Da li imate preko 18 godina?

Da li nam je avgust doneo album godine?

Povratak akustičnom folk kraljevstvu, sijaset zvučnih slojeva, ubojiti tekstovi, visokooktanski garažni rok i indi-rok božanstvo obeležili su de facto poslednji letnji mesec.

2
0

U kolumni o nekim od najboljih avgustovskih izdanja moći ćete da čitate čijem su se to albumu radovali indi rok obožavaoci, o novoj ploči bilingvalnog pank benda iz Providensa, kalifornijskoj garažnoj aždaji, još jednoj uspešnoj folk-rok avanturi , a biće reči i o najiščekivanijem albumu godine.

Iron & Wine / Beast Epic (Sub Pop)

Na šestom dugosvirajućem albumu, Sam Beam, lider Iron & Wine, vraća se jednostavnijem, ogoljenijem zvuku koji je krasio njegova prva izdanja, tamo početkom ovog veka. Nasuprot daljem eksperimentisanju sa pop muzikom (i njenim derivatima) i upotrebom širokog instrumentalnog arsenala koje smo slušali na prethodne tri ploče, a koji su samo potvrdili sa kakvim znalcem i ekspertom za detalje imamo posla, “Beast Epic” predstavlja svojevrstan povratak akustičnom folk kraljevstvu kojim kantautor iz Južne Karoline maestralno gospodari. Iako se na nekoliko proteklih izdanja mogu probrati kvalitetni i svetli trenuci, ipak njegovoj duši najviše odgovora intimni, nežni folk izražaj a la Nick Drake ili Jose Gonzalez, od mlađe garde, a elokventni i pronicljivi tekstovi odražavaju zrelost i nakupljeno iskustvo tokom svih ovih godina. Kada je produkcija u pitanju, ovde nije reč o lo-fi albumu snimljenom u sobnim uslovima, već u profesionalnom studiju.

Beama prati kompletan bend koji pod njegovim patronatom stvara predivne zvučne pejzaže, u kojima dominiraju gitare, violine i bendžo, uz dodatnu pomoć perkusija, duvačkih instrumenata i klavijatura.

Takvi, akustični aranžmani i njegov topli vokal, koji je ponovo  glavnoj ulozi, idu ruku pod ruku sa ovim tmurnim, kišnim danima, pa nam “Beast Epic” može poslužiti kao idealan soundtrack predstojeće jeseni.

Grizzly Bear / Painted Ruins (RCA)

Članovi benda Grizzly Bear obradovali su mnoge indi rok fanove objavivši novi album “Painted Ruins”, pet godina nakon hvaljene ploče “Shields”. U međuvremenu, u privatnim životima su im se izdešavale značajne promene, dok su pauzu u svom matičnom bendu iskoristili za svoje paralelne projekte. Novina je i to da su napustili Warp Records, potpisavši prvi put za mejdžor ektiketu RCA. Iako nema radikalnih iskoraka, svojoj diskografiji pridodali su izdanje koje se razlikuje od prethodnih, pritom ne izgubivši prepoznatljivi zvuk i ni u jednom momentu ne zvučeći anahrono. Ploča je prepuna psihodeličnih, progresivnih, elektronskih elemenata koji se razvijaju i proširuju svakim novim slušanjem.

Sijaset zvučnih slojeva i zadivljujućih aranžmana lišenih trivijalnosti i do vrha nabijeni emocijama stvaraju posebnu vrstu ugođaja, poigravajući se sa različitim žanrovima poput prog-roka, chamber popa i džeza.

Među najistaknutijim momentima na albumu izdvajaju se “Three Rings” koja traje pet minuta, gradi se lagano kako bi doživela synth klimaks, kao i “Mourning Sound”, power-pop numera sa izraženim synth melodijom i elektro bitovima. Melanholična “Neighbors” verovatno ima najbolji tekst, dok je  “Glass Hillside” pravi primer u kakvoj meri je Radiohead uticao na njihov rad. Nemojte se obeshrabriti nakon prvog slušanja, jer distorzirani zvuk klavijatura, preklapanje različitih vokala, dezorjentisani gitarski tonovi mogu ostaviti utisak neorganizovanosti. Međutim, nakon nekoliko preslušavanja ubrzo ćete zateći sebe kako uživate u tom haosu i da ste “pronašli svoje mesto u kooridatnom sistemu konfuzije”.  “It’s chaos but it works” kažu ovi Bruklinci u pesmi “Four Cypresses”, nema razloga da im ne verujemo.

Downtown Boys / Cost of Living (Sub Pop)

Američki pank sastav Downtown Boys objavio je treći studijski album koji predstavlja nastavak buntovničkog obračunavanja sa savremenim društveno-političkim problemima. Dve godine nakon izdanja “Full Communism” i proboja na svetskoj muzičkoj sceni, bend deluje zrelije, otresitije i odlučnije u svojim stavovima, a ubojiti tekstovi nošeni besom i agresijom dodatno zapaljuju ionako uzavrelu atmosferu.

Glavni vokal Victoria Ruiz, koja kao da umesto mikrofona u ruci drži megafon, zajedno sa svojim saborcima, u jednom aktivističko-zaštitničkom maniru, stavljajući se na stranu radničke klase i ugnjetavanih manjina, žestoko se protivi svim vidovima eksploatacije, mizoginije, homofobije, neravnopravnosti, rasizma, policijske represije i, uopšte, nasilja bilo kakve vrste.

Već na samom otvaranju albuma, numerom sugestivnog naziva “A Wall”, znamo svi o kakvom zidu je reč, dobijamo i  prvooptuženog za sve gore navedeno, a kada se ima u vidu da su pojedini članovi grupe latino porekla reči poput “You can’t ball the fuck on us/I won’t let that go” dodatno dobijaju na težini. Na kraju je jedino važno “A wall is just a wall/…/And nothing more at all”. Kada je zvuk u pitanju, oštri i rasturački gitarski rifovi i dalje ruše sve pred sobom, ali nisu toliko raspojasani i slobodni kao na prethodnom izdanju. Za to zasluge kupi Guy Picciotto iz benda Fugazi, producent ove ploče koji je nekako upotpunio njihov zvuk i učinio ga prijemčivijim ne samo hardkor pank publici. Pored gitara, potrebno je istaći ubitačnu ritam sekciju, naročito basistkinju Mary Regalado koja preuzima glavnu rolu u pojedinim pesmama poput “Violent Complicity”, a i dalje je tu saksofon, koji doprinosi melodičnosti, primer “Promissory Note”,  a koji ovoga puta svira klavijaturista Joe DeGeorge. Meni omiljena je “Because You” koja priziva Pixies iz najboljih dana. A vama?

Oh Sees / Orc (Castle Face Records)

John Dwyer, frontmen benda Thee Oh Sees, od nedavno “samo” Oh Sees, budući da su se oprostili od onog Thee iz naziva grupe, uz Tya Segalla, jedan je od trenutno najproduktivnijih stvaralaca na svetskoj muzičkoj sceni. Njih dvojica kao da se takmiče koji će više singlova, LP ili EP izdanja da snimi, tako da nije neobično da kombinovano objave i do pet albuma u toku jedne godine. Ukoliko ste obožavali dve prethodne Thee Oh Sees ploče “A Weird Exit” i “An Odd Entrances”, kao potpisnik ovih redova, “Orc” ćete otpanjiti do maksimuma, a sviranje vazdušne gitare biće neminovna propratna aktivnost. Visokooktanski, pulsirajući garažni pank, na kakav nas je navikla kalifornijska družina, sada je dodatno obogaćen primesama psihodelije, industriala i krautroka, sa mnoštvom gitarskih pasaža, bubnjeva, iščašenih violina, stvarajući sonično ludilo i harmonijsku anarhiju u kojoj se Dwyer i ekipa osećaju “kao kod kuće”.

Atmosfera na albumu konstantno varira, ponekad čak i tokom jedne pesme, prepuna je diverziteta, kompleksni zvučni slojevi sudaraju se jedan o drugi, brišu se granice eksperimentisanja što nam se ukazuje o kakvoj se virtuoznoj i kreativnoj skupini muzičara radi. Čini se da upravo u toj ekscentričnosti, sada Oh Sees, nalaze svoje parče univerzuma.

Na šizoidnoj garažnoj kidalici “The Static God” kojom ploča startuje možemo se uveriti u razornu garažnu moć benda koju zajedničkim snagama stvaraju gitare i dva seta bubnjeva.

Naredna “Nite Expo” nakon kosmičkog uvoda, sa isturenom ritam sekcijom negde oko polovine pretvara se u efektan psihodelično-garažni hibrid, dok “Animated Violence” predstavlja izlet u heavy metal koji sa svojim usponima i padovima nosi jak Dwyerski pečat. Na sličnom tragu je i “Drowned Beast”, samo sa više mirnijih momenata, dok je “Cooling Tower”, možda i najzaraznija na čitavoj ploči. Dalje, međuigra marširajućeg plesnog ritma i gitare na “Paranoise” zvuči neodoljivo, zvuk orgulja na “Cadaver Dog” doprinosi nešto svečanijem tonu, a osmominutna “Keys to the Castle”, najneobičnija u ovoj kolekciji, nakon što ispretumba sve što može u prva dva minuta, pretvara se u instrumentalnu improvizaciju gde možemo čuti, između ostalog, klavir i violinu. Album se završava pesmom “Raw Optics”,   bubnjarskim solom sa povremenim gitarskim uletima, što sve skupa predstavlja fantastičan završetak jednog od najboljih (ne samo) avgustovskih izdanja.

The War On Drugs – A Deeper Understanding (Atlantic)

Verovatno najiščekivaniji album godine konačno je objavljen, a prema prvim reakcijama naišao je na opšte oduševljenje kako svetske, tako i regionalne kritike i nema sumnje da će se naći na vodećim pozicijama najboljih ovogodišnjih ploča mnogih relevantnih muzičkih medija. Svakim novim izdanjem filadelfijski bend dostiže nove nivoe genijalnosti i kvaliteta, a vrhunski “Lost in the Dream” iz 2014. godine dobija više nego dostojnog naslednika u vidu albuma “A Deeper Understanding”. Adam Granduciel, glavni vokal i gitarista sastava The War On Drugs, četvrtim studijskim uratkom još više je podigao ionako visoko postavljenu lestvicu i ustoličio sebe i svoj bend kao novo indi-rok božanstvo. Svaka od ovih deset pesama predstavlja prava mala remek-dela i, zaista, fraza “repeat je jedina opcija” ne može biti prigodnija.

“A Deeper Understanding” ima isti DNK kao i prošlo izdanje, međutim, deluje kao da su Granduciel i družina konačno postali svesni svog potencijala, te su rešili da potpuno iskažu svoj talenat i puste kreativnosti i imaginativnosti na volju. Etablirana ritam sekcija i dalje je na vrhuncu,  dok frontmenovi dugi, gitarski solo tonovi prosto zasenjuju, pa zajedno sa vintage klavijaturama stvaraju više nego ugodne melodije. Prosto je zadivljujuće kako A.G. uspeva da kombinaciju indi-psihodelije i dilanovske i jangovske ere  osamdesetih pomiri tako da zvuči sveže i autentično.

Zaboravite na obaveze, isključite mobilni telefon, skuvajte čaj ili kafu, zavalite se u fotelju i pođite na jednočasovno putovanje sa The War Of Drugs.

Verujem da će i na vas ova ploča delovati terapeutski, tako da je preporučljivo njeno konzumiranje više puta u toku dana. Zahvalićete mi se kasnije.

SINGLOVI

Protomartyr / My Children

Post pankeri iz Detroita, sastav Protomartyr, nakon odličnog vodećeg singla “A Private Understanding” predstavio je i drugi singl “My Children” koji će se naći na njihovoj predstojećoj ploči “Relatives in Descent” krajem septembra.

Ariel Pink / Feels Like Heaven

Kralj hipstera, Ariel Pink, sledeće nedelje bi trebalo da objavi novi album “Dedicated To Bobby Jameson”, a kao uvid šta nas tamo očekuje može poslužiti novi singl “Feels Like Heaven”

Beck / Dear Life

Guess who’s Beck!!! Američki kantautor objaviće trinaesti studijski albumu polovinom oktobra pod nazivom “Color”, a pre toga imamo prilike da uživamo u novoj pesmi “Dear Life”

Foo Fighters / Sky Is the Neighborhood

Rok velikani Foo Fighters sledeće nedelje proširuju svoj katalog novom pločom “Concrete and Gold”, a kao poslednji najavni singl, uz više nego interesantan spot, predstavljaju nam numeru “Sky Is the Neighborhood”

Wu-Tang Clan ft. Redman / People Say

Za ljubitelje oldskul repa prava poslastica. Wu-Tang i Redman su udružili snage na singlu “People Say” koji će se naći na budućem albumu njujorškog benda “The Saga Continues”

 

HONORABLE MENTIONS

Pored gore pomenutih albuma, topla preporuka da preslušate nova izdanja koja su objavili Queen of the Stone Age (“Villains”), Brand New (“Science Fiction”), Everything Everything (“A Fever Dream”), The Districts (“Popular Manipulations”), zatim kantautori Richard Thompson (“Acoustic Classics II”), Nadine Shah (“Holiday Destination”), EMA (“Exile In the Outer Ring”), Randy Newman (“Dark Matter”), kao i talentovana norveška muzičarka Susanne Sundfør (“Music for People In Trouble”).

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: