April Fools Miks

Pričali smo sa Žarkom aka Cuban Chamber of Commerce, jednim od trenutno najaktivnijih producenata, o njegovoj izdavačkoj kući kepasaparadoks. i novom solo izdanju, ali i o izdanju za nemački lejbl Molten Moods, repu, lokalnoj sceni itd. 

Foto: Vladimir Živojinović

Čime se baviš? Da li možeš da nam se predstaviš?

Zovem se Žarko, imam 24 godine, živim u Beogradu. Trenutno ne radim ništa drugo sem igranja igrica i gledanja filmova i serija jer je nažalost situacija takva da smo svi dužni da ostanemo gajbama. Opet, ne mogu da se žalim jer je kul stvar što imam dvorište i bašticu iza gajbe pa se i ne osetim sad toliko kao žrtva lockdown-a, haha.

Produciram elektronsku muziku, tu sam negde trenutno na nekim UK Bass / Jungle / Tehno frekvencijama i uglavnom se trudim da svakog dana radim nešto u softveru, pa makar to bilo i preslušavanje semplova, jer stvarno lako ispadneš iz te forme ako neko vreme zabatališ program.

Koliko dugo se baviš muzikom i na koji način?

Od 2014. godine. Tada sam krenuo da snimam rep, a dve do tri godine kasnije sam krenuo da se bavim produkcijom. 23. aprila izlazi moj prvi EP za nemačku etiketu ‘Molten Moods’ i pored toga još par mojih tjunova ceka da bude objavljeno. Neki će izlaziti kao deo kompilacija, neki kao singlovi i remiksi…

Kako bi opisao stil muzike koju puštaš?

Uglavnom variraju ti stilovi od seta do seta, ali ono što je uvek prisutno u mojim miksevima je energičnost i konstantno dizanje tenzije iz trake u traku. Puštam isključivo ono što bih ja voleo da čujem u klubu i mnogo mi je drago što ljudi pozitivno reaguju na tu muziku bez obzira na to da li su tu na svakoj žurci – pa su već na neki način istrenirani – ili zalutaju prvi put pa ih sačeka pranje u 00:30, dok još ne ostave ni jakne.

Činjenica je da se rejv publika opustila i da su konačno, vremenom, ljudi krenuli da bivaju malo otvoreniji za eksperimentisanje. Nije to još uvek dostiglo svoju neku finalnu formu, ali ima vremena.

Kako bi opisao u tri reči svoju produkciju?

Intenzivna, znojava i prljava.

Zašto potencijalni citalac ovog intervjua treba da posluša tvoj miks koji si snimio za nas?

Oni koji nisu imali prilike da slušaju moj set uživo bi mogli sad da cuju o čemu se tu radi, a oni koji jesu, da se podsete, haha. Pritom, nisam siguran da i jedni i drugi imaju trenutno nešto pametnije da rade!

Krajem prošle godine si startovao svoju izdavačku kuću kepasapardoks. – da li bi mogao da nam kažeš nešto više o tome kako selektuješ muziku koju izdaješ?

kepasaparadoks. je platforma koju sam lansirao u decembru 2019. i u fazonu sam da, kao neko ko će se baviti izdavanjem muzike u buducnosti, nemam nameru da upadam u te žanrovski ograničene klopke što je neretka situacija sa izdavačkim kucama danas, pa samim tim ne postoje neke jasne odrednice i konkretno selektovanje, za sad, u kom bi se smeru label tačno razvijao i šta bi sve tu tačno trebalo da izlazi. Uglavnom, muzika mora da ima muda, da tako kažem, da bude smela i što luđa.

Ko je još uključen u kreativni tim kepasaparadoks. etikete i kako delite dužnosti?

Ceo taj proces stvaranja je zasnovan na prijateljskim odnosima i konekcijama. Nemanja Baukov je radio omot za prvi release, verovatno će i za sledeca izdanja biti zadužen baš on. Jovan Pavlović je odradio par dizajnova za majice i tu je još i svakako moj brat Mane koji nesebično izdvaja vreme za te mastering sessione. Vrhunski se slažemo u studiju, uvek je otvoren da mi otkrije po neku novu foru kako da apgrejdujem svoj miks i jako sam mu zahvalan na tome!

Najnovije izdanje (kepasaparadoks.) će biti tvoj singl “Ping 900” – zašto si se odlucio da numera ima 7-8 remiksa i šta imaš da nam kažeš o remikserima (izdanje će biti dostupno javnosti kroz par meseci zbog policijskog časa)?

Iscimao sam baš dosta gotivnih producenata jer bih stvarno voleo da čujem kako bi zvučalo kad neko radi sa tvojom idejom, daje joj svoj pečat i pretvara je u svoj finalni produkt. Remiksi su stvarno prezabavna stvar! To su uglavnom izvođači ciju muziku i rad baš dosta cenim: XIAO QUAN, SZCH, N/OBE, 7II, Warrego Valles, Yung Acid, Alavux; spisak artista je tu da ljudi imaju neku približnu zamisao kako će to zvučati. Nadam se da će se uskoro situacija u zemlji stabilizovati da bi mogli da uskočimo u studio i krenemo da radimo na izdanju, kako bi odredili release date što pre.

Takode repuješ pod alijasom Žakila – interesuje me kako je došlo do toga, kada si napisao prvi tekst i bacio flou?

To je ja mislim svuda uvek ista priča, bukvalno sa svakim likom koji je krenuo da repuje. Imaš nekog ortaka koji ima improvizovani studio gajbi, blejite i preslušavate bitove, bacite neki fristajl i krenete da snimate. Moja priča se ne razlikuje mnogo od te, bio je tipa jul ili avgust 2014, nagazio sam se sa Dakijem i Gudrijem na nekoj bleji i tu sam saznao da su oni su jedno dva meseca pre tog našeg viđanja oformili grupu ‘Bombe Devedesetih‘, gde je uleteo Care, pa smo nakon toga Mimi i ja zatvorili taj krug. Ostalo je istorija.

Foto: Vladimir Živojinović

Spremaš i rep EP sa producentom Summer Deaths iz Zicer Inc. ekipe (sa kojima smo takode razgovarali) – da li možeš da nam kažeš nešto više o tome?

S obzirom na to da sam zapostavio rep, kad mi se javio Mihajlo na keca sam pristao da odradimo taj EP. Miki je sigurno u top 5 rep producenata kod nas trenutno i svaki put do sad sam se u radu sa njim osetio kao da se znamo 100 godina, baš je lagano sve bilo i ti projekti su isto ispadali strava. Jako je talentovan lik, pun je nekih ideja, planova, projekata i neverovatno je vredan, što je i najveći plus. Odradićemo i kasete tog EP-a jer jebi ga, jebeš taj Memfis bez kaseta! Samo još kasetofon da nabavimo.

Koji je poslednji DJ nastup koji si posetio (booking/gostujuci DJ)?

Hodge, 7. marta na 20/44. Znači koliko hitova je pušteno za jedno veče, mi nismo mogli da verujemo. Odličan DJ stvarno i odlična žurka!

Omiljene pesme u poslednjih par dana?

Rich The Kid – Running Threw It
Future – Never Forget
Yung Simmie – Fantastic
Kingpin Skinny Pimp – Don’t Test Me
Koba LaD – La C
Koba LaD – Rentable
Koba LaD – Cellophané
Kelman Duran – Wait

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Wooh Da Kid – Rude Boy (feat. Project Pat).

Šta misliš o lokalnoj klupskoj – a šta o rep sceni?

Klupska scena izgleda kao da se prežderava steroidima već tri godine. Od neke 2017. do danas je toliko toga kvalitetnog niklo da je to neverovatno, gomila mladih i gladnih producenata, uključujući i mene, koji kao da se nadmeću ko ce imati luđu traku, luđu selekciju i miks.

Moji ortaci, ludi producenti i DJ-evi, i ja zahvalni smo za tu scenu koju imamo, a za to su naravno najzaslužniji Žare (SAUD) i Doki iz SUTRA organizacije. Dosta su motivisali svakog od nas time što su nam davali priliku da radimo opening ili closing setove na žurkama na koje su dovodili stvarno jako bitne face današnje elektronske muzike. Zamisli kao zatvaraš ili radiš uvod u veče gde ti gostuje Aquarian ili Peder Mannerfelt, Minor Science… Pre par godina bi mi ovo zvucalo sumanuto, ali eto, DOGODINE NA DEKMANTELU! Hahah.

A rep scena je tu gde sam je i ostavio.

U čemu (ili kome) se ogleda progres lokalne scene generalno?

Uh, postoji gomila toga, ali uglavnom ti je scena ono što je najočiglednije, znači, bukinzi stranih izvodaca, domaći izvođači i reakcija publike na sve to. Kažem ti, u poslednje dve-tri godine od kako je sve postalo dosta intenzivnije, scena se ponovo orijentiše na UK zvuk, polako se gasi berlinski plamen u kom smo goreli nekoliko godina, kad bukvalno nisi mogao da izadeš nigde da te ne sačeka onaj misteriozni i mračni 4×4 bit. To je svakako progres! Komunikacija sa klubovima i među organizacijama je isto jako bitna stvar, mada mi za sad deluje kao da je to sve na jednom pristojnom nivou. Da ne ureknemo.