Da li imate preko 18 godina?

Februar – mesec dobre muzike

Drugi mesec ove godine sjajna muzička izdanja učinila su podnošljivijim i lepšim.

1
0

Veliki broj vrlo dobrih i odličnih albuma objavljeno je tokom februara, a među njima posebno su se istakli oni koje su objavili Jens Lekman, Ryan Adams, Sampha, Jesca Hoop, Lowly, King Gizzard & the Lizard Wizard i Chuck Prophet. Kada su singlovi u pitanju, novim pesmama obradovali su nas Ride, Wire, Depeche Mode, The Dandy Warhols i Future Islands.

www.supervisorwire.comstatic.stereogum.comFutur-3d1f5bf6e914b585b5309e528845bf974797e049-825x510

Jens Lekman / Life Will See You Soon (Secretly Canadian)

Stiglo leto u sred zime – tako bi se u najkrećem mogao opisati četvrti album Jensa Lekmana, ponosnog predstavnika švedskog indie – pop zvuka. Nova ploča sadrži deset numera čije bi egzotične i uptempo melodije mogle biti odgovorne za ozbiljna iščašenja kukova onih koji se nađu na plesnom podijumu. Muzika za trenutno popravljanje raspoloženja. Lekman je u pesme inkorporirao, da upotrebim tu drevnu srpsku reč, skoro sve muzičke stilove kojih je mogao da se seti, ali ne na način da deluje kao da nema pilota u avionu već je sve odrađeno veoma smisleno i majstorski. Dosta zasluge tu ima i producent Ewan Pearson, od ranije „poznat policiji“ kao saradnik bendova M83, Goldfrapp i The Chemical Brothers.

Sa neverovatnom lakoćom, Lekman nas vozi od hitičnog popa preko kalipsa, afro-bitova i housa do i bosanove i tropikalije.  Kada su tekstovi u pitanju, Šveđanin i dalje paradira svojim ekscentričim pripovedanjem o bizarnim situacija u kojima se on ili njegovi poznanici nalaze. Početak ploče obeležavaju gošće i to soul pevačica Loulou Lamotte na veoma ritmičnim „To Know Your Mission“ i „Evening Prayer“ i Tracy Thorn (Everything but the Girl) na „Hotwire The Ferris Wheel“ koja se može pohvaliti zavodljivom melodijom, raskošnim aranžmanom klavijatura i pratećim vokalima koji prožimaju celu pesmu. „What’s That Perfume That You Wear?“ je najzaraznija numera koju sam čuo u 2017. godini i verovatno sam je preslušao četvorocifreni broj puta, a na tropskoj „Wedding In Finistére“  Lekman se suočava sa nepredvidivom situacijom, ali sve se lako prebrodi uz ples. Razigrana atmosfera nastavlja se i na „How We Met, The Long Version“, dok žičani instrumenti daju glavnu notu u „How Can I Tell Him“. Ploča se završava predivnom, ali i tužnom „Dandelion Seed“ koja atmosferom i tempom odudara od ostatka albuma.  Album „Life Will See You Soon“ je potvrda da je Jens Lekman jedan od najkreativnijih autora savremenog indie-popa.

Sampha / Process (Young Turks)

Sedam godina nakon prvog  „Sundanza“, odnosno tri i po godine nakon drugog EP izdanja „Dual“, britanski kantautor i producent konačno je objavio debitantski album „Process“. Prethodnih nekoliko godina, prepoznatljivost je stekao po saradnji sa planetarno popularnim izvođačima kao što su  Kanye West, Solange, Frank Ocean i Drake, svima pruživši deo svoje magije. Međutim, uprkos brojnim kontaktima u svetu pop muzike, na svom prvencu koji se sastoji od deset pesama i traje neznatno više od 40 minuta, ne pojavljuje se niti jedan gost. To, valjda, dovoljno govori o samopouzdanju i veri u sopstvene mogućnosti. Doduše, Rodaidh McDonald se našao u ulozi koproducenta, škotski muzički mag koga sam pominjao u prošlom tekstu, kao producenta albuma „I See You“, benda The XX, u čiju radnu biografiju spada produciranje debitantskih ostvarenja bendova Savages i Daughter, kao i drugog albuma Willisa Earla Beala, a svi odreda se u mom svetu kotiraju kao ploče visokog kvaliteta.

Dvadesetosmogodišnji muzičar iz Londona servirao nam je svoju viziju popa, koji uključuje mračna R&B i elektronska obeležja, vrlo senzualne, downtempo melodije, sa intimnim tekstovima u kojima se ne libi da iskaže svoju ranjivost i zabrinutost. Teme koje dominiraju na ploči su smrt majke (u predivnoj klavirskoj baladi (No One Knows Me) Like The Piano), ljubavni jadi („Take Me Inside“, „Incomplete Kisses“), suočavanje sa sopstvenim demonima („Blood On Me“), vlastite greške („Reverse Faults“, gde Sampha svojim stegnutim vokalom prelazi preko zavijajućih elektronskih bitova). Svemu tome pristupa vrlo zrelo i iskreno.  Albumom „Process“, Sampha i zvanično označava početak svoje karijere i krči sebi put među odabrano društvo najboljih muzičara eksperimentalnog popa.

Lowly / Heba (Bella Union)

Nakon nekoliko singlova i EP izdanja „Sink Way Into Me“, danski petočlani sastav Lowly najzad je objavio svoj debitantski dugosvirajući album. Iako nisu politički bend, ploča je nastala za vreme najveće migrantske krize, pa su insistirali da ga nazovu „Heba“ čime su odali počast svojoj sirijskoj prijateljici koja je posle mnogo uspona i padova stigla do Danske, revoltirani nedostatkom razumevanja, empatije i humanosti kod Evropljana. Kada je muzika u pitanju, ovde je reč o vrhunskom spoju dreampopa, eksperimentalnog indie zvuka i shoegazea, koga članovi benda karakterišu kao noise pop, a atmosfera na albumu varira od melanholične do ekstatične. Udarnu snagu petorke iz Arhusa predstavljaju  Nanna Schannong i Soffie Viemo čiji sanjivi vokali savršeno pristaju uz sofisticiranu orkestraciju melodija dodatno obogaćenu elektronskim pomagalima. Neki od najboljih momenata na ploči su „Deer Eyes“ sa dirljivim stihovima „Have you ever felt so lonely/That you could map it on your body“, zatim „Mornings“ gde bend miksuje pop psihodeliju sa plesnim bitovima, „Prepare The Lake“ u kojoj gorepomenuti ženski vokali ublažavaju hladnu i sumornu međuigru sintisajzera i bubnjeva, kao i „Word“, verovatno najrazigranija numera na čitavom albumu. Ukoliko vašim ušima prija ono što rade Warpaint, Camera Obscura i Chairlift, ne dopustite da album prvenac  grupe Lowly prođe ispod vašeg radara.

Ryan Adams / Prisoner (PAX AM/Blue Note Records)

Sredinom februara objavljen je novi album prominentnog kantautora Ryana Adamsa, njegovo šesnaesto samostalno izdanje u karijeri. U pitanju je prvi originalni materijal nakon self-titled albuma iz 2014. godine, koga je nasledila ploča „1989“, sa obradama pesama popularne MTV zvezde Taylor Swift. Nisam siguran koliko mi se taj cover album dopao (ustvari, siguran sam, nije nimalo; čak mi se i metalski „Orion“ više dojmio), ali, „Prisoner“ ja trijumfalni povratak na stare staze slave. Kako je reč o pesmama inspirisanim razvodom sa višegodišnjom bračnom partnerkom,  glumicom Mandy Moore, melanholija, čežnja i tuga zauzimaju najviše prostora u širokom spektru emocija koje album proizvodi.

Adams potpuno otvoreno i iskreno ogoljava svoja osećanja, govori o nedostajanju, konstantnom preispitivanju, „srcobolji“, a najviše o zatvorenosti, odnosno preokupiranosti teškim mislima o sebi i propaloj vezi, te upravo zbog te samoizolacije i ne čudi ovakav naziv ploče. Stilski, na poznatom je terenu. U tim alt-country vodama najbolje pliva, a primetan je i uticaj starog dobrog roka kakvog su stvarali Bruce Springsteen, The Replacements i AC/DC osamdesetih godina prošlog veka.  Ovo se naročito odnosi na prvopomenutog, gde, recimo, numere „Outbound Train“ i „Doomsday“ kao da su davno izgubljene trake sa jednog od najboljih break-up albuma ikada, a čiji je The Boss autor.  Iako nije dosegnuo visine albuma „Heartbreaker“ ili „Cold Roses“, najrecentnije izdanje bivšeg frontmena grupe Whiskeytown, sigurno se kotira negde pri vrhu njegove obimne diskografije.  Kako na početku rekosmo da je ovo njegov šesnaesti solo LP, onda , složićete se, album zasluđuje svako poštovanje.

Jesca Hoop  / Memories Are Now (Sub Pop)

Kalifornijska kantautorka Jesca Hoop predstavlja nam svoj četvrti solo album u karijeri koji nasleđuje zajedničko izdanje „Love Letters For Fire“ sa Samom Beamom (Iron & Wine) objavljeno prošle godine. Produkciju potpisuje Blake Mills sa kojim je već ostvarena saradnja na ploči „The House That Jack Built“ 2012. godine. Na novom albumu četrdesetjednogodišnja muzičarka unosi neobične elemente u svoj folk izražaj, ali ne odustaje od klasičnih uticaja poput Joni Mitchell, na primer.  Njen slatki, senzualni glas je u prvom planu, igra se isprobavajući raznorazne vokalne mogućnosti, često praćena sopstvenim pratećim vokalima i suptilnim zvucima gitare i perkusija. Talentovana muzičarka spaja ekstreme, raspojasanu elegiju „Cut Connection“ i elegantnu baladu „Pegasi“ ili ironičnu „Animal Kingdom Chaotic“ koju kao da je napisala Bjork i strastvenu „The Coming“ gde poteže religijsko pitanje kroz prizmu ličnog odrastanja u mormonskoj zajednici. I svuda se odlično snalazi, bilo da je u pitanju folk, kantri, gospel ili pop žanr. Ukoliko su Devendra Banhart, Joanna Newsom i Cat Power predmet vašeg interesovanja, onda nema bojazni da ćete pozitivno reagovati na album „Memories Are Now“.

Chuck Prophet / Bobby Fuller Died For Your Sins (Yep Roc)

Chuck Prophet je slavu stekao kao član grupe Green on Red tokom osamdesetih godina prošlog veka. 1990. godine započeo je solo karijeru, a evo2017. govorimo o njegovom četrnaestom albumu u karijeri. Sada već 53-godišnji kalifornijski gitarski prorok je profilisani storyteller, šoumen i rođeni zabavljač, a u žestinu svirke pratećeg benda The Mission Express , beogradska publika se uverila nekoliko puta, a meni je onaj poslednji nastup u Domu omladine, na Huteneni festu, uz The Gories, najbolji beogradski koncert kome sam imao prilike da prisustvujem te 2015. godine. Ploča „Bobby Fuller Died For Your Sins“ obasipa nas beskompromisnim rokenrolom, uz ogromnu količinu bluza, garažnog i psihodeličnog roka i kantrija. Atmosfera na albumu menja se iz pesme u pesmu, nekad preovlađuju setni i tmurni momenti, dok u drugom dominiraju veoma živi, razigrani i veseli tonovi.

Chuck Prophet je rešio da pruži omaž  rock’n’roll ikonama, pa su tako među glavnim protagonistima novog studijskog uratka Bobby Fuller, muzičar koji je poginuo u 23. godini pod nerazjašnjenim okolnostima, a koji je popularizovao slavnu „I Fought the Law“,  kasnije himnu grupe The Clash, zatim David Bowie („ Bad Year for Rock and Roll“) koja je svoju premijeru doživela prošle godine i Alan Vega (“In the Mausoleum”), frontmen benda Suicide, koji se, kao i Thin White Duke prošle godine preselio među besmrtne.  Zatim, Prophet se u pesmi inspirisanoj ubijenim radnikom obezbeđenja u San Francisku „Alex Nieto“, na sebi svojstven način obrušava na policijsku represiju, dok u napetoj „Killing Machine“ povezuje sudbine plaćenog ubice i samohrane majke. Sarkastična poezija koja ga krasi dolazi do izražaja u „Jesus Was a Social Drinker“ gde provocira dvolične vernike, a neuzvraćena ljubav tema je najlepše balade na albumu „Open Your Heart“. Sve u svemu, vidimo da je Chuck Prophet u odličnoj rock’n’roll formi i svakako je novim albumom opravdao očekivanja obožavalaca.

King Gizzard & the Lizard Wizard / Flying Microtonal Banana (Flightless Records/ATO /Heavenly)

Do sada je družina iz benda King Gizzard and the Lizard Wizard svima jasno stavila do znanja da se ne radi o običnom bendu. Ova australijska sedmorka je od 2012. godine objavila impresivnih devet albuma, svaki drugačiji od prethodnog, sa različitim konceptima i jedinstvenom produkcijom, razrađujući pritom beskrajni spektar sopstvenih ideja i mogućnosti koje im muzika pruža. U svom katalogu imaju ploče inspirisane vestern filmovima („Eyes Like the Sky“) ili kontrolom uma i zaverama („I’m In Your Mind Fuzz“), zatim su objavili album od četiri pesme istovetnog trajanja od 10 minuta i 10 sekundi („Quarters“), pa izdanje gde su koristili samo akustične instrumente („Paper Mâché Dream Balloon“), te ploču koja nikad ne prestaje („Nonagon Infinity“). Najzad, na „Flying Microtonal Banana“, kao što i samo ime govori, eksperimentisali su sa mikrotonovima (mikrotonovi su manji od polustepena, predstavljaju najmanje intervale).

Pored karakteristične garažne psihodelije, koju je vremenom bend obogatio prog rok i krautrok uticajima, posebnu egzotiku ove ploče čini orijentalni, istočnjački vajb u kojima zurle imaju važnu ulogu. Kolekcija od devet pesama počinje hipnotičkom „Rattlesnake“ sa agresivnim bubnjevima i oštrim gitarskim deonicama, zatim sledi „Melting“ koju krasi dugotrajni melodični solo na gitari, te „Open Water“ koju možete da zamislite kako se pušta na raskalašnoj rođendanskoj zabavi na dvoru sultana. Najzaraznija pesma na albumu je „Sleep Drifter“ sa a la Sonic Youth početkom, koja se kasnije razvija u hipnotični rok tako tipičan za Australijance. Žurka na sultanovom dvoru nastavlja se sa „Billabong Valley“, dok „Nuclear Fusion“ predstavlja spoj tradicije i inovativnosti, sa harmonikom vešto uklopljenom u savremen zvuk nanovo pružajući uvid u svu maštovitost i znatiželju članova benda. Inače, momci iz Melburna su najavili da će do kraja godine objaviti pet albuma(!), tako da uskoro možemo očekivati još hrabrih i eksperimentalnih projekata od ove skupine.

HONORABLE MENTIONS

Pored ovih albuma, najtoplije preporučujem izdanja koja su objavili elektro-džez muzičar Thundercat („Drunk“), engleski indie bend Elbow („Little Frictions“), Londonac sudanskog porekla koji eksperimentiše sa R&B i soul zvukom, Sinkane („Life & Livin’ It“), art pop projekat Davida Longstretha, Dirty Projectors (s-t), gospel – folk diva Rhiannon Giddens („Freedom Highway“), world sastav Tinariwen („Elwan“), hardcore/punk bend iz Pensilvanije, Pissed Jeans („Why Love Now“), beogradski sastav Crvi („Piše nam se dobro“), velška indie-pop grupa Los Campesinos! („Sick Scenes“), eksperimentalni noise pop bend Xiu Xiu („FORGET“),  te predstavnici country zvuka Scott H. Biram („The Bad Testament“) i Duke Garwood („Garden of Ashes“).

SINGLOVI

Ride / Charm Assault i Home is a Feeling

Britanski shoegaze bend objavio je, nakon više od dvadeset godina, dva singla u dva dana.  Nadamo se da će do kraja godine da predstave i naslednika albuma „Tarantula“ iz 1996. godine.

Future Islands / Ran

Baltimorski trio, koga predvodi jedinstveni Samuel T. Herring, ovim singlom najavljuje peti studijski album „The Far Field“ koji bi trebalo da početkom aprila ugleda svetlost dana.

Depeche Mode / Where’s the Revolution

Slavni engleski synthpop bend objaviće sredinom marta četrnaesto studijsko izdanje, a kao preview stiže nam ovaj singl.

The Dandy Warhols / Thick Girls Knock Me Out (Richard Starkey)

Rok četvorka iz Portlanda se 2016. vratila nakon četiri godine diskografske pauze  albumom „Distortland“, a krajem februara ove godine predstavili su potpuno novi singl koji je krcat Beatles referencama.

Wire / Diamonds In Cups

Engleski post-punk velikani se ne smiruju ni nakon 40 godina karijere. Poslednjeg dana marta objaviće petnaesti studijski album, a kao najavni singl imamo prilike da čujemo „Diamonds In Cups“.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: