Da li imate preko 18 godina?

BITIPATIBI: Sanjivo pop tumaranje kroz osećajni život

Intervju sa Unom Gašić

0
0

Bitipatibi, shoegaze dream pop bend koji je pre par godina objavio jedan od najinteresantnijih albuma na domaćoj sceni, nastupiće u petak, 29. maja u Klubu Doma omladine. Ovom prilikom, moći ćemo da čujemo album Lešnici divlji u celosti, kao i neke nove pesme, kao što su Mali betmeni.

Bitipatibi je alternativna rokenrol grupa čija muzika svojim neopsihodeličnim zvukom i intimnim, emotivnim tekstovima opisuje atmosferu na sebi svojstven, gotovo mesečarski način.

O koncertu, novim pesmama, stvaralačkom procesu i planovima benda sa Unom Gašić (vokal, sintisajzeri, tekst) smo razgovarali u zgradi Bigza, nakon završene probe.

BA-Bitipatibi-NK-7

Kad smo dogovarale intervju rekla si mi da ovih dana vežbate po osam sati dnevno. Kako teku probe, da li ste zadovoljni?

Dosta dugo smo tražili bubnjara, imali smo ritam mašinu, na kraju smo imali sreću da počnemo da sarađujemo sa Danilom, mada samo pre dve nedelje. Iz tog razloga sada, u poslednjem trenutku, vežbamo po osam sati dnevno, nekad i više. Iako svi sviraju u još nekoliko bendova, i dosta su zauzeti i drugim koncertima i probama, ovo je trenutno svima prioritet.

Kako se inače osećaš pred nastup, imaš tremu?

Ja sam veliki tremaroš, a i nemam dovoljno koncertnog iskustva. Taman bude koncert pa onda ne sviramo po tri meseca, i tako u krug. Nikako da se to pretvori u deo života, da javne nastupe prihvatim kao nešto uobičajeno. Sada posebno, nakon ove pauze od tri godine, imam baš veliku tremu.

Prvi put svirate u ovom sastavu. Predstavi nam nove članove benda?

Novi bubnjar je Danilo Luković koji svira u Straight Mickey and the Boyz i od skoro u novom Canetovom sastavu Škrtice. Imamo sreću da poslednjih par godina sviramo sa dobrim bubnjarima. Dragan Mihajlović, nas novi basista, je moj dugogodišnji drugar, on svira bas i za Triko i B strane, Gaga i ja volimo sličnu muziku.

Kada i kako si počela da se baviš muzikom?

Svirala sam klavir kao dete, išla sam u osnovnu muzičku školu. Uvek sam pravila te dečje pesmice i uživala u tome kao i svako dete, ali nisam razmišljala da bi to moglo da postane nešto ozbiljnije, da se pretvori u neku vrstu poziva. Ozbiljno sam počela da slušam muziku tek dosta kasnije, početkom faksa. Gagi /Nežni Dalibor, Crvi/ i ja smo 2009. godine krenuli da se igramo u Garageband-u, softveru koji je već bio instaliran na Mac-u, i tako sasvim slučajno krenuli da pravimo neke pesmice. To je bilo ono doba MySpace-a koje je, čini mi se, bilo mnogo blesavije i opuštenije, ili smo mi možda više bili takvi, pa smo ih okačili na net. Onda su drugari to čuli, dopalo im se, i oni su nas podsticali da napravimo bend. Jovan Vesić iz Inja nas je dosta motivisao, čak je u prvoj postavi Bitipatibija svirao bas. Zatim su dosli Dača /Crvi, Kriške/ i Ivica iz Nežnog Dalibora. Prva postava Bitipatibija je na kraju, pored kalvijatura i basa, imala   dve gitare i bubnjeve. Tako je došlo do tog prelaska u shoegaze , i onda sam se potpuno zarazila takvom muzikom.

BA-Bitipatibi-NK-4

Šta znači i kako je nastalo ime benda (osim što, kako si ranije rekla u jednom intervjuu, lepo izgleda kada se napiše malim slovima)?

U pitanju je igra reči, ništa previše konkretno ni pretenciozno – nešto kao odgovor na “šta ti bi”, kao kada kažemo “ma pusti, ne znam šta mi bi”, bi ti pa ti bi. Svakako odražava dozu indiferentnosti prema nečemu što nam se dogodilo, ili prema nekom sopstvenom stanju koje ni pored previše analize ne možemo da raščlanimo i dokučimo. Iako me stalno pitaju šta znači, mislim da se to “bitipatibi“ potpuno očistilo od svakog značenja i to mi je ok. Jednostavno meni lepo zvuči, po zvučnosti podseća na neki egzotični jezik.

Kako bi u tri reči opisala vašu muziku nekom ko nikada nije imao priliku da vas čuje?

Kada me ljudi koji nemaju puno kontakta sa muzikom pitaju šta sviram, kažem im da je to nešto kao Zana ali mračnije, kao Zana i EKV. Šalim se, evo u tri reči: sanjivo, sintovi, komplikovani ritmovi.

Sama pišeš prelepe introspektivne, sanjive tekstove o ljubavi, čežnji, radosti ali i distancama i nemogućnostima. Reci mi nešto o sopstvenom kreativnom procesu, kada i u kakvom raspoloženju najviše pišeš?

Mislim da svi imaju najviše inspiracije za pisanje i stvaranje tog tipa kada čeznu za nečim, kada nisu savršeno srećni. Više puta sam pomislila da bih volela da do kraja života ne napišem ni jednu pesmu, budući da ne pišem kada sam u harmoniji i balansu. Moje pesme su sve ljubavne.

BA-Bitipatibi-NK-20

Tvoja fragilnost i uopšte tvoj celokupni senzibilitet je ono što su kritičari ocenili kao najveće blago benda. Koliko hrabrosti zahteva ta vrsta ogoljenosti i iskrenosti u stvaranju, i šta za tebe znači svest o tome da ono što pišeš do nekoga na kraju dođe, nekoga dodirne?

Često razmišljam o tome da li sam previše lična, da li treba toliko iskreno. Uvek postoji doza samopreispitivanja na tu temu, doza nesigurnosti i samokritičnosti. Dvoumila sam se i pre nego što sam stavila “Male betmene” na bandcamp, nisam znala kako to ljudi mogu da shvate, da li će to razumeti kao neku bespotrebnu ispovednu patetiku o ljubavnim jadima. Mislila sam da to ne stavim na net a onda sam to ipak uradila i naišla na sjajne reakcije. Važno mi je da se oseti da je ono što radim potpuno iskreno i da kao takvo komunicira sa publikom.

Koliko je muzika bila bitan deo tvog odrastanja? Koje se pesme najviše sećaš iz detinjstva i tinejdžerskog perioda?

Završila sam samo nižu muzičku školu, mozda se etidice iz tog perioda cuju nekako malo kroz prstored,. U osnovnoj školi mi je mama kupovala kasete, slušalo se šta god da izađe novo u izdanju PGP-a, i to u glavnom u kolima, kada idemo na more. Letnji raspust sam provodila i na selu sa braćom, a mama nas je snabdevala kasetama. Najviše se slušao Bajaga, on je bio glavni. Slušala se i Tajči i Riblja Čorba.

Neo-psihodelična muzika benda odlično prati tvoje tekstove i već prvo slušanje uvlači u ekstatično stanje i poziva slušaoca na podvig hrabrog tumaranja po sopstvenoj podsvesti. Koliko improvizacije ima u vašim live nastupima?

Trenutno nema prostora za to, možda kasnije kada se kao bend budemo bolje povezali i duže svirali. Svakako bi bilo super da postoji improvizacija, to definitivno doživljavam kako korak napred. Improvizacija znači da je bend počeo da diše i to je nešto čemu treba težiti.

Lešnici divlji nikad nisu imali pravu koncertnu promociju, što znači da je deo publike koji vas je otkrio u međuvremenu ostao uskraćen za mogućnost da vas čuje uživo. Da li ćemo u petak moći da čujemo ceo album?

Biće odsviran ceo album i jedno pet novih pesama. Meni je bilo jako žao što nismo imali pravu koncertnu promociju albuma, posebno kada sam videla da je naišao na dobre kritike i na dobar odziv. Jedva čekam da vidim kako će sada to izgledati, da li će neko u prvom redu pevati, da li će plesati uz žurku, da li ljudi znaju tekstove.

Album je naišao na odlične recenzije muzičkih kritičara, a razmenom je našao put do slušaoca i oformio pravu bazu fanova. Koliko ti znači broj pregleda na jutjubu i količina lajkova i šerova, feedback samih fanova?

Ljudi su slušali Bitipatibi i pre nego što smo zvanično imali oformljen bend, pre prvog nastupa. I to sve zahvaljujući bandcamp-u, lastfm-u i šerovanju muzike preko neta. Ja sam se dosta potrudila da plasiram našu muziku gde god je to moguće jer sam u to vreme dosta pratila šta se novo pojavljuje u muzici, i tamo gde sam mogla da čujem ono što mi je bilo zanimljivo od novih bendova, delila i našu muziku. Kasnije, u nedostatku svirki, fidbek je dolazio dalje samo preko intreneta, u vidu lajkova i komentara, i mnogo mi je značio.

Gde ste sve nastupali, i koji nastup ti je ostao u najlepšem sećanju? Da li je tačno da je Tricky pohvalio vaš zvuk nakon što je čuo nastup na Demo festu u Banja Luci?

Da, to nam je ispričao Ivan, njemu je nakon nastupa prišao Tricky, zagrlio ga i rekao “Great song man, great song!”, misleći na Mi smo od šećera koju smo izvodili na Demo festu.

Sarađivali ste sa bendom Autopark na pesmi Tvoj TV. Kako je došlo do te saradnje? Koliko je u ovom okruženju uopšte teško pronaći ljude sličnog senzibiliteta?

Autopark mi je jedan od omiljenih bendova, oni su nas čuli jer smo vežbali u istoj prostoriji u Bigzu i pozvali da gostujemo kao predgrupa na dva njihova koncerta, u Domu omladine i Božidarcu. Delimo sličan muzički senzibilitet, pa je bilo logično da dođe do saradnje.

Muzički uticaji koji se mogu čuti u vašem zvuku su mnogobrojni: Mazzy star, Slowdive, Spiritualized, Spacemen 3, Alpha Stone. Šta slušaš ovih dana?

King Krule-a moram da pomenem, to je apsolutna preporuka svima, njega slušam već dve-tri godine i nije mi dosadilo, nešto poput Repetitora i Kande Kodže i Nebojše na samom početku. Dosta slušam Kranky Records izdanja – Labradford, Pan American, Bowery Electric. Plan mi je da preslušam sve sa te izdavačke kuće.

BA-Bitipatibi-NK-18

Šta trenutno čitaš?

Tenutno nemam dovoljno strpljenja za čitanje, nažalost ne osećam mir koji je za to neophodan. U fazi sam nagomilavanja knjiga koje ću jednog dana čitati. Među njima je i Okean zvuka koju je napisao Dejvid Tup – knjiga je objavljena pre desetak godina kod nas u izdanju Beopolisa, bavi se klimom unutar tadašnje pop-kulturne avangarde. Na primer Brajan Ino, i kako je nastajala ta ambijentalna scena, to ću svakako pročitati.“

Kako izgleda tvoj idealni dan? Koji sadržaji čine da se osećaš dobro u vezi postojanja?

Kada sam u ljubavi, nije bitno kakav je dan, može da bude i najgori, meni je super. S druge strane mogu da sviram po ceo dan sa bendom, a da se ne umorim. Ne mogu da kažem da se time potpuno bavim, ali prija mi osećaj kad mogu svu svoju energiju da kanališem na nešto.“

Budućnost benda je od početka neizvesna, postojale su najave da neće postojati nakon izdavanja albuma, nakon čega je usledila duža kreativna pauza. Šta te je motivisalo da prebrodiš prepreke koje su stajale na putu opstaku benda? Koje su trenutne ambicije koje imaš? Da li možemo očekivati novi album?

Ova duga pauza je zapravo dobro došla jer mi je dala vremena da malo razmislim o svemu, o tome šta konkretno želim sa ovim bendom. Bila sam na pauzi jedno godinu ipo dana i pratila sam šta neki drugi bendovi za to vreme mogu da urade, a to je puno. Ovoga puta sam rešila da ozbiljno pristupim svemu, što zahteva mnogo bolju organizaciju, od mejlova do koncerta, ne sme ništa da se prepusti slučaju. Ako sve bude išlo po planu, novi album možemo očekivati već krajem godine.“

Zanimljivo je i da će pre i posle nastupa u DOB-u muziku će puštati Fatk Kid Beny i Kopri 94, kako ste se odlučili za eksperimentalni hip hop i rep uvod?

Slušala sam Koprivicu više puta, na 20 44, u Bivšem baru. Takođe i Krisa, to je Fat Kid Beny, njegov nastup u Dragstoru. Ja obožavam hip hop ritmove, jedan od mojih omiljenih bendova, Bowery Electric, ima taj zvuk shoegaze-a sa usporenim hiphop ritmovima. Volela bih da sledeći Bitipatibi album ode u tom pravcu.

BA-Bitipatibi-NK-16

Početak koncerta najavljen je za 21 čas. Karte po ceni od 400 dinara moći će da se kupe na ulazu u klub. Album i demo snimke možete poslušati na bandcamp stranici benda bitipatibi.bandcamp.com

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: