Da li imate preko 18 godina?

Aprilska muzička egzotika

Kvalitetna muzika sa svih meridijana. Odličan korejski indi rok, povratnički album trija iz Kalifornije, sjajan album kvarteta iz Masačusetsa, garažna indi-rok poslastica iz Madrida i novi album londonskih pionira panka!

0
0

April nam je pored prolećnog vremena doneo nekoliko odličnih povratničkih albuma, eksprimentisanje sa brojnim žanrovima, egzotičnu i, uopšte, kvalitetnu muziku sa svih svetskih meridijana.

Speedy Ortiz / Twerp Verse (Carpark Records)

Posle fantastične debi ploče “Major Arcana”, gde su evocirali alternativni lo-fi zvuk devedesetih, i drugog albuma “Foil Deer”, kada su u svoju muziku dodali više pop elemenata, “Twerp Verse”, treće izdanje kvarteta iz Masačusetsa, predstavlja disonantan spoj indi popa i psihodeličnog roka. Distorzirane i eksplozivne gitare stvaraju specifičnu, nelagodnu atmosferu, a njima se suprotstavlja sunčani i slatki vokal Sadie Dupuis  koji čini da Speedy Ortiz brod sigurno doplovi do svoje zvučne luke. Dodatni začini u vidu klavijatura, sintisajzera i ritam mašina samo doprinose uspešnoj i umešnoj tranziciji grupe ka pop-roku.

Sarkastični humor, bizarni stihovi i interesantna lirička rešenja su glavno oružje liderke benda prilikom obračunavanja sa životnom gorčinom.

Ovo je najdirektniji i društveno najangažovaniji album u njihovoj dosadašnjoj karijeri, a tema koja provejava, kroz različite oblike tokom čitavog trajanja ploče, jeste pozicija žene u mačističkom društvu, a koju Sadie tumači na sebi svojstven način. Kada su same pesme u pitanju, treba istaći početnu “Buck Me Off” koja promenama tempa i uvrnutim gitarskim rifovima postavlja temelj za ono što ćemo slušati u predstojećim numerama, “Backslidin'” kupuje zaraznim i pevljivim refrenom, dok prvi najavni singl “Villain”, čini da vam se stomak okrene kada naratorka opisuje seksualno nasilje koje je proživela. Album završava “You Hate the Title” gde Sadie šalje ironičnu poruku trolovima stihovima: “You hate the title but you’re digging the song/You like it in theory but it’s rubbing you wrong”. Speedy Ortiz dokazuju da su u punoj kreativnoj snazi koja će ih, nadamo se, još dugo služiti.

Say Sue Me / Where We Were Together (Damnably/Electric Muse)

Navikli ste da u ovim kolumnama čitate o egzotičnim bendovima, još uvek relativno nepoznatim široj javnosti, a od kojih se u budućnosti očekuju prave stvari. Ovoga puta predstavljamo bend Say Sue Me iz Južne Koreje. U pitanju je indi rok sastav koji u svom muzičkom izražaju kombinuje surf rok, shoegaze i dream pop sa zaraznim melodijama i uzbudljivim gitarama preko kojih lagano prelazi nežni vokal pevačice Sumi Choi. Njihovo najrecentnije izdanje, ipak, ima tužnu pozadinu. Naime, tokom snimanja albuma originalni bubnjar grupe, Semin Kang, je doživeo nesreću zbog koje je pao u komu, pa mu predstoji dug oporavak. Pet pesama nastalo je dok je on bio u bendu, a još njih nekoliko je posvećeno njemu, te otuda ne čudi ovakav naziv ploče.

Ovaj album je svojevrsno odavanje počasti prijatelju i kolegi iz benda od strane preostalih članova, odnosno način na koji oni iznose svoje emocije povodom čitave ove situacije.

Na drugom dugosvirajućem albumu u karijeri ovog kvarteta iz Busana možete čuti sanjive numere srednjeg tempa poput početne “Let It Begin” ili nostalgične “Funny And Cute”, ali i dinamičnije pesme kao “I Just Wanna Dance”, “Old Town” i mojoj omiljenoj “B Lover” gde se žestoko praše gitare. Nekada podsećaju na Alvvays i Beach Fossils, nekada na Ride i  Yo La Tengo, ali plene vlastitom originalnošu i nipošto ne govorimo o pukom kopiranju pomenutih bendova. Say Sue Me su jedno od najvećih otkrića ove godine za mene, pa ovaj pravi prolećni album “Where We Were Together” ne prestajem da slušam nedeljama.

Sleep / The Sciences (Third Man Records)

Najbolji povratnički album u aprilu delo je kalifornijskog stoner metal sastava Sleep. Trio, sada u postavi basista i pevač Al Cisneros, gitarista Matt Pike i bubnjar Jason Roeder iz Neurosisa, objavio je album nakon 15 godina i to za, ni manje ni više Third Man Records, ne-tako-metal diskografsku kuću u vlasništvu Jacka Whitea.

Kako članovi benda otvoreno koketiraju sa kanabis estetikom, nije iznenađenje da je album baš 20. aprila ugledao svetlost dana.

Nakon uvodne numere koja predstavlja bučni, distorzirani instrumental, kreće “Marijuanaut’s Theme” sa agresivnim rifovima i Sleep nas vraćaju na dobro poznat teren u kome se snalaze kao LeBron u plejofu. Album obiluje mračnim i repetitivnim tonovima, moćnim i hipnotičkim zvučnim pasažima koji imaju transcendentalne sposobnosti, uz mnoštvo Black Sabbath uticaja. BS uticaj je toliko očigledan da se na ploči nalazi i pesma pod nazivom “Giza Butler” sa bas linijom koja topi facu i zaista deluje nestvarno. Itekako se čini da je bend oplemenio svoj zvuk, ovo ponajviše zahvaljujući radu na drugim muzičkim projektima, pa ostaje nejasno zašto su na album uvrstili različite verzije dve pesme (“Sonic Titan” i “Antarcticans Thawed”) koje su objavljivane ranije. Za razliku od svog prethodnika, “The Sciences” je mnogo prijemčiviji široj publici tako da verujem da će Sleep nakon ove ploče povećati ionako odanu bazu fanova.

Hinds / I Don’t Run (Lucky Number)

Iz Madrida nam stiže još jedna garažna indi-rok poslastica. Veoma talentovana, sveženska četvorka Hinds (nekada nastupale pod imenom Deers) objavila je novo studijsko izdanje “I Don’t Run”, pa nakon mnogo preslušavanja zaključak je da su uspešno prebrodile onoliko puta pominjano “prokletstvo drugog albuma”. Carlotta, Ana, Ade i Amber na jedan iskren i zreo način pišu o problemima sa kojima su se suočavale tokom proteklog perioda, pa su obrađene teme ljubavnih nedaća, nedostajanja, života na putu, seksizma, priznavanja sopstvenih grešaka, želje za unapređivanjem sebe zarad ljubavi, suočavanja sa novom životnom fazom.

Utisak je da su devojke dobile na samopouzdanju i da prosto uživaju u onome što rade.

Dobrih vibracija, kvalitetne svirke, interesantnih tekstova i živahnih melodija ima napretek, a kako im energije i bunta uopšte ne manjka, čini se da od ove španske armade možemo očekivati najviše domete u vremenu koje nam predstoji. Što se tiče preporuka, pesme poput “New For You” i “Finally Floating” su hitovi na keca, “Rookie” ubitačnim tempom podstiče na đuskanje, a posebnu pažnju treba obratiti na nežne balade poput tužne “Linda” ili “I Feel Cold But I Feel More”. Sve pohvale za devojke iz Hindsa sa željom da nastave u istom maniru i ubuduće.

The Damned / Evil Spirits (Search and Destroy/ Spinefarm)

Londonski pank pioniri, nakon čitave decenije diskografske pauze, objavili su jedanaesto studijsko izdanje pod producentskom palicom nikog drugog do Tonija Viskontija, eklektičog genija koji je u svojoj karijeri, između ostalih, sarađivao sa imenima kao što su T-Rex, David Bowie, Iggy, Stranglers, Adam Ant, Thin Lizzy. Inače, budžet za “Evil Spirits” prikupljen je putem PledgeMusic crowdfunding kampanje što samo govori u prilog činjenici koliko su lojalni fanovi željno iščekivali novo izdanje svojih heroja.

Posle par preslušavanja teško je odrediti kom žanru pripada novi album engleskih veterana. Oni koji su očekivali ljuti pankeraj sa početka njihove karijere verovatno su razočarani.

Međutim, članovi benda želeli su da snime retro ploču sa namerom da evociraju glam-pank estetiku sedamdesetih i osamdesetih godina, te sa Viskontijem iza miks-pulta, smućkali su muzički koktel koji uključuje rok, pop, new wave, glam i gotik uticaje, pa možemo konstatovati da je u pitanju jedinstveni The Damned zvuk. Famozni Captain Sensible, po običaju, isporučio je efektne gitarske linije, ritam sekcija koju čine povratnik na mestu basiste Paul Gray i bubnjar Pinch kidaju bez pardona, vokalna interpretacija Davida Vaniana još uvek je više nego korektna, dok Monty na klavijaturama upotpunjava zvučnu stazu kojom The Damned suvereno vlada.

HONORABLE MENTIONS:

Za još aprilskih muzičkih preporuka videti pod Okkervil River (“In the Rainbow Rain”), Francoise Hardy (“Personne d’Autre), John Prine (“The Tree of Forgiveness”), Wye Oak (“The Louder I Call, The Faster It Runs”), Janelle Monae (“Dirty Computer”), Hop Along (“Bark Your Head Off, Dog”), Van Morrison (“You’re Driving Me Crazy”), Half Waif (“Lavender”), Kali Uchis (“Isolation”), Manic Street Preachers (“Resistance Is Futile”), Laura Veirs (“The Lookout”), A Perfect Circle (“Eat the Elephant”), Daniel Avery (“Song for Alpha”), Willie Nelson (“Last Man Standing”), Drinks (“Hippo Lite”), Lord Huron (“Vide Noir”), Krimewatch, War on Women (“Capture the Flag”), A Place To Bury Strangers (“Pinned”), Goat Girl, Unknown Mortal Orchestra (“Sex & Food”) i mnogi drugi…

SINGLOVI

Courtney Barnett / City Looks Pretty

Australijska kantautorka predstavila je još jedan singl sa predstojećeg albuma “Tell Me How You Really Feel” koji će biti objavljen sredinom ovog meseca.

Deafheaven / Honeycomb

Kalifornijski black metal sastav sprema nam novo studijsko izdanje “Ordinary Corrupt Human Love” sredinom jula, a najavni singl je ovo remek-delo od jedanaest minuta.

Kamasi Washington / Space Travelers Lullaby i Fists of Fury

Virtuozni džez saksofonista najavio je naslednika prošlogodišnjeg EP izdanja “Harmony of Difference” sa dva nova singla.

Neko Case / Bad Luck

Nakon zajedničkog albuma sa k.d. lang i Laurom Veirs, američka kantautorka Neko Case sprema svoju solo ploču “Hell-On”, a mali preveiw dolazi nam u vidu pesme “Bad Luck”.

Florence + The Machine / Sky Full Of Song

Florence se vratila novom pesmom i potencijalnim letnjim hitom. Ploča “High As Hope” sa koje je skinut ovaj singl trebalo bi da bude objavljena krajem juna.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: