Da li imate preko 18 godina?

Americana night

O jednodnevnom festivalu, i muzici u dvoje

U subotu 23. maja u Domu Omladine održaće se još jedan Americana night – veče koje treću godinu za redom okuplja bendove iz zemlje i regiona koji sviraju i stvaraju jednom rečju – Amerikana zvuk. Našli smo se sa Anom Ćurčin i Dušanom Strajnićem, kantautorima i ovom prilikom – organizatorima.

2015-BA-AmericanaNight-NK-1

Šta radite ovih dana, kako pripremate celu stvar?

Dušan: Koncert je sutra i ja sam zapravo u potpunom paklu. 29. maja idemo u Rijeku da snimamo album (tamo smo našli producenta i studio) tako da pripremam album u isto vreme i pripremam Amerikanu sa Anom. Organizujem je, što mi je zapravo najveći haos, ne znam gde mi je glava.

Ko vam dolazi od gostiju ove godine?

Dušan: Irena Žilić iz Hrvatske, imala je nedavno koncert ovde…

Ana: Da, taj koncert je baš dobro prošao, a i skoro je izdala album koji su super prihvatili i ishvalili u celom regionu.

Dušan: Irena je odličan izvođač i nekako se samo nametnulo da dođe.

Je l’ iz Zagreba?

Dušan: Da iz Zagreba je, arhitekta.

Ana: Nije arhitekta bavi se mikro-biologiom…

Dušan: Onda sam pobrkao, mada je l’ si sigurna?

Ana: Da, znam da radi u laboratoriji, sigurno nije arhitekta koji radi u laboratoriji.

Dušan: U Zagrebu svi imaju neke poslove, to je neverovatno, svi nešto rade.

Ana: Dunja ne radi…

Dunja, Lovely Quinces?

Dušan: Da, ona je prošle godine bila na Americani, a sad je na turneji sa baš velikim bendom – Giant Sand, što je baš velika stvar. Ja sam odlepio kad sam to čuo, sećam se da sam joj odmah pisao kao jebote – genijalno! Sad su u Italiji pa onda idu na Primaveru.

Kako izgledaju te ozbiljne turneje?

Dušan: Kad sam išao u Luku (Italija) na koncert Neil Young-a, gde je Devendra svirao kao predgrupa, uveo me je u njihov tour bus – ljudi ne kapirate šta je ono. MTV Cribs bukvalno.

Ana: Ali naporno je sa opremom ako nemaš road-ija, mi kad smo turovali ja sam riknula. To stalno useljavanje i iseljavanje.

Dušan: A još kad imaš bubanj, znaš ono – imaš bubanj! Unesi ga i iznesi ga iz hotelske sobe, svako veče. Mislim gde da ostaviš jebeni bubanj?

Ana: Tako nas je u Milanu jedno ali JEDNO veče mrzelo da vadimo opremu iz kola i naravno da su nas opljačkali. Kao: “Ma daj, ustajemo za pet sati, ko će da nas opljačka.”

2015-BA-AmericanaNight-NK-7

Ko još dolazi na svirku sem Irene?

Dušan: Da, tu je Irena koju smo pomenuli i ja bih rekao da je ona najbliža tom folku i mislim da je bez premca najbliža zvuku amerikane. Ima takve aranžmane, a i talkav joj je izraz uopšte.

Svira sa bendom ili…?

Dušan: Nastupaju ona i violinistkinja, ona svira na gitari.

Onda dolazi bend iz Bosne – Jesters play. Najmlađi član je ’98 godište. Pritom je baš ozbiljan tip, sve vreme sam u komunikaciji sa njim… Baš sam se nekako šokirao.
Oni sviraju otprilike ’70 rock ali potpuno lay low, onako sve je prilično nisko, downtempo.
Lik koji peva ima malo androgeni vokal. Super zvuče i vidim da su presrećni što dolaze.

Pa da, kapiram da je dosta dobro za relativno sveže bendove da nastupaju u Domu Omladine.

Ana: Evo da se nadovežem. Pazi, ja sam prvi put svirala na Americana night-u. Stvarno jeste velika stvar. To je događaj na kome svira više bendova, koji privlači medijsku pažnju i koji privlači novu publiku. Tu se nađe neko više neko manje poznat, ali to je svakako prostor gde se dobija neki legitimitet. Dođeš do publike do koje ne bi inače došao..

2015-BA-AmericanaNight-NK-10

Pored Jesters Play i Irene Žilić nastupaju i Mothership Orchestra?

Dušan: Da, oni su pioniri – dugo sviraju i dugo postoje. Imaju svoju publiku i super je što su sa nama na festivalu.

A kako će izgledati nastupi,  da li ostaje koncept od prethodnih godina – dva benda na bini?

Dušan: Da, tako je. Jedan bend odsvira svoju pesmu pa drugi svoju i tako po 7-8 pesama.

Šta to uradi atmosferi?

Dušan: Ima to i svojih dobrih i svojih loših strana… Meni je glavna poenta sa tim upravo da se izbegne satnica. Znaš ono: “Hajde da preskočimo predgrupu”. Nema toga – slušaš sve.

Ana: To je dobar gest u odnosu na izvodjače, ali mislim da se, što se atmosfere tiče, stvori nešto drugo. Ipak se menja način na koji izvođač komunicira. Izađeš iz blok forme, otvara se neka komunikacija. I dinamički se nadograđuje u odnosu na standardnu formu.

A je l’ ima izvođača kojima prosto ne odgovara taj način?

Dušan: Ima. Baš se sećam kada je Dunja svirala, njoj je smetalo. Ona ima ceo nastup koji se razvija, komunicira dosta sa publikom, a kulminacija je tek u drugom delu. Ova forma joj sve poremeti.

Vas dvoje ste prvi put svirali zajedno upravo na Americana night-u, kako je to izgledalo?

Dušan: Sećam se Anine prve svirke, i da su svi rekli da je strava, a da ja nisam bio tu. Posle toga sam poslušao malo na netu i rešio da je zovem da napravimo svirku zajedno. I tek smo se uživo videli kada smo snimali promo video za tu svirku. I bilo mi je malo čudno, imala je neki gard, i tripovao sam da neće ići lako… A evo nas, tri godine posle.

Ana: Nikoga nisam znala tada, i ti bi imao gard.

Dušan: Plan na prvoj Amerikani je bio da svako otpeva po neku obradu od svog uzora i kad smo seli i pogledali ko je šta popisao shvatili smo da nam je 70% stvari isto, a pazi nije to mnogo pesama – maksimum 5-6 pesama. Ja sviram Buckley-ja, Neil Young-a, i ladno odaberemo sve iste pesme! Tako je zapravo krenulo.

Dušan: Onda smo bili u fazonu  pošto smo već delili binu zajedno da uradimo i neku pesmu zajedno – tako je nastala “I’m on fire”. I kreneš i vidiš da je strava.

Kako tačno?

Dušan: Drugačije je nego kad sviraš sa bendom. Kada imaš dva autora fokus je na drugim stvarima. Ipak su dve gitare, dva vokala.

Ana: Sviranje obrada je posebna stvar u smislu da interpretiraš nešto svoje u već postojeću pesmu. I onda kada oboje priđemo jednoj pesmi – sudare se ta dva viđenja i dva vokala.
A da se upustimo u to da radimo autorske stvari zajedno, to je drugačija stvar.

Meni je dosta mistifikovan proces komponovanja. Kako vi počnete od nule?

Ana: Bitna stvar – mi još uvek nismo napisali zajedničku pesmu od nule. To što smo radili do sada je da uzmemo svako svoje i pokušavamo da ih spojimo tako da ja imam upliv u njegovu pesmu i on u moju i onda svako ide iz sebe zapravo, ali imamo i slobodu da intervenišemo u tuđoj pesmi.

Dušan: Tako je. Kao kad radiš obradu zapravo – sviraš kako ti to osećaš, samo ovako imaš autora pored sebe.

Ali mislite li da će se desiti i zajdnička autorska pesma?

Ana: Da, mislim da sigurno idemo ka tome da napravimo zajdničku autorsku pesmu samo to kod nas ide malo sporije jer nismo fokusirani samo na taj naš duo. Svako radi svoje stvari paralelno, ali svaki put kad se nađemo nešto se desi.

Šta je još bitno da kažemo za ovu subotu?

Americana night počinje u subotu 23. Maja i karte su u pretprodaji do dana koncerta po ceni od 500din i kupuju se na Eventim-ovim mestima i blagajni Doma Omladine. Ceo festival je pomognut od strane američke ambasade.

2015-BA-AmericanaNight-NK-8

Dizajn plakata: Bratislav Milenković

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: