Da li imate preko 18 godina?

ANTiheroina

Kako je Rijana od karipske senzacije postala jedna od najznačajnijih pop zvezda XXI veka.

3
0

Rijana je za deset godina od karipske senzacije sa atraktivnim broken english dijalektom, ali i svojevrsnog uljeza na sceni, pod budnim okom svojih menadžera, postala jedna od najvećih pop zvezda XXI veka, a poziciju autsajdera i utisak da je cipele slave žuljaju iskoristila da postane idealna loša devojka popa ili antiheroina.  Budući da je brzo na sebe skrenula pažnju Jay Z-ja to nije bio tako trnovit put kakav su prošli mnogi drugi muzičari, ali je svakako bio dug i turbulentan s obzirom na to da je vodio od proboja na strano tržište do utemeljenja na njemu kao jedne globalne ikone. Ako želite da saznate kako je taj uzbudljiv put izgledao ostanite uz nas u sledećim redovima.

Robin Fenti poznatija po svom srednjem imenu Rijana što na arapskom znači bosiljak rođena je 20. februara 1988. godine u Bridžtaunu, prestonici Barbadosa, gradu koji broji nešto preko sto hiljada stanovnika. Od majke Monike je nasledila Gvajananske gene, dok joj je otac poreklom Irac čiji će problemi zavisnosti od alkohola i kokaina u dobroj meri obeležiti Rijanino odrastanje.

rsz_hbz-tbt-insta-badgalriri-lg

Detinjstvo

Kao devojčica živela je sa roditeljima u bungalovu i preživljavala tako što je prodavala polovnu odeću na tezgama na ulicama Bridžtauna. U jeku kokainskog ludila, otac ju je po kazni terao da provodi noći na stepeništu kuće tražeći neidentifikovane leteće objekte i to je nešto što je radila godinama. Patila je od strašnih glavobolja koje su kao čudom nestale po razvodu njenih roditelja. Odrasla je uz rege muziku, u osnovnoj i srednjoj školi se okušala i kao vojni kadet ali je napustila školovanje ne bi li se posvetila muzici. Neposredno posle pomenutog razvoda kao petnaestogodišnjakinja sa drugaricama je osnovala svoj R’n’B trio koji je brzo privukao pažnju američkog producenta Evana Rodžersa, koji je u Rijani prepoznao potencijale velike zvezde i pozvao je u svoj studio u Majamiju da snime nekoliko demo snimaka.

Iste godine kada je u svojoj srednjoj školi osvojila glavnu nagradu na izboru lepote potpisala je ugovor sa Rodžers/Sturken produkcijskom kompanijom koja joj je obezbedila menadžera i advokata pre nego što su njene demo trake distribuirali zainteresovanim izvođačima širom sveta. Demo trake su završile i u renomiranom Def Jam-u gde ih je prvi poslušao lovac na talente Džej Braun i poslao ih Jay-Z-ju koji je u početku bio skeptičan, ali ne dovoljno da je ne pozove na audiciju. Ovo je bila prva prilika da i Bijonse čuje Rijanu te je njen nastup egzaltirana prokomentarisala kao zverski.

Jay Z ju je tom prilikom upoznao sa muzičkim mogulom Antoniem L.A. Ridom koji je, pošto je čuo Riri kako izvodi “For The Love Of YouVitni Hjuston kao i svoje demo trake, rekao Jay Z-ju da ne dozvoli Rijani da napusti zgradu dok ne potpiše ugovor. To je na kraju bio ugovor na njenih narednih šest albuma koga se Riri simbolično nije oslobodila sve do poslednjeg albuma koji je izdala preko sopstvene etikete Westbury Road. Posle potpisivanja ugovora Rijana se preselila u Majami gde je živela sa Rodžersom i njegovom ženom.

Eksploatacija egzotike

Def Jam se dobrano potrudio oko plasmana Rijaninog debi album, a prvi singl “Pon The Replay” je još pre izlaska albuma postao klupski hit u Americi. Sam album je podelio kritiku, što ne iznenađuje budući da je ovo bila sigurna opcija pozicioniranja Rijane kao egzotičnog pop izvođača sa primesama karipske muzike (dancehall-a, soca-e, regea, rage) i r’n’b-a. Pored prvog singla sa albuma su se izdvojile “If It’s Lovin That You Want” i “That La La La”.

Svoju poziciju karipske senzacije Rijana je potcrtala saradnjom sa kraljem jamajčanskog dancehalla Vibz Kartelom na obradi pesme “You Don’t Love Me (No, No, No)” kao i učešćem nekih zanimljivih producenata poput Supa Dups, Stargate i Poke & Tone. Rijana je ovde potpisana kao saradnik na četiri pesme dok je pomenut dvojac Rodžers/Sturken zadužen kako za većinu samih pesama tako i produkciju istih. Uprkos lošim kritikama album je ostvario značajan komercijalni uspeh i predstavlja reprezentativan uvod u jednu veliku karijeru.

Već aprila sledeće godine Rijana će izbaciti novi album, A Girl Like Me, koji pored komercijalnog uspeha nosi slične boljke debija i ocenjen je kao još jedan bezbedan potez kom je cilj bio da se nastavi u stilu prethodnog albuma, zadrži stara i pridobije neka nova (internacionalna) publika te se učvrsti položaj Rijane na tržištu. Rijana je ovde kao saradnik potpisana na tri pesme, dok je u samo pisanje uključeno dosta autora. Za produkciju su i dalje bili prevashodno zaduženi Rodžers i Sturken. To i jeste jedan od glavnih razloga što album nije napravio značajan pomak od prethodnog. Više pomaka je napravljeno na vizuelnom planu i promociji izdanja.

Dok su prethodni album promovisala samo dva singla, ovde je slučaj sa čak četiri, a spotovi su daleko ambiciozniji, mada je od same produkcije značajnija promena u Rijaninom stajlingu. Ona ovde od devojke iz kluba ili plaže, postaje nešto nalik femme fatale i njena seksualnost se eksploatiše više nego ranije. Ipak sve to nije ni približno pomaku koji će napraviti na sledećem albumu koji će joj doneti prvi veliki internacionalni hit i povesti putem Srbije između ostalog. Koncert u Beogradu održan u novembru 2007. nije slavno prošao, ali ne zbog slabe posete već zbog raznih propusta u organizaciji tada sveže otvorene Beogradske Arene. Ali sada malo više o samom albumu koji je prethodio ovoj turneji.

Inspirisana izgledom Šarliz Teron u “Æon Flux” Rijana je skratila kosu i posvetila se spremanju edgy albuma. Ova tendencija da sa svakim albumom ode korak dalje u provokaciji mnjenja i uradi nešto (ne)očekivano će obeležiti njenu karijeru. Očigledno da je oduvek postojala potreba da se predstavi drugačijom od obične pop zvezde i da ju je nerviralo da je doživljavaju samo kao glas i stas, što nije samo stvar njenog karaktera već treba uzeti u obzir i njene godine i ukoliko njeno odrastanje vezujemo za nesrećno smucanje po, od boga zaboravljenom i užarenom, Barbadosu, utoliko je njene formativne godine obeležio život ispred reflektora i objektiva. Ova potreba da se istakne nije samo posledica adolescentskih hirova već i klaustrofobičnog osećaja koji je imala u Def Jam-u gde su na nju gledali više kao na brend nego kao na autora. To je i bio povod da Riri napravi preokret na sledećem albumu.

Emancipacija

rsz_good_girl_bad

Iz ove perspektive Good Girl Gone Bad zvuči kao generičko pop smeće, ali je značajan više kao pitch za ono što će Rijana u narednim godinama isporučiti. I pored ove kritike u pitanju je ultimativni hit album leta 2007, ali to koliko je bio edgy bilo je jasno već nekoliko meseci kasnije kad je reanimirana Britni Spirs izbacila Blackout, kult klasik od koga i danas podilaze žmarci. J Status i Šon Pola ovde će zameniti Džastin Timberlejk, Jay Z i Timbaland na bitu. Album će izroditi i remix i deluxe verziju (Reloaded) sa singlom “Disturbia” i tako praktično izlaziti tri godine u kontinuitetu, što dovoljno govori koliko je ova promena kursa bila dobar potez. Isplativ svakako, iako već stereotip koji su rabile mnoge zvezde, a nešto pre Rijane i Kristina Agilera koja je ubrzo posle toga pala u zaborav.

Kako bilo, ovaj prelazak na “mračnu” stranu je u ovom slučaju čist marketing, a sva banalnost tog napora je očita u naslovnoj numeri, patetičnoj baladi koja zatvara album, a koja je toliko “ubedljiva” u svojoj tezi da opušteno može da se čita kao kad riba drolja postane. Album je prodat u nešto manje od 3 miliona primeraka samo u Sjedinjenim državama i predstavlja najuspešniji Rijanin album. Od tog trenutka do danas Rijana je prodala oko 200 miliona primeraka svojih izdanja i kao takva postala najuspešniji izvođač u XXI veku.

Mač sa dve oštrice

rsz_rated_r

Novonastala slava doneće Rijani kredibilitet koji prethodno nije imala i od tog trenutka ona će biti jedna od izvršnih producenata svakog narednog album te u dobroj meri preuzeti svoju karijeru u svoje ruke. Sa novim albumom Rated R Rijani će se na neprijatan način obistiniti ono što je na prošlom priželjkivala budući da je posle incidenta sa Kris Braunom, kome je kad ga je uhvatila u neverstvu poslužila kao bokserska vreća, postala javni poligon za lažno moralisanje. Sama fotografija, na kojoj je Rijanino lice nabreklo od masnica, je procurela iz policijske stanice u Los Anđelesu te je kasnije objavljena putem paparaci sajta TMZ.com. Ovim povodom organizacija “STOParazzi” je predložila “Rijanin zakon” koji bi pojačao kontrolu u curenju ovakvih slika ili informacija od strane američke policije budući da je ovo bio samo jedan u nizu takvih “izgreda”.

Izreka Be carefull what you wish for Rijanu je stigla kao najgora kletva i dala zamajac njenoj karijeri koji se neće istrošiti do danas.

Od pažljivo konsturisanog projekta kakav je bio prošli, na novom albumu Rijana je imala veću kreativnu kontrolu. Iako i dalje nije predstavljao više od nosača za singlove, zvučna slika je značajno ambicioznija i uprkos eklektičnosti ovaj album je daleko ujednačeniji od prethodnih. Uticaj dubstepa i repa se ne odražava samo na zvuk albuma već i na celokupni imidž. Uvodna traka “Mad House” sa upozorenjem: Ladies and Gentleman, To those among you who are easily frightened we suggest you turn away now je poslužila kao intro i sa sledećom pesmom “Wait your turn” koja proglašava da je čekanje (na novi album) završeno, neodoljivo podseća kako na rep tejpove, tako i na rep albume koji gotovo po pravilu sadrže tu vrstu pompezne najave na samom početku.

rsz_1article-2166343-13d84ba6000005dc-378_634x703

Kao prvu vrstu muzike u koju se zaljubila kad je došla u Sjedinjene Države Rijana je navela rok, što će se osetiti i na ovom i sledećem albumu, a i u samoj estetici njenih spotova. Kao prvi singl album Rijana će na svoje insistiranje izbaciti pesmu “Russian Roulette” iako su ljudi iz njene izdavačke kuće sa pravom negodovali zbog ovog poteza, budući da je ovo jedna od najpatetičnijih balada koje je Rijana snimila, a svakako najgora pesma na ovom albumu. Što se drugih inovacija tiče album sadrži prvu gender bender traku u Rijaninom katalogu, simpatičnu “Te Amo” inspirisanu latino zvukom. Uz “Hard” ubedljivo najbolja pesma na albumu je planetarni hit “Rude Boy” koja funkcioniše i kao lep omaž jamajčanskoj kulturi, koja je u mnogo čemu zadužila Rijanu koja se između ostalog izjasnila kao veliki poštovalac Bob Marlija kome je podigla oltar u svom domu.

Mnogo se spekulisalo o tome da li će se na albumu naći pesme posvećene Braunu, a iako su saradnici na albumu demantovali takve navode Rijana je u gostovanju kod Opre u suzama priznala da se takvi elementi nalaze u pesmi “Rockstar 101” kojoj je svoj doprinos na gitari dao Slash. Između ostalih stvari Rijana je Opri priznala kako ju je celo iskustvo sa Braunom očvrsnulo što će postati očigledno u narednim godinama a to novo stanje svesti dobro ilustruje i drugi singl albuma “Hard” na kom gostuje Jeezy, pesma koja sa stihovima Never lying, truth-teller, That Rihanna reign just won’t let up predstavlja manifest nove Rijane.

Motanje Džastina Timberlejka oko studija nije donelo puno koristi ali je u neku ruku bilo neminovno s obzirom na njegovu popularnost u tom trenutku, iako je kvalitet njegove muzike proporcionalno opadao od sjajnog debija Justified. Kao veliki poštovalac Madone i transformacija koje je ona pravila čineći svaki album drugačijim ako ne i autentičnim, Rijana je za izradu promotivnih fotografija inspirisanih gotikom angažovala čuvenu Elen fon Unvert. Inspiraciju za vizuelni aspekt albuma Rijana je tražila i prilikom posete nedelji mode u Parizu, tako da uzevši sve ovo u obzir album predstavlja njen najposvećeniji rad do tada. Elementi gotike i nemačkog ekspresionističkog filma su očigledni i u dva spota koja su promovisala album, “Wait Your Turn” i “Rockstar 101”. Rijana je za “Rated R” izjavila da će biti zadovoljna ukoliko se dopadne Lil Wayne-u i Kings of Leon. Iako prilično naivna, ova izjava je vrlo indikativna za pravac sledećeg albuma.

U punom cvatu

rsz_loud

Tokom turneje “Last Girl on Earth” Rijana je uveliko spremala Loud koji će kasnije promovisati sa čak sedam singlova, što će joj pomoći da pretekne Maraju Keri, jednu od njenih najvećih uzora, po brzini kojoj je popunila kvotu od deset singlova na vrhu Bilbordove liste. Tokom pripreme albuma Rijana je izlazila sa bejzbol zvezdom Los Angeles Dodgers-a Metom Kempom, a nešto kasnije i sa Drejkom koji je gostovao na albumu i kasnije zbog ove kratke afere upao u beef sa Braunom. Sam album predstavlja mešavinu balada, klupskih i vedrih ljubavnih pesama, a autori i producenti su postavili lestvicu visoko, sa ambicijom da snime album koji bi mogao da parira Majkl Džeksonovom Trileru. Tim autora je u roku od dve nedelje spremio oko dve stotine pesama od kojih je jedanaest ušlo na album. Pošto je drama oko njene veze sa Braunom splasla, Rijana je htela da njen novi album bude vedriji i brži od prethodnog. U tom smislu naslov albuma se ne odnosi na glasnoću muzike već više izražava stav, šarenolikost pesama kao i stajling tada sveže crvenokose Rijane.

Kao i većina njenih albuma i ovaj je eklektičan te sadrži povratak u dancehall vode u “Man Down”, a pored standardnih R’n’B i dance pesama sadrži sjajnu rok baladu “California King Bed”, kao i izlete u komercijalni house na Hi-NRG hitu “The Only Girl In The Worls” i “Complicated”. Frustrirana lošim klupskim pesmama koje je slušala tokom izlazaka cilj joj je bio da snimi album na kom neće biti potrebe za preskakanjem ijedne pesme. Ovu klupsku fantaziju će u punom sjaju ostvariti na sledećem albumu, ali će “Loud” ostati najznačajniji i najkvalitetniji album u njenoj dotadašnjoj karijeri. Za uspeh albuma je karakteristično da Rijana nije potpisana ni na jednoj numeri, već je kao prava poslovna žena i zahtevni izvršni producent našla skup autora i producenata koji će uraditi tačno ono što ona želi, a svoju ulogu je svela na odličnu vokalnu izvedbu. Najbolju do tada.

Pomenutom dizanju lestvice svedoče gostovanja eminentnih izvođača poput Drejka, Niki Minaž i Eminema, kao i to što je za mastering zadužen jedan od najznačajnijih ljudi u poslu Kris Geringer. Za odličan stajling su zaslužni Rob Zangardi i Mariel Haen, koji će zahvaljujući radu sa Rijanom u narednom periodu postati jedni od najtraženijih stilista i raditi za klijente poput Farela Vilijamsa i Dženifer Lopez, a za fotografiju i sjajan buklet je bila zadužena fotografkinja Vogue-a Kamila Akrans. Promociju albuma će pratiti i kontroverze oko promotivnih spotova, koji će od ovog trenutka postajati sve kompleksniji i često funkcionisati kao pravi mali filmovi te učiniti da Rijana postane jedna od najuzbudljivijih video zvezda i tako postati prva žena sa preko dve milijarde pregleda na Vevo-u, što će se do sredine 2013. popeti na preko četiri milijarde. Što se samih kontroverzi tiče spot za “S&M” je zbog seksualno eksplicitnog sadržaja zabranjen u jedanaest zemalja, dok će se na udaru različitih organizacija naći i “Man Down” kao i “We Found Love”.

S obzirom na to da je sa prethodnim albumom već postala jedna od najvećih i najuzbudljivijih pop zvezda, bilo bi suvišno pričati kako je sa novim albumom Rijana dodatno učvrstila svoj status, jer je ovo već bio trenutak kada je njeno prisustvo na sceni dovoljno dugovečno i relevantno da bi joj bilo ko drmao kavez. S tim na umu možemo se posvetiti samoj muzici koja čini “Talk That Talk” jednim od najznačnijih dance pop albuma XXI veka.

Robinja podijuma za ples

rsz_ttt_deluxe

Ako su prethodna dva albuma predstavljala oslobađanje Rijanine seksualnosti i navikavanje na tesnu kožu slave, Talk That Talk je momenat kada je Rijana konačno sve te dečije bolesti preležala te je lišena bilo kakvih pretenzija za dokazivanjem zasijala u svom svom sjaju. Dok peva o seksu kao ljubavi i ljubavi kao seksu Rijana je istovremeno ranjiva i talična. Spremna da popije svaku kap koktela male lude stvari koju zovemo ljubav a koja je ovde sinonim za telesno, prvi put vidimo Riri pomirenu sa sopstvenim kontradiktornostima, koje su dobrim delom kontradiktornosti karakteristične za svaku veliku pop zvezdu.

Da bi shvatili katarzu koju je Rijana ovde doživela dovoljno je uporediti stihove uvodnih pesama ovog i prethodnog albuma. Dok su na Loud-u lanci i bičevi bili nešto što uzbuđuje Rijanu (Sticks and stones may break my bones, but chains and whips excite me), ovde zatičemo osobu skrušenu pred snagom prave ljubavi (You are the one So I make sure I behave). Od (ne)mirne spoznaje i flertovanja sa dubstepom na “You Da One” u sledećoj pesmi, Kalvin Harisovoj EDM kidalici “Where Have You Been” Rijana je istovremeno u stanju zahvalnosti, čežnje i ekstaze, a ove pomešane emocije savršeno ilustruju momenat u kom konačno predmet želje postaje deo stvarnosti koja je i dalje toliko nestvarna da reakcija na nju ne može biti racionalna. Pošto se malo sabere u “We Found Love” Rijana opet slavi novonastalu ljubav i to je delo koje će lansirati karijeru Kalvina Harisa dovoljno da postane jedan od najplaćenijih DJ-eva na svetu, a sama pesma će postati jedan od najuspešnijih singlova svih vremena.

Na “pričaj mi priču” ponovo upada Jay-Z da da sličan zamah kao kada je lansirao Rijanu uvodnim versom sa “Umbrella”-e. Nevino laskanje na prethodnoj numeri u “Cockiness (Love It)” zamenjuje pohota gde se Rijana pretvara u dominatrixa koji eksploatiše svog seksualnog partnera, a koliko su njene stare seksualne reference bile tanke svedoči bilo koja lajna izvučena odavde. Ako dovoljno poznajete engleski jezik biće vam jasno da pesma koju otvara stih Suck my cockiness, lick my persuasion ne sluti ni na šta dobro. Ono što je posebno uzbudljivo je što se ludilo ne zadržava na soničnim eksperimentalnim dancehall bitovima čuvenog Gospodina Bangladeša i pohoti, već Rijana na kraju pesme odlazi u potpuno napuštanje racija i transično stanje gde kao u nekom paganskom ritualu gubi um.

U minijaturi “Birthday Cake” Rijana menja uloge sa svojim partnerom i zavodi ga, ne bi li na himničnoj “We All Want Love” sumirala smisao postojanja svodeći sve ljudske napore i samu egzistenciju na čežnju za ljubavlju. Tokom gotovo celog albuma požuda se neprestano smenjuje sa zaljubljenošću i ljubavlju, pa se tako posle ove ode ljubavi u kojoj se neposredno obraća slušaocima u ulozi svojevrsnog prosvetitelja, već u sledećoj pesmi fatalističkoj “Drunk On Love” Rijana predstavlja kao robinja ljubavi koja je spremna da joj sve žrtvuje bez imalo kajanja. Kohezivna nit koja je povezivala prvih osam pesama bledi kako se album približava kraju. Već “Roc Me Out” deluje kao samodovoljna pesma, dok je vrcava “Watch ‘n’ Learn” u skladu sa postavljenom premisom u kojoj Riri podučava svog ljubavnika kako da je zadovolji. Najveće razočarenje je pesma koja zatvara standardnu verziju albuma. Ovakav album nije trebalo zatvoriti malim vratima, ali upravo insistiranje na grandioznoj završnici ga je banalizovalo.

Samom činjenicom da se u “Farewell” oprašta od jednog određenog ljubavnika Rijana nas navodi da ceo narativ albuma shvatimo kao priču o jednoj vezi, što vređa inteligenciju svakog ko se malo udubi, budući da ovo ne bi mogla da bude jedna osoba čak ni da je u pitanju neko ko ima ozbiljan poremećaj ličnosti.

Iskupljenje za frljav kraj dolazi u bonus pesmama koje su na deluxe verziji, a samo “Fool in Love”, sa potresnim stihovima I guess I’m a fool in love, but I’m willing to look so stupid till I’ve had enough je daleko bolja od usiljene završnice. Ova pesma bi album zaključila ubedljivijom notom predstavljajući Rijanu kao nepopravljivog i tvrdoglavog romantika te bi ovakav zaključak bio utoliko potresniji ukoliko bi ukazivao na jedan negativan obrazac ponašanja u kom prosvetljujući momenti nisu dovoljni da istinski promene čoveka. Tako bi poslužio i kao metafora za repetitivnost samog života, dok “Farewell” ne nudi nikakvo razrešenje već nasilno prekida narativnu nit i tako urušava konceptualni potencijal albuma.

Stare vatre

rsz_unapologeticrihanna-cover

Već krajem 2012. Rijana je izbacila svoj sedmi album Unapologetic koji i pored toga što je njen prvi album koji se probio na prvo mesto Billbordove liste, predstavlja veliki pad u odnosu na prethodni i dok su tri uvodne pesme odlične, ostatak albuma značajno pada. Pre izlaska albuma organizovana je “777” turneja na kojoj je Rijana promovisala pesme u 7 velikih gradova za 7 dana. Na njen avion su pozvani ljudi iz medija, kao i neki srećni fanovi, tako da je ova kratka turneja predstavljala jednu non-stop žurku. Sam naslov turneje je aluzija na kultni album Two Sevens Clash jamajčanskog benda Culture koji se odnosi na apokaliptičnu viziju Markus Garvija po kojoj je trebalo da dođe do haosa 7. jula 1977. godine.

Tokom pripreme albuma Rijana je izjavila da želi da snimi muziku koja uzdiže i budi nadu, koja je realna, autentična i sirova, ništa otrcano ili naročito sentimentalno. Naslov albuma se odnosi na stav koji je Rijana zauzela povodom pomirenja sa Kris Braunom. Ovo pomirenje je potrajalo tek nešto više od godinu dana što je bilo dovoljno da utiče na to da je dosta pesama na albumu upravo o njihovom odnosu, a sam Braun i gostuje na pesmi “Nobody’s Business”. Polovina pesama sa albuma su plasirane kao singlovi, šteta je što je samo jedan od njih urađen za pomenute uvodne trake te tako Dejvid Getina kidalica “Fresh Out The Runway” i “Numb” na kojoj gostuje Eminem nisu dobile poseban tretman. Rijana je kao autor potpisana na čak 11 pesama, što je njen najveći autorski doprinos do tada. Pored nje svoj autorski doprinos su dali uglavnom gostujući producenti i izvođači, uz značajnu podršku Sia-e i reppera Beni Blanka na “Diamonds”. Za samu produkciju su najzaslužniji stari Rijanini saradnici Stargate i The-Dream uz značajan udeo Dejvid Gete, Đorđia Tenforta, Pop & Oak i Karlos MekKinija, džez pijaniste koji je kao autor i producent potpisan na dve pesme. Iako prilično šarenolik, na ablumu je napravljen otklon od prethodnih dance pop albuma, uglavnom zahvaljujući uticaju trepa.

Prva traka je odličan oppener gde Rijana proziva sve koji sumnjaju u njen integritet lajnama: I bet you niggas gon’ be like “Bitch this my fucking song. How could you be so hood, but you so fucking pop? How could you be so fun, and sound like you selling rocks?”

“Diamonds” se, kao prvi i najuspešniji singl albuma, nadovezuje na “We Found Love” kao oda ljubavi uz refence na MDMA-u. “Numb” predstavlja još jednu od sjajnih traka na albumu, posebno značajnu zbog odlične produkcije u kojoj su skladno pomešani trep bitovi, bliskoistočna melodijska linija na Egipatskoj fruli i wah wah rege gitara što sve zajedno doprinosi osećaju utrnutosti usled hedonističke zloupotrebe opijata.

Smeštena u striptiz klub “Pour It Up” se odlično nadovezuje na prethodnu pesmu, isto kao što saradnja sa Future-om na “Loveeeeeee Song” nastavlja taj narkomanski vajb. Nju sledi obrada Ginuwine-ove “Pony” koja podiže ritam za klupsku himnu “Right Now”, još jedan doprinos Dejvida Gete. Drugu polovinu albuma čine mahom neubedljive balade, koje se odnose na Rijaninu vezu sa Kris Braunom. Rijana je album promovisala na vrlo unosnoj svetskoj turneji koja će učiniti da ona, posle problema sa svojim računovođama 2009. godine kada je proglasila da je praktično  bankrotirala, postane jedna od najplaćenijih izvođača, te će do kraja 2015. godine biti “teška” 160 miliona dolara.

Hiatus

Ono što će uslediti posle promocije ovog albuma će biti najveća pauza u Rijaninoj diskografiji, što praktično znači da Rijana neće izbaciti nov album naredne četiri godine. U tom procepu će se praviti velike spekulacije kako o Rijaninom privatnom životu, tako i ovoj za nju nekarakteristično dugoj pauzi. Sva sreća pa će nam ta pauza doneti Rijanin najbolji album koji po svom kvalitetu stoji rame uz rame sa Madoninom Eroticom. Da ima priliku da ovo pročita Rijana bi bila posebno srećna, budući da joj je tinejdžerski san da postane crna Madona.

rsz_screen-shot-2016-01-25-at-160139

ANTi-ju će prethoditi tri spota plasirana tokom 2015. koja će sa pravom publiku učiniti skeptičnom. Prvi u saradnji sa Kanje Vestom i Pol Makartnijem na simpatičnoj “Four Five Seconds“, drugi za pesmu “American Oxygen” koja predstavlja najsramniji momenat u Rijaninoj karijeri, a ono što će vratiti malo vere u predstojeći album je bio singl “Bitch Better Have My Money” gde je Rijana zagazila u trep jače nego ikada ranije, mada je pesma zapravo plagijat opskurne reperke Just Brittany. Uostalom procenite i sami.

Ikona

Pre nego što pređemo na disekciju Rijaninog najboljeg albuma, osvrnućemo se na “izgubljeni” vikend tokom kog je ona spremala svoj magnum opus. Što se ljubavi tiče mediji su dali maha spekulacijama oko navodne povezanosti Riri sa ASAP Rokijem i Trevis Skotom, mada ništa od ovog nije potvrđeno. Koliko god da se Rijana bavila muzikom iza zatvorenih vrata različitih studija, ono što će obeležiti njen hiatus je njeno pozicioniranje kao modne ikone. Februara 2013. predstavila je svoju prvu prolećnu kolekciju za žene na Londonskoj nedelji mode za britanski brend “River Island” u saradnji sa njenim ličnim stilistom Adamom Selmanom. Za ovaj brend Rijana će uraditi još dve kolekcije, a krajem godine će postati zaštitno lice francuske modne kuće “Balmain” za sezonu proleće/leto 2014.

#RIHANNADIOR

Фотографија корисника badgalriri (@badgalriri) дана

Olivije Rustan, dizajner kuće, veličao je Rijanin stil poredeći je sa najvećim modnim ikonama u istoriji pop muzike poput Madone, Dejvida Bouvija, Majkl Džeksona i Princa. Juna naredne godine će od Udruženja američkih modnih dizajnera dobiti nagradu modne ikone, a početkom 2015. Rijana će postati prva crna žena kao novo lice prestižnog Diora. U međuvremenu će raditi kao kreativni direktor i nadzornik Pumine sportske kolekcije za žene, dizajnirati čarape, teksas cipele, a ove godine će za Dior uraditi i liniju futurističkih naočara za sunce.

Crna Madona

Da bi razumeli zašto je ANTi toliko značajan album moramo prvo razumeti da on nije nastao kao sticaj srećnih okolnosti, već je plod dugog i mukotrpnog rada. To nije lako prihvatiti kada govorimo o jednoj pop zvezdi koja je na prvom mestu izvođač, a autor tek u nekom trećem planu i to je i razlog zašto dobar deo mainstream zvezda nailazi na prezrenje ljudi koji sebe smatraju slušaocima sa istančanim ukusom. Ono što je kod ANTi-ja različito u odnosu na prethodne Rijanine albume je to što ne samo da je preuzela potpunu kontrolu nad albumom, pošto je prethodno raskinula ugovor sa Def Jam-om i priključila se Roc Nation-u (izdavačkoj kući njenog menadžera Jay-Z-ja), već je po prvi put autor na gotovo svim pesmama kao i jedini izvršni producent. Tokom samog snimanja albuma (period između 2013. i 2015. godine) Rijana je izjavila kako ne pravi dance album, niti juri vrhove top lista i kako misli da je zaslužila pravo na to. Ne samo da jeste zaslužila to pravo već je to što se otisnula u autorske vode izrodilo najbolji album njene karijere.

rsz_hbd4pg6kkbzbxjh0sgdg

Naslov albuma je predstavljen uz artwork u Mama galeriji u centru Los Anđelesa gde je Rijana objasnila značenje imena albuma kao osobu suprotstavljenu određenoj polisi, aktivnosti ili ideji koja u svom radu teži da ostvari uticaj pritom radeći upravo suprotno od onoga što javnost očekuje. Ovaj stav je vrlo jasan i dosledan svemu što je Rijana radila u procesu samog snimanja albuma. A sada je vreme da pređemo na stvar. Pesma koja otvara album se bavi samom Rijaninom karijerom od početaka (I came fluttering in from Neverland) do sadašnjeg trenutka kada želi da preuzme stvari u svoje ruke. U tom smilsu ova pesma je dvosmislena budući da može da se čita kao pesma o Rijaninom posesivnom ljubavniku, kao i diss prema muzičkoj industriji (Why you ain’t ever let me grow?) koja joj nije dozvoljavala da se izrazi kao umetnica. Pesmu prati pulsirajući prašnjavi boom bap. Rijana ovde peva barbadoškim akcentom te pesma služi kao odličan uvod budući da predstavlja promenu koju je Rijana i pralnirala da napravi. Dakle nikakv hit, već odlična muzika.

“James Joint” je minimalistička ljubavna pesma sa eteričnim klavijaturama koja traje nešto preko jedan minut i služi kao interludij pred prvu pravu pesmu u smislu klasične pop strukture, odnosno “Kiss It Better”. Ovu baladu sa sve metronomom otvara sjajan gitarski rif koji budi nostalgične 80’s momente. Što se same tematike tiče mislim da ne moram da objašnjam na šta Rijana misli kada kaže Kiss IT(!) better. Oda oralnom seksu jednako dobra kao Madonina “Where Life Begins” sa pomenute Erotike. Za ovom pesmom sledi prvi benger albuma “Work”, inspirisan dancehallom i regeom, gde Rijana peva na jamajčanskom i kreolskom akcentu, miksu karakterističnom za njen rodni Barbados. Drejk je doprineo sjajnim versom i tako dodao rep aromu pesmi koja neodoljivo podseća na njihovu prethodnu saradnju “What’s My Name” po back and forth maniru koji njih dvoje koriste za flert i opipavanje terena.

Sledeću pesmu “Desperado” je Rijana dobila na gotovs od svojih producenata, a bavi se dvama odmetnicima koji sveže slomljenih srca beže od ljubavi. Pesmom pulsira prljavi živo snimljeni bas koji uz sablasne prateće vokale čini savršen pandan narativu. “Woo” u saradnji sa Trevis Skotom produkcijski budi asocijacije na najbolje trake sa Travisovog tejpa “Days Before Rodeo”. Još jedna ljubavna pesma o raskidu gde se Rijana obračunava sa svojim bivšim uz lajne Bet she could never make you cry/Cause the scars on your heart are still mine. Treći singl albuma “Needed Me” nastavlja narativni luk albuma gde Rijana dodatno raščišćava odnos sa bivšim iz prošle pesme. Moguće da je u pitanju stvarno Travis Skot budući da su lajne You was just another nigga on the hit list, Tryna fix your inner issues with a bad bitch. Didn’t they tell you that I was a savage? Fuck ya white horse and ya carriage prilično indikativne.

Pesmu je promovisao jedan od najboljih Rijaninih spotova koji je režirao Harmoni Korin vodeći se popularnom Godarovom tezom All you need for a film is a girl and a gun. Kao čovek koji je snimio sjajne “Buntovnice” (Spring Breakers) nije mu bilo teško da predstavi Rijanu kao gangsta femme fatalle. Najbolja saradnja Riri sa Timbalandom je oličena u senzualnoj “Yeah, I Said It” gde Rijana žudi za grubim seksom. Tematski slična pomenutoj “Kiss it better”, distinkcija je u izraženoj Rijaninoj požudi i u ravnopravnom odnosu ljubavnika. Jedina pesma na albumu na kojoj Rijana nije potpisana kao autor je obrada sanjive “Same Ol’ Mistakes” australijskog psihodeličnog rok benda Tame Impala koju je i producirao frontmen benda Kevin Parker. Produkcijski pesma je vrlo slična originalu uz sitne intervencije Kuk Harela koji ju je ulickao tako da bolje odgovara zvuku albuma. Jak narativ albuma se nastavlja i na “Never Ending” gde se Rijana ponovo zaljubljuje posle teškog raskida.

Logičan sled je jedna oda pravoj ljubavi, odnosno najbolja doo-wop pesma 21. veka “Love on the Brain“, koju savršeno prati “Higher”, napisana za davdeset minuta, koju je Rijana opisala kao drunk voicemail rant i snimila prilično pijana. Narativni luk albuma, koji potenciram iz opravdanih razloga, savršeno završava nežna balada “Close To You” o bezuslovnoj odnosno jedinoj pravoj ljubavi.

Slično albumu Talk That Talk, gde je narativ kompromitovan lošom završnicom, i ANTi sadrži sjajne bonus trake na deluxe verziji. Još jedan interludij “Goodnight Gotham” gde su semplovani vokali Florence & the Machine, plejersku “Pose” i fantastičnu “Sex With Me” u kojoj RiRi peva o tome koliko je dobra u krevetu i ne vidim nijedan razlog da u to sumnjamo.

I da sumiramo, ANTi je Rijanin najbolji album iz razloga koji je toliko jednostavan da je praktično tautologija – uprkos njegovom navodnom odbacivanju klasične strofa/refren strukture, na njemu se nalaze pesme zaraznije nego na bilo kom drugom Rijaninom albumu.

Over & out.

Sve fotografije korišćene u tekstu su vlasništvo Universal music group.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: