Da li imate preko 18 godina?

Brijali smo sa Idom Prester (pred Frau Casio koncert)

POPactually Soirée: Frau Casio vs. Decay desiće se u subotu 07. aprila, a pred žurku smo pričali sa Idom - o muzici, Uskrsu, deci, severu Evrope i raznovrsnim projektima na kojima bez prestanka radi.

Rođena Zagrepčanka, Ida Prester, u braku je sa našom scenom još od kako je stala na tada improvizovani, a kasnije kultni stejdž EXIT festivala – Elektrana. Njen bend Lollobrigida pomirio je bubblegum i punk na način kojim malo ko može da se pohvali. Kroz godine, Ida je paralelno gradila karijeru kao voditeljka televizijskih i radio programa, objavljivala cenjene albume, pa i zasnovala porodicu u Beogradu. Njen šarm doneo joj je publiku, a elokventnost i široko obrazovanje su je zadržali. Javnost i mediji celog regiona uvek spremno čekaju svaki njen istup, a uspeva da posle svakog naslova, čak i u tabloidima, ostane nasmejana. 

Povod za razgovor sa njom je koncert ove subote na Zappa Barki. Tamo će predstaviti svoj projekat Frau Casio za koji je upravo objavila spot u kojem je i (ne tako) mistična Gospoja Terca.  Pričali smo o navikama iz mladosti, koliko ju je promenilo majčinstvo, prisutnosti na društvenim mrežama, Skandinaviji kao reperu vrednosti, razlici između omaža i krađe, muzičkim projektima i partnerstvu sa beogradskim producentnom elektronske muzike, odnosno svirci koju priređuju tokom Uskršnjeg vikenda.

Samo u prva tri meseca tokom ove godine, obišla si Vijetnam sa dvoje male dece, objavila dva spota sa dva benda, pisala kolumne, skoknula do Rovinja, vodila konferenciju japijima, evo ide koncert… Imaš li pored toga vremena da staneš i vidiš koliko toga postižeš? I, možda napišeš recept za nas ostale? 

Au, baš pratiš sve aspekte i sve profile! (Smeh) Sad ispadam k’o neka histerična baba.

Pa, znaš šta, to je karakter freelancera. Nikada nisam bila zaposlena na plati, uvijek neka nesigurnost, preokreti, mučkanje, kombinacije. Ja sam, pritom, ozbiljan workaholic, jedna od onih nepodnošljivih osoba koja teško mozak stavlja u ler. Presvlačim pelene i smišljam novi tekst. Isprobavam kostim za turneju, a uz to vježbam govoranciju za konferenciju. Stalno se šibam različitim ulogama, k’o oni luđaci što idu iz saune u led.

Ne mislim da je to recept koji treba slijediti. Ja sam prosto takva i privatila sam se kao osobu velike energije, ali bez fokusa. Roditelji su mi i dalje očajni, ali pomoći nema.

Tvoj Facebook profil nekada izgleda kao pravi internet forum. Doživljavaš li bavljenje njime kao administriranje komentara ili ljudski razgovor? 

Uh, smirila sam se sa Facebookom u zadnje vrijeme. Stvarno me iscrpio. Pisala sam iskrene komentare na aktualna zbivanja, al’ to je prečesto ispadao neki medijski slučaj. Uvijek bi se svi uhvatili standardnih polemika – srbi, hrvati, ustaše, četnici, erotika/rat, čevap i mlinci… Meni je to neizmjerno dosadno i naporno. A, tek ljudi što pišu u komentarima, trolovi, psihopate… Ima briljantnih umova, al’ ima i dijagnoza, da ih po abecedi nabrojiš. Nemam vremena se time baviti, sve višeprelazim na Instagram. Lijepi ljudi, lagane teme, malo mode, malo djece, malo kučići… Odmor za mozak.

Rekoh za tebe da nosiš šarm diva stare Jugoslavije i britkost skandinavske estetike, a interesuje me, posebno jer si dosta putovala, gde ti se čini da geografski najviše pripadaš? 

Ma to, sjever Evrope bez razmišljanja. Ne kažem da sam takva, al’ to je moj ideal forme života i puno radim na sebi da takvu atmosferu napravim sebi ovdje. Jer, zasad, ne idem nikud!

Dakle, Kopenhagen, recimo. Rejkjavik isto. Zadovoljni, skromni, ostvareni ljudi. Svak brije svoj film, nemaju zavjesa na prozorima, a opet, niko nikom’ ne gleda unutra. Briga ih! Protestantska radna etika – jednostavnost, trud, blagostanje, ali bez preseravačine. Sretna djeca, prljava od blata, vrtići u šumi bez igračaka. Odgoj i život bez stresa. Žene bez silikona, mejkapa, pedikure, često i bez depilacije. Ravnopravna podjela poslova u kući. Iznimno poštovanje starijih. Inkluzija. Odgovornost prema zajednici, volontiranje.

I međuljudska hladnoća, reći ćete. Što sam starija, to više cijenim poštovanje, pristojnost i rezerviranost. Ne moramo svi biti najbolji frendovi i braća po rakiji. Često pretjerujemo, čim nekog upoznamo grlimo se i ljubimo, već sljedeći dan ga stjeramo u onu stvar, pa opet ispočetka. Nekoć mi je taj temperament bio zabavan, sad sve više volim društva u kojima ljudi ne psuju, ne urlaju i ne otresaju se jedni na druge u prometu i po šalterima.

Paralelno imaš tri muzička projekta, a da li se oni odražavaju i na tvoj stil oblačenja? Pripadaju li neke štikle samo Loli, kombinezon Frau, a šalvare Maiki i sme li Ida da ih pozajmljuje? 

Ma, to je sve jedan veliki kaos, ne zna se ko pije, ko plaća! Meni je bitno da je živo, veselo, i da se stalno okreće turbina! Što više kostima, šljoka, ludila. Bendovi su moja doživotna spona sa svijetom mašte i igranja. Velika je greška što to ljudi vezuju samo uz djecu. Mene to i dalje loži. Smorila bih se da sam cijeli život u istoj ulozi.

Nakon pet godina postojanja i nekoliko singlova, Frau je konačno spravila EP. Osim objektivne promene prioriteta zbog klinaca, ima li još razloga za taj tempo i jesi li zaista strpljiva koliko se iz ovog primera čini?

Isuse, pet godina?! Pa da, cijeli jedan život je protekao između, krenula sam s’ Mladom prije rodjenja prvog djeteta. Ma, vidi, ja pustim da ide sve spontano. ne možeš ništa dobit na fors, pogotovo ne na Balkanu. Svaki put, hrabro krenem, eksperimentišem, pa šta se ulovi. Znam da to nije tema za vaš portal, pa djecu ne spominjem previše, al’ kad dobiješ klince, ništa nije isto. Ako želiš bit’ dobar roditelj, naravno (smeh). Ne mogu u svemu bit’ frontmen i gurat’ luđački sama, a stalno mi se to događalo u projektima. I, onda kad sam već prekrižila Frau jer ne stignem i to, pojavio se Nemanja (Rančić, Decay) kojeg kao da je nebo poslalo. Htio je raditi upravo tu muziku koju ja najviše volim, mračni elektro i elektropop, i ja sam se preporodila. Savršeno smo se poklopili, i u pristupu radu i u ukusima, što je u radu s bendom i muzikom ultra rijetka pojava. Krenuli smo, fino nam je, ne razmišljamo puno o planovima i budućnosti.

Nakon što je Frau nastupila kao predgrupa američkom bendu !!!, dobila je mnogo novih fanova. Čiju publiku bi najradije “ukrala”? Pred čiji koncert bi volela da nastupiš i u kom prostoru? 

Au, nemam pojma… Pred Videosex, al’ već je kasno. Eto, recimo, ispred Tige bi bila dobra prilika. Voljeli bi nastupati s Roisin Murphy, LCD Soundsystem, Crystal Castles (i za njih je kasno), Depeche Mode, Gesaffelstein… A ja bi osobno voljela i s Peaches, naravno. Al’ za to bi osmislili poseban repertoar, mix Frau i Lollobrigide iz najluđih dana!

Ko je bio treći momak na tom vašem nastupu u Domu omladine?  

Na bubnjevima je svirao fantastičan bubnjar bendova kao što su Jarboli i Neočekivana sila – Nemanja Aćimović. On nam je pojačanje za sve malo veće stejdževe, za klupske svirke nema uvjeta. Zovemo ga prvom sljedećom prilikom za neku festivalsku svirku, on dodaje posebnu energiju nastupu. Osim što super svira i ludilo je performer.

Molim te, opiši nam Frau Casio živi nastup zakazan za subotu. 

Sexi bitovi, senzualni DJ Decay i razigrana pjevačica. Disko euforija, mrak i vožnja. Bit’ će lijepo.

Napravila si nedavno obradu popularne pesme iz osamdesetih, a tvoj stilista je bio deo skandala nakon Nedelje mode u Parizu. Kao umetnik, kako praviš razliku između omaža, reference i krađe? I, kako se boriš protiv ovog poslednjeg? 

Nevjerojatno si dobro obaviješten, stvarno sam u šoku! Ta obrada nije još nigdje izašla, osim djelića na insta storiju. Što se tiče krađe, zasad mi nitko nije pokušao ništa ukrasti, osim identiteta na Facebooku i Instagramu. Ali, to je zapravo kompliment. Zabavno je, osim ako dvojnik ne piše baš gadarije.

Promijenilo se značenje tih pojmova danas. Ništ’ više nije jako bitno ni neotuđivo – ni privatnost, ni identitet. Klinci danas na to ne gledaju tako striktno kao mi. Najveće zvijezde današnjice su didžeji, koji žive od tuđeg materijala, puno bolje nego sami autori djela koje puštaju. Međutim, najvažnija stvar je da ako ‘posuđuješ’ stvar, najmanje što možeš napraviti je javno se zahvaliti i priznati referencu. Potpisati pjesmu koju puštaš, obrađuješ ili remiksiraš, potpisati citat.. to je element kulture. Posebno je uncool kada veliki moćni brendovi takve stvari rade malima i nepoznatima, bez navođenja autora, kao što je bio slučaj kod Marka i brenda Ruksag. Nažalost, može im se i to stalno rade.

Uputi nas malo i u bend MAiKA. Izgleda da za njega više znaju “preko”. Dobili ste lepe pozive za gostovanja? 

MAiKA je skroz novi teren za mene. U zadnje vrijeme slušam dosta muzike koja se oslanja na World Music, u većoj ili manjoj mjeri. Ima tu fantastičnih stvari, od popa do india, klupske glazbe. Fino ubacuju narodne motive koji im daju specifičnost i neku posebnu atmosferu. Zanimljivo mi je eksperimentirati. Imam super ekipu s kojom radim, od harmonikaša, do saksofonista, trubača… Iznenađujuće dobro i brzo su nas prepoznali u inozemstvu, istina. Nakon Exita prošle godine, zvali su nas na Revolution u Rumunjsku, ove godine i Boomtown u Englesku, što je ogromna stvar, najbolje mjesto za taj tip svirke. Sviramo i s’ Gogol Bordelo u Temišvaru. A, i puno tog novog se kuha.

Moram da pitam i za Lollobridigino zdravlje…

Pala je u drugi plan, što ne znači da neće uzjahati kad je najmanje očekuješ!

Koliko tačno značenja ima termin “brijati”?

Limes beskonačno! Vrhunski izum, samo ubaci umjesto bilo kojeg glagola. Trebali bi i vi probati patent. Na srpskom bi moglo biti “brejati”!

Pre mnogo godina si sa bendom nekome poželela “Nesretan Božić”, a koju poruku šalješ ovog Uskrsa? 

Omekšala sam. Nek je sretan svima koji slave. Ostali – pravac na Zappa barku u subotu, uskrsnut’ ćemo do ponedeljka!

POPactually Soirée: Frau Casio vs. Decay
Subota, 07. april // Zappa Barka // 20h

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: