Damir Imamović: Potrebno je raditi i učiti, sve drugo je šuplja priča

Damir Imamović jedan je od najznačajnijih predstavnika sevdalijske scene Balkana. Odrastao je u muzičkoj porodici, prvi album snimio je još 2006. godine, a nastupao je po celom svetu – od Balkana i Evrope, preko Kine, SAD-a, Meksika, Japana i Indije.

Tu negde, na prelasku sevdaha u bluz ili folka u soul, tradicije u futurizam, istorije u mitove i snova u maštanje Damir Imamović stvorio je svoj muzički svet. Moćan, uzbudljiv i prepun običnih ljudi koji se bore za sebe i svoju porodicu, prijatelje i zemlju na kojoj žive. Ova muzika leči i nadahnjuje, a svaki koncert je prilika da se obnovimo energetski i ljudski.

Damir Imamović u Beogradu svira u Beogradu posle nekoliko godina pauze. Razgovarali smo sa njim o sevdahu, elektronskoj muzici, stvaralaštvu u vreme pandemije i turnejama.

Kako je došlo do interesovanja za sevdah muziku?

Odrastao sam uz sevdah, ali me počeo više interesovati tek u nekim mojim srednjim dvadesetim.

Tokom karijere si radio sa raznim muzičarima, no ovaj edit mi je posebno zapao za oko, kao posebno interesantan spoj neke tradicije i moderne elektronike pa čak i dab muzike. Da li ćesto juriš za eksperimentima ili se oni jednostavno dese?

Da, taj i ja posebno volim. Radio ga je moj stari prijatelj i majstor zvuka sa kojim sam dugo sarađivao Dobrivoje Milijanović. Jako me interesuje eksperiment i kako ljudi iz muzičkih žanrova o kojima nemam pojma reaguju na moju muziku. Ipak, organičavam se na eksperimente “uživo”, na koncertnim scenama i u studiju. Što se tiče elektronike, uglavnom se ljudi meni jave kad imaju neku ideju za neku traku.

Da li smatraš da elektronska muzika može da na neki način “osveži” starije, možda zaboravljene muzičke stilove koje su praktikovali naši stari? Ili te dve strane nisu komplementarne?

Pa, kao i u svakoj umjetnosti: oni koji umiju, urade to i pokažu da može biti komplementarno. Oni koji ne umiju, sjede sa strane i truju da nije komplementarno 😀. Elektronska muzika to već jako dugo čini. Prisutna je u pop muzici, u raznim drugim žanrovima. Pa i u tzv. “world music”-u. Meni lično je to malo van kruga mog interesovanja, ali nemam ništa protiv da ljudi ponekad od mojih snimaka rade nešto novo.

foto: Almin Zrno

Na koji način je ovaj period korone uticao na tvoje stvaralaštvo i tebe?

Našao sam vremena da radim neke stvari za koje inače ne bih imao vremena. Producirao sam jedan spoken word album (“Sin pustinje”, Ahmed Burić, Dallas Records, 2022) i jedan pop album koji će uskoro izaći.

Da li misliš da su se neke stvari promenile tokom pandemije – i da li se možda više muzike konzumira nego inače, ili je sve isto?

Koliko god da su se promijenile, stvari se, čini mi se, vraćaju na staro. Bar kada je u pitanju koncertna aktivnost. I mi na sceni, i publika, baš smo jedva čekali da se vratimo koncertima.

Od poslednjeg koncerta u Beogradu je prošlo neko vreme – da li se rado vraćaš Beogradu i ako da, zašto?

U Beogradu sam zaista mnogo svirao u prvih 10ak godina moje karijere. Onda sam se malo okrenuo međunarodnim projektima pa sam nekako rjeđe nalazio vremena za turneje na Balkanu. Ali, nastojim da redovno sviram u regionu jer postoji jedna fina publika za ono što radim. Beograd volim, imam mnoge prijatelje u tom gradu, odrastaju i neki novi klinci koji se upoznaju s mojom muzikom i za njih je, recimo, 2016. davna prošlost pa je interesantno gledati šta oni nalaze u mojim pjesmama.

U Domu omladine nastupaš 16. marta na koncertu u organizaciji Kontre i Pop Depresije. Šta publika može da očekuje od tebe na tom nastupu?

Dolazim sa repertoarom mog albuma “Singer of Tales” iz 2020. Sa mnom su Derya Turkan, majstor instrumenta po imenu kemenče, iz Istanbula, i Žiga Golob, izuzetni slovenački kontrabasista. Derya je po prvi put u Beogradu pa jedva čekam da ga čuje publika u Domu omladine. A poželio sam i ja atmosferu ovog zasigurno kultnog koncertnog mjesta.

Koju bi poruku poslao mladim muzičkim entuzijastima koji upravo kreću da se bave nekim specifičnim muzičkim stilom (kojim se i ti baviš)?

Nemoj se plašiti ni stiditi svoje ambicije. Radi ono što voliš i voli ono što radiš. To će ti dati snage da izdržiš kad je teško, a učiniće momente uspjeha još ljepšim. Ne slušaj šta pričaju konzervativne budale koje ti govore unaprijed da je nešto nemoguće. I, prije svega, navikni se da radiš kao konj i da stalno nešto novo učiš. Sve ostalo je šuplja priča.

Kod nastupa i tourovanja, koja je stvar koju najviše voliš (osnim nastupanja naravno), a koja te stvar najviše nervira?

Putovanja su vrlo često smor. Treba održat koncentraciju, s aviona često trčiš na tonsku, jedeš nešto na brzinu i koncert počinje. Čim završi, često spavaš samo par sati i opet trčiš u novi grad. Nervira me u tome svemu što nemam vremena da upoznam neku sredinu u koju dolazim po prvi put.

Šta misliš da mi kao publika možemo da promenimo a da još više podržimo omiljenog muzičara/umetnika?

Ono što ja radim s umjetnicima koje volim: uvijek kupim kartu za koncert, ne čekam da me neko “stavi na spisak”, i uvijek kupim album, po mogućnosti – od samog izvođača poslije koncerta. Ni šerovanje po socijalnim mrežama nije zanemarivo.

foto: Almin Zrno

U čemu se ogleda progres naše regionalne muzičke scene?

Hm, vrlo kompleksno pitanje. Volio bih kada bi bilo više prostora za stvari koje nisu nužno komercijalne, ili bar nisu isključivo komercijalne. Mislim tu ne samo na organizirane koncerte nego i na cijelu scenu: medijski prostor, informiranu kritiku… Najkomercijalnije stvari donose najviše para svima, ali i najkraće traju.

Šta možemo od izdanja ili projekata da očekujemo od tebe u nekoj bližoj budućnosti?

Uskoro mi izlazi novi album, spremam se na brojne turneje u regionu, Evropi i širom svijeta. Biće ovo interesantna godina.

I za kraj, muzički žanr koji ti sviraš je losely preveden kao World Music, što može značiti baš dosta stvari . Ali da li postoje i slični actovi iz naše regije koje podržavaš i šta ti se najviše kod njih dopada?

Ima divnih i vrijednih ljudi, neki od njih tek počinju i nastojim pratiti šta rade, a neki su već na sceni duže. Jako volim Rođenice iz Srbije, bend Peria iz Makedonije, orkestar Mimika Maka Murtića iz Hrvatske…

Damir Imamović u Beograd dolazi na prelasku “Singer of Tales” turneje u promociju novog albuma, a uz njega na bini će biti istanbulski maestro Derija Tirkan (Derya Türkan) i slovenački kontrabasista Žiga Golob. Specijalni gost na koncertu biće mladi banjalučki muzičar i pesnik Igor Božanić.

*naslovna fotografija: Marko Zorić