, te je Keef izbacio tejp gde se „vraća“ kraju i tome kako je pravi crnja, Future izbacuje tvrd i beskompromisan album za velikog izdavača na samom vrhuncu svoje karijere. Dok je do sada imao čitav niz renomiranih gostiju na albumima, ovde je samo Drejk i to ne kao ime koje će doprineti prodaji, već kao brat koji je došao da podrži celu stvar. E sad, ja ne bih rekao da je ovo najbolji rep ove godine, mada svakako jeste jedan od (budući da me je Thug-ov tejp Barter oduvao toliko da ga slušam bukvalno mesecima), ali ono što je značajnije ovde od samog kvaliteta albuma je to što ovo izdanje predstavlja sam epitom trepa i svih kondradikcija koje karijera jednog takvog izvođača nosi sa sobom. Voleli ili ne voleli trep, sasvim je dovoljno da pažljivo preslušate ovaj album i to jednom zauvek shvatite. Ili ćete zgotiviti ceo fazon i odlepiti, ili ćete prihvatiti tu specifičnu poziciju i kodeks trepa, pa ćete videti da li to nešto znači u vašim životima. U tom smislu ovo je jedan ultimativan trep tejp, pardon, album.

Pomenuo bih i da je ovo savršen pandan i antipod Kendrik Lamarovom (odličnom!) „To Pimp a Butterfly“, koji pored ovakve kaubojštine deluje kao bedna apologija.

Ciara: Jackie (Epic)

rsz_jackieciara

Na albumu o kom sam pisao iznad je Sijara više puta pomenuta direktno ili indirektno, tako da ako vas interesuje uvid u jedan raskid visokog profila, Future će vam sve to natenane ispričati. Sa druge strane njegova bivša se na putu do zvezda grčevito bori sa aždajom zvanom muzička industrija ne bi li postala zvezda kakva je oduvek sanjala da bude. Ovo je taj THE (make it or break it) album koji bi trebalo da plasira Sijaru nepovratno u mainstream pop muzike. Nažalost, ovo je je jedan generički pop flop koji je prava muka slušati i osim dva dosadašnja singla „I Bet“ i sjajne „Dance Like We’re Making Love“ koja mi je uz spot jedna od omiljenih numera 2015.-e (bar kad je pop u pitanju) ovde zaista nemate šta da tražite. Pustite neku staru Bijonse ili Niki i sačekajte da se pojavi nešto vredno pažnje.

Tame Impala: Currents (Interscope)

rsz_currents-hi-res

Budite pošteni prema hajpu, pa preslušajte ovaj album, ali pričajte da ste pročitali na Before After-u kako je u stvari, kao neki tužni disko, loš seks, pa ste malo skeptični, i dobri smo.

Leon Bridges: Coming Home (Columbia Records)

rsz_leon-bridges

Da je ova „ploča“ izašla početkom šezdesetih godina prošlog veka siguran sam da bi bila vrlo uspešna, slušana i verovatno imala status nekog lažnog klasika. Ovako, ovo je odlična stilska vežba iz persiflaže soul muzike, onakve kakve su je pravili Sem Kuk ili Otis Reding. Naravno, ne bih pisao o ovom album da ne mislim da je iole vredan pažnje, da li kao fenomen, da li sam po sebi, te tako ozbiljnom soul posvećeniku ovo prosto neće piti vodu, ali će se nostalgičarima (garantujem) srce istopiti. S tim na umu, ako niste nepopravljivi čistunac i skloni ste ovoj vrsti eskapizma uživaćete u ovom albumu, a i da niste vredi ga okrenuti par puta, ovo je odlično aranžirano i odsvirano i svedoči o dubokoj strasti ovog mladog čoveka, koji odlično peva btw. I da, naslovna numera u linku ispod je MUST!

Lil Wayne: FWA (Young Money, Republic)

rsz_9b0b05f6ae1f050db55497dd7c94e43adfa74255

Karter je sad praktično u izgnanstvu, budući da su pucali na njegov autobus skoro, ali je dobro znati da i dalje radi. Ovde ima niz gotovo opskurnih saradnika uz Kalifu i Young Jeezy-ja, sa kojima nije snimio rep relevantan u savremenim tokovima, ali nam je dao jedan tejp koji podseća na njegove radove pre trećeg “Cartera“. Mislim, funkcionše više za fanove i nećete se pokajati ni ako ga preskočite, ni ako ga poslušate.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: