Da li imate preko 18 godina?

Drugi Bad Music Boogaloo od 14. do 16. juna

Na festivalu nastupaju Slim Cessna’s Auto Club, The BellRays, The Hooten Hallers i L.A. Witch, ruski Messer Chups (Rusija) i Novozelanđanin Delaney Davidson.

Autor:
0
0

Ovogodišnji, drugi po redu Bad Music For Bad People festival Bad Music Boogaloo #2 biće održan od 14. do 16. juna i okuplja vrhunsku internacionalnu rokenrol ekipu i bendove na fešti koja traje tri dana.

Izbor izvođača čini Boogaloo potpuno jedinstvenom rokenrol pojavom u regionu, a svi su nesumnjivo u skladu sa Bad Music For Bad People muzičkom teorijom i praksom. Tako će na Bad Music Boogaloo #2 nastupiti američki bendovi Slim Cessna’s Auto Club, The BellRays, The Hooten Hallers i L.A. Witch, ruski Messer Chups (Rusija), Novozelanđanin Delaney Davidson, The Harp Explosion iz Hrvatske, dok će iz Srbije nastupiti Bo i Moussaka.

Drugo izdanje Boogaloo-a će se održati na dve lokacije. Prva dva dana su rezervisana za Kulturni centar Grad, a treći za Elektropionir.

Boogaloo veče I

Hedlajneri prve večeri festivala su Slim Cessna’s Auto Club, “bend koji svira u baru na kraju sveta” (Jello Biafra). Pomahnitali bendžo, macabre klavijature, čudovišna dvovrata električna gitara, ježeći vokali i duhovito-užasne priče Slim Cessne i Munly Munlya – ovo su nosioci unikatnog zvuka “Auto Kluba”. Kada šestorka predvođena dvojicom propovednika u crnom sruče na vas svoj kantri pank gotik gospel, nećete biti sigurni da li su tu da vas iscele ili prokunu. Da li su Slim Cessna’s Auto Club vrhunska rokenrol predstava, sjajni satiričari, doomsday kult, ili sve to zajedno – posvedočite, pa procenite sami.

Pre njih nastupiće novozelandski singer-songwriter mistik Delaney Davidson, sa svojim vestern-kabaretskim, kejvovskim kantrijem. Godinama je izdavao za Voodoo Rhythm Records i bio član kultnog benda Dead Brothers. Ovaj vudu vrač novozelandske scene fasciniran tamnom stranom sedme umetnosti bio je i značajan uticaj na mnoge mlađe muzičare poput Marlona Williamsa, sa kojim je u periodu od 2012. do 2014. uradio i tri zajednička albuma.

Referenca kraja prethodnog pasusa nije slučajna, jer festival će zvanično otvoriti Bojana Bulatović – Bo, kantautorska legenda i dobri duh Beograda. Veliki dar za pričanje priče, britki, pametni i osećajni tekstovi, gitarske melodije koje se zavlače pod kožu, i zarazni ritmovi koji su svedok višedecenijskog drugovanja sa Disciplinom kičme i Popečiteljima – sve ovo su osobine koje krase autentično beogradski anti-folk koji Bo stvara. Nastupiće sa svojim dugogodišnjim bubnjarem Radetom Vulićem.

Boogaloo veče II

Kruna druge večeri biće The BellRays, slavna kalifornijska četvorka predvođena Lisom Kekaulom i njenim suprugom, ubojitim gitaristom Bobom Venuumom. The BellRays već 28 godina muzički svet obogaćuju svojim Rock’n’Soul-om – mešavinom silovitog rokenrola i strastvenog Lisinog vokala. Tu ćemo stati, jer BellRays ne vole kad ih opisuju. Ključ za razumevanje leži u ličnom, živom iskustvu Crne munje – siline zvuka i emocija ovih garažnih legendi.

Za The BellRays binu će zagrejati sirovi blues trio iz Misurija, The Hooten Hallers. Poput Left Lane Cruiser koji su već dobro poznati lokalnoj publici, Hooten Hallers kombinuju hrapavi vokal sa swamp gitarom i bas saksofonom, vrelim kao Jug i teškim kao vlaga u močvari. Njihov deseti album mnogim poznavaocima i kritičarima bio je među najboljim rokenrol albumima 2017. godine.

Veče će otvoriti The Harp Explosion. Iza Harp Explosion one man band-a krije se Igor Đeke – Iggy, nekada frontmen vinkovačkog benda Thee Knuckleheads, a danas član Discipline kičme. Iggy će predstaviti svoju eksplozivnu veštinu sviranja blues usne harmonike, koristeći splet efekata da stvori gotovo soničan zvuk.

Boogaloo veče III

Treće večeri, Boogaloo se seli u Elektropionir u Cetinjskoj. Headlineri poslednje večeri su sigurno jedna od najvećih svetskih atrakcija surfa, Messer Chups. Ovaj ruski eksperiment koji predvodi gitarista Oleg Gutarkin mnogo inspiracije crpi iz B filmova i trash horror estetike u izokrenutoj simbiozi sa pin-up kulturom. Tome najbolje svedoči Guitarkinov izbor baistkinja. Da bi ste bolje sebi dočarali Messer Chups, zamislite bend koji bi svirao uz nemu verziju filma Faster Pussycat Kill Kill!

Doduše, izbor bi svakako mogao da padne i na njihove festivalske prethodnice, L.A. Witch. Devojke iz kalifornijske pustinje otelotvoruju ženski pobunjenički duh u beskompromisnom stavu i prljavom rokenrolu sa elementima pustinjske psihodelije, kojim bi se Russ Meyera ponosio. Pre nego što su snimile svoj debi album 2017, L.A. Witch su bile na turneji čitave tri godine, gotovo bez pauze. Takva kilometraža i iskustvo su garant vrhunske žive svirke.

Atmosferu na početku treće večeri će zakuvati Moussaka. Umesto američkim trešom, svoj surf začinjavaju onim lokalnim, tako stvarajući ekscentričan i začuđujuće skladan spoj – surfadelični melos.

Pre festivala Bad Music Boogaloo #2, Bad Music For Bad People organuizuje dva koncerta u Kulturnom centru Grad. U petak, 18. maja, nastupaju Dirtmusic kojima su gosti na koncertu Igralom, dok James Leg nastupa 26. maja.

Chris Eckman (The Walkabouts), Hugo Race (The Bad Seeds/ True Spirit /Fatalists) i Chris Brokaw (Come/Codeine) formirali su super-grupu Dirtmusic s namerom da istražuju unutar folk, country i blues nasleđa. Objavili su vrlo dobar istoimeni album 2007. i sledeće godine na festivalu Festival au Désert u Timbuktuu, Mali Dirtmusic upoznaju Tuarežane Tamikrest koji sviraju miks tradicionalne afričke muzike sa zapadnim rok i pop uticajima i čiji je nastup u toj meri očarao Dirtmusic da su se 2009. vratili u Mali da sa njima snime svoj drugi album “BKO” koji izlazi 2010. uz pohvalne kritike na račun saradnje Dirtmusic sa jedne i Tamikrest i još nekoliko domaćih zvezda sa druge strane.

Chris Brokaw napušta bend, a Chris Eckman i Hugo Race vraćaju se 2012. u Bamako, Mali da snime sledeći album i ovaj put sa probranim lokalnim muzičarima (Ben Zabo, Samba Touré…). Rezultat je ploča pod nazivom „Troubles“ koju Dirtmusic objavljuju 2013. za Glitterbeat. „Lion City“ iz sledeće godine praktično je neiskorišćeni materijal sa ovog sešna, ali drugačije atmosfere i bend se odlučio da ga objavi kao poseban album.

Početkom ove godine Dirtmusic izbacuju svoju petu dugosvirajuću ploču „Bu Bir Ruya“, ovaj put sarađujući sa Muratom Ertelom iz Baba Zula u čijem su studiju (adaptirana automehaničarska garaža u predgrađu Istanbula) i snimili kompletni materijal krajem 2016. Harizma i talenat Murata Ertela preplavljuju iz pesme u pesmu. Prisutan je i snažan upliv turske psihodelije koja je nezaobilazna kad je lider Baba Zula u pitanju, a to je muzičko polje u kom se Dirtmusic još nisu našli. Zato je Murat i ključna figura albuma, dok Race i Eckman puštaju da ih njegova tema vozi iz pesme u pesmu. Turkish psych, funk, post-punk i electronika žanrovi su koje ovde istražuju Dirtmusic. Pločom dominiraju hipnotički ritmovi, sinemastična atmosfera, mračni politički momenat i Ertelov saz.

John Wesley Myers aka James Leg već je godinama jedan od najintrigantnijih garage-rock predvodnika. Prvi od poznatijih bendova u kojima se pojavio bili su The Immortal Lee County Killers po čijem je raspadu formirao Black Diamond Heavies 2004. godine, trio u kojem su pored njega na električnom klaviru i vokalu bili još gitarista, i bubnjar. Gitarista Mark “Porkchop” Holder 2006. napušta bend i to preostale 2/3 navodi da se zamisle kako da nastave dalje gde donose potpuno ispravnu odluku – bez gitare! Do tada je bilo dvočlanih bendova, ali uvek se radilo o gitari i bubnjevima, a sa novom postavom Black Diamond Heavies su uveli i novi trenutak u formaciji rokenrol grupe: električni klavir/vokal + bubnjevi.

U toj postavi snimaju dva studijska i jedan live album (sve za Alive Records) i postaju jedna od najtraženijih američkih garažnih atrakcija do kraja prve decenije 21. veka svirajući širom SAD, Evrope i Australije. Pored matičnog, James svira svoj instrument i peva u Cut In The Hill Gang, još jednom važnom američkom garage/blues/punk sastavu nastalom na pepelu Soledad Brothers. Po raspadu Black Diamond Heavies (2009.) James Leg radi na prvom solo albumu „Solitary Pleasure“ (opet renomirani Alive Records, 2011.) koji prolazi zapaženo među poklonicima Black Diamond Heavies i ljubiteljima svih podžanrova garažnog rokenrola. Duboki, hrapavi vokal i topli, a zastrašujući tonovi klavira čijim dirkama kao u transu lete njegovi prsti zaštitni su znak ovog južnjačkog gospodina. Obrada rokenrol heroja Linka Wraya (Fire And Brimstone) i obrada hita u Americi anonimnih Australijanaca Kill Devil Hills (Drinking Too Much) pored devet sopstvenih pesama potvrđuju Legov dobar izbor da se popuni jedan pristojan solo prvenac i krene sa utabavanjem staze nastavka rokerske karijere.

James Leg 2012. sa kolegama sa Alive Records etikete, Left Lane Cruiser, snima album „Painkillers“. Deset blues obrada (od Roberta Johnsona do Rolling Stonesa) odsviranih/otpevanih na srčani, garage/blues način kako se i očekivalo od ove garažne super-grupe učinili su da se ploča na kraju 2012. nađe visoko kotirana na dobrom broju garage/rock/blues lista.

U septembru 2015. objavio je drugi solo album za Alive Records pod nazivom “Below The Belt”. Ploča je snimljena u studiju Johnnyja Walkera (Soledad Brothers i Cut In The Hill Gang), a miks je uradio Jim Diamond u legendarnom Ghetto Recorders (White Stripes, Andre Williams, Dirtbombs, Left Lane Cruiser, The Sonics…). Ta ploča u tandemu sa višemesečnim turnejama koje su usledile po Evropi i SAD 2015. i 2016. raširili su priču o razbacanom, istetoviranom baji koji ubija boga u Fender Rhodes klaviru.
2016. izlazi “Blood On The Keys” (Alive Records), remek-delo šefa električnog klavira koji pod njegovim prstima zvuči kao Hendriksova gitara. Leg istražuje kroz različite stilove od očekivanog pulsirajućeg bugivugija i garaž rok momenata za headbanging, do soula sporog tempa i usputnom stankom u možda najveći hit do sada St. Michel Shuffle sa sve violinama, orkestrom i vidnim tragovima istočno-evropske ciganske muzike.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: