A.N.D.R. – prekršio sam razna pravila pop muzike

Andrija Gavrilović aka A.N.D.R. krajem leta objavio je singl “pleši mi.”, gde se mladi producent prvi put pojavljuje kao vokalni izvođač. Ovim singlom, ali i novim albumom “pratim se.”, A.N.D.R. je predstavio svoj novi zvuk koji se vodi idejom da se “pravila” u muzici moraju kršiti da bi nastalo nešto autentično.

Na ovom albumu nalaze se još tri pesme na kojima je A.N.D.R. vokal, ali i 6 numera sa gostima koji su već poznati domaćoj publici. To su Marko Mandić, Sajsi MC, Iva Lorens, Oli Pop, Jana Đorđević Nekonaj i Andrijini večiti saborci Retrospektiva.

A.N.D.R. je zajedno sa bendom Retrospektiva i svojim gostima napravio koncert u beogradskom klubu Half na kojem je promovisao album, a to je bio i povodom da popričamo sa ovim mladim i talentovanim muzičarem.

Nedavno ste i koncertno promovisali novi album pod nazivom “pratim se.”. U najavi navodite da predstavljate novi zvuk koji se vodi idejom da se „pravila“ u muzici moraju kršiti da bi nastalo nešto autentično. Koja ste “pravila” prekršili i kako biste publici predstavili ovaj album?

Ideja o kršenju pravila u muzici nije nešto novo za mene. Bavljenje jazz muzikom me je navelo da to primenim na sve ostale žanrove kojima se bavim. Sam žanr je prvo pravilo koje kršim izdanjem „pratim se“. Ako pokušate nekome da objasnite rečima kako zvuči ovaj album uhvatićete sebe da se pozivate na barem tri ili više žanra ili muzička pravca, a opet nije skroz dočaran zvuk ovog albuma. Svaka numera u sebi nosi uticaj više stilova komponovanja i pisanja. Forma je takođe nešto što sam se trudio da mi ne bude smernica. Jasno je da svaka pop pesma mora da ima strofu, refren pa možda i neki most (bridž ili c deo) ali zašto ne bih mogao da počnem pesmu sa refrenom umesto strofe ili uvoda. Igrao sam se sa pesama kao sa puzlama dok mi nisu sve stale na svoje mesto. Takođe nešto što mi je bilo interesantno je štim u kojem su neke od pesama. Klasični muzičari, pogotovo orkestarski svirači, znaju da se u određenim delovima sveta orkestri štimuju na različite frekfencije. Na primer evropski orkestri se štimuju na 443 Hz, neki čak i do 445 Hz dok u Americi na 440 Hz.

Verovatno većini ljudi ove informacije ne znače ništa, ali ste sigurno čuli za muziku za spavanje koja je naštimovana na 432 Hz koja vrlo očigledno umiruje na poseban način. Ja sam se poigrao sa par numera na ovom albumu i promenio štim da probam da postignem određeni efekat time. Numera “gubim se.” menja štim od 435 Hz do 440 Hz, ideja mi je bila da ću možda postići taj utisak nemirnosti i gubljenja kontrole u refrenima pesme. Razna pravila pop muzike sam prekršio koja možda nećete čuti, ali se osećaju.

Album je najavljen singlom “pleši mi”. Vokalno ste prisutni u još tri pesme, dok u preostalih šest imate goste. Kako ste birali ljude sa kojima ćete ove numere uraditi i možete li nam opisati svaku od ovih saradnji?

Volim da kažem da moja muzika sama bira izvođača. Postoji momenat tokom pravljenja pesme u kome mi se javi koga čujem na ovoj pesmi i ko je taj artist koji bi mogao da izvede ideju koju čujem. Vrlo često ta započeta ideja ne liči na prethodni rad tog izvđača, ali tako čudno radi moj mozak kada je stvaranje muzike u pitanju.

Pesma “bali.” na kojoj mi je gost Retrospektiva nastala je prva. Ona je nastala još tokom završavanja prvog albuma “U Krug”. Završo sam sve pesme za prvi album i bili smo u procesu snimanja vizuala i fotkanja za taj album. U tom trenutku nisam pravio muziku sigurno dve, tri nedelje i falilo mi je. U studiju mi je bio Beni Gashi, fotograf sa kojim sam radio na prvom albumu. Napravio sam matricu i inspirisan Benijevim prisustvom tu matricu nazvao sam “beni traka”. Nakon par dana u studio je došao Kića, frontment Retrospektive. Čuo je traku i prva rima koja mu je izašla je “to mi radi, mrdaj kukovima, poziraj za papir” gde se pozvao na Benija kao fotografa i odatle je nastala pesma. Ubrzo nakon toga su došli Dule i Luka, ostali članovi Retrospektive i završili smo pesmu.

Pesma “dobra si mi.” na prvo slušanje možda zvuči “mekano” za Sajsi MC ali je Sajsi pokazala da je pravi “kameleon” i da može da dominira svakim stilom na svoj način.

Jednom prilikom bio sam sa Sajsi, Tijarom i BKO kod njih u studiju, preslušavali smo njihove demoe i pravili planove za njihova nova izdanja. Iskoristio sam priliku da im pustim pesmu “dobra si mi.”. Nedelju dana kasnije samo mi je stigla poruka sa tekstom za njenu strofu, to je bilo to, tačno kako sam zamislio i bolje. Odatle pa nadalje smo nastavili da sarađujemo redovno.

Jana Đorđević aka Nekonaj koju možete da čujete na pesmi “miris.” je saradnja za koju slobodno mogu da kažem da sam najponosniji. Jani je ovo prvi put da peva nešto autorsko i na našem jeziku. Mnogo sam srećan srećan što ju je baš moja muzika dovela na domaću scenu. Od Jane očekujte mnogo muzike koju ćete voleti.

Iva Lorens na mom albumu nalazi se na pesmi “gubim se.”. Proces nastajanja te pesme je vrlo interesantan. Imao sam dogovor sa Ivom da dođe do studija da radimo nešto. Taj dan sam napravio matricu za ovu pesmu. Samo mi je izašla i takva kakva je bila taj dan, takvu je slušate. Iva je došla u studio, čula i rekla pali mikrofon. U tom trenutku nastalo je 90 posto pesme. Ostalo nam je 10 posto tj. jedna rečenica koja nikako nije mogla da nam dođe. Par nedelja kasnije našli smo se u studiju Iva, Arya, Kića i ja i uspeli smo da nađemo tu pravu rečenicu. Neću vam otkriti koja je to rečenica, moraćete sami da je locirate.

Pesmu “on.” smo napisali Kića i ja i jednoglasno smo odlučili da nju mora da izvede Oli Pop. Nakon par nedelja pokušavanja da napravimo prostora u rasporedu Oli i ja smo uspeli da se nađemo u studiju. Zapravo da se upoznamo. Iako pratimo rad jedno drugog već dugo nismo imali prilike da se upoznamo. Ali ovo je bila savršena prilika. I iz ove saradnje nastavili smo da radimo zajedno na još nove muzike i da delimo bine na raznim koncertima.

Za Marka Mandića znam već dugo. Uvek mi je njegova mjuza bila kul. Marko je bio onaj lik koji je bio u svim konverzacijama svih naših drugarica u školi. Uvek je bio kul. Upoznali smo se na koncertu u Zappa Bazi gde smo obojica bili gosti našem dragom Kendiju. Obojca smo bili pred kraj nastupa pa smo imali vremena da se zapričamo. Ubrzo nakon toga Marko me je zvao da gostujem na njegovoj pesmi “Siguran” na kojoj možete čuti moje trubice. Kada smo snimali trube pustio sam mu ostale pesme koje sam pripremao za album i Marku se jako dopalo. Prvi sledeći put kada sam seo da pravim muziku nekako mi je prirodno izašlo nešto gde čujem samo njega. To je pesma “halo.”.

Sve saradnje za ovaj album su mi dovele divne ljude u život i od svakog sam naučio nešto. Mnogo je lako raditi sa ljudima koji su toliko profesionalni i toliko vole muziku kao ovi ljudi.

Zapravo mi je najteža saradnja sa samim sobom, kada pišem za sebe. Uvek mi je najteže da sam nađem to nešto. Ali na pesmama “pleši mi.”, “zapali mi.”, “tražim.” i “pratim se.” sam uspeo da nađem to nešto i da nađem sebe.

Deo ste nacionalnog muzičkog projekta SERBIA CREATES: The Spotlight. Na koji način vam učešće u njemu pomaže da se još bolje predstavite ovdašnjoj i regionalnoj publici?

Mi muzičari živimo da budemo u spotllajtu, zbog toga se bavimo muzikom. Biti u spotlajtu sa takvom ekipom koja je u spotlajtu SERBIA CREATES je definitivno znak da smo na pravom putu, pre svega. Mnogo nam znači da imamo ljude kao ekipu iz SERBIA CREATES da nas podrži i da značaj našem stvaralaštvu. Ponosni smo što smo baš mi izabrani da predstavimo novu scenu. SERBIA CREATES i cela ekipa vrlo dobro zna kako da u najboljem svetlu predstavi svoje spotlajtere i da im pomogne da pokažu koliko vrede.

Imate klasično muzičko obrazovanje, završili ste čuveni Berkli, živeli i stvarali u Njujorku i sada ste ovde. Koliko vam je zapravo to obrazovanje pomoglo u onome što sada radite?

Obrazovanje je alatka kojom se koristim često kada stvaram. Sve što sam naučio koristi mi da lakše i brže otključam kreativnost, da brže dodjem do rešenja i da tačno znam šta treba da se desi da bih došao do odredjene emocije i boje.

Daleko od toga da je neophodno. Muzika ne može da se nauči, to je bar moje mišljenje. Svakako pomaže da vladate harmonijom, ritmom i znanjem. To su samo pravila koja naučite da možete posle da ih kršite. Ali znanje bez osećaja se oseća na prvo slušanje. Muzika bez znanja može, muzika bez osećaja teško.

Uradili ste i remix novog singla „Dosta“ Ana Ćurčin i bend The Changes. Kako ste zadovoljni ovom saradnjom?

Prezadovoljan sam ovom saradnjom i radujem se daljem radu sa Anom. Originalna verzija ove pesme je prelepa. Imao sam strah da ne upropastim Anin zvuk. Cim sam seo za pesmu shvatio sam da moram da pustim muziku da me vodi I da ne razmišljam previše, tako je nastao remix.

Kakvi su vam dalji planovi pre svega na promeni mejnstrim zvuk regiona?

Nemam plan da promenim mejnstrim zvuk niti imam nešto protiv bilo kog zvuka. Moja želja je da pokažemo da nije samo jedan muzički pravac mejnstrim. Da muzike ima još jako puno i da tu ima muzike uz koju stvarno možete da se provedete mnogo dobro. Zapravo moj plan je da napravimo prostor da se i mi probijemo do slušalaca. Trenutno imam osećaj da nemaju ljudi gde da nas slušaju, upoznaju i čuju šta imamo da kažemo. Zato sam zahvalan i u svoje ime i u ime cele scene na prilikama kao što nam daje Before After.

A.N.D.R. je specijalno za čitaoce B/A pripremio miks u trajanju od sat vremena kojim lagano ispraćamo Miholjsko leto.

*fotografije: Nemanja Maraš