Da li imate preko 18 godina?

9 najboljih pop albuma 2016

Naš izbor najboljih pop albuma protekle godine. Proverite da li su se vaši favoriti našli na listi.

0
0

Posle rep liste došao je na red i nešto uži izbor pop albuma godine. Anderson .paak, Tegan i Sara, dvsn i Arijana Grande su ostali kratki za dlaku, a šta je prošlo naš izbor čekirajte ispod.

9. Carly Rae Jepsen: EMOTION Side B

rsz_fd02013f

Kanađanka koja se proslavila sa “Call Me Maybe” je tek sa trideset godina počela da privlači pažnju kao nešto više od one hit wondera. Hit album Emotion je svojim revival 80s popom zacementirao njenu poziciju kao zvezde koja ima puno da ponudi, a EP koji čine odbačene pesme sa pomenutog breakthrough albuma je kompaktniji od samog albuma. Uz to nema jednu lošu pesmu.

Presedan sličan Gaginom The Fame Monster EP-ju je kao i originalan album pun pop nostalgije i u svojim najboljim trenucima podseća na najsjanije trenutke sa početka Madonine karijere. Daleko od reciklaže, ovo je autentično proživljavanje jedne uzbudljive epohe koja je zauvek promenila zvuk komercijalne pop muzike.

8. Frank Ocean: Blond/Blonde [self released]

rsz_frank-ocean-rnb-za-bling-bling-generaciju-541-before-after

Nešto slabiji od debija, Blonde je uprkos tome što je njegov tvorac nezainteresovan da se bori za radijske termine ili pozicije na listama za jedan ovako specifičan album izuzetno dugo držao pažnju kako publike tako i medija. Čini se da je baš ta ravnodušnost prema reakciji javnosti, učinila da ista više nego ikad ranije ispituje ovaj za nju nepristupačan projekat.

Album toliko intiman da se slušanje na momente čini kao prisluškivanje. Opet, sve ovo nije deo nekog velikog Frenkovog plana već prostog sticaja okolnosti, ali bili bi ludi da pomislimo da to što neko oko koga se diže toliko prašine nije zainteresovan za svetla pozornice nije indikator za nešto više od njegovog senzibiliteta ili pomodarstva.

7. Lady Gaga: Joanne [KIDinaKORNER/Interscope Records]

rsz_csao6pdweaukb1v

Velika godina za Gagu i ako zanemarimo politične ispade sa kraja godine prilično uspešna. Nije izbacila EDM album, nema kao nekada spot jači od opusa mnogih akuelnih režisera, stavila je pink šešir, zamenila klub za krčmu i podigla gitaru da zabavi lokalnu ekipu sa malo autentičnog američkog talenta. Dok su saznali da je iz Njujorka i da mrzi Trampa, uzela je šta joj je trebalo i bila van domašaja.

Born This Way i Artpop su nosili jake konceptualne premise koje su uspešno izvedene, dok je ovde priča o smrti njene tetke Džoen prilično klimava premisa koju podržava samo naslovna numera. Ipak ako se izuzme bledunjava “Hey Girl”, Gaga je ovde ostvarila sve ono što smo sumnjali da krije u sebi. Ona rock chick koju smo nazirali na prethodnim dens albumima je ovde u punom jeku bilo da je to kantri u “A-Yo” power pop u “Perfect Illusion” ili lenonovski gospel momenti na “Come To Mama”.

6. Beyonce: Lemonade [Parkwood Entertainment]

rsz_s-l1600

Dostojni naslednik sjajnog Beyonce je za nijansu slabiji ali i ambiciozniji. Mnogi su se sa pravom zabrinuli oko konceptualne premise o raspadu jedne veze, ali to što ju je Bijonse izvela na ovakvom nivou potvrđuje koliko je sazrela i čini Lemonade legitimnim autorskim delom bez obzira na niz angažovanih tekstopisaca, kompozitora i producenata.

Narativ o prevarenoj ženi, a onda i buđenju jedne osvešćene i snažne crne žene je dirljiv i inspirativan. Naravno ovako sofisticirano delo ne bi bilo moguće da Bijonse nije postala toliko uticajna i moćna, ali isto tako ni ta moć ne bi bila ostvarena da je ostala puki “Survivor”.

5. Blood Orange: Freetown Sound [Domino]

rsz_blood-orange-free-town-album-cover-artwork

Najbolji album Devonte Hajnsa uključujući i njegovu karijeru pod pseudonimom Lightspeed Champion je ujedno i ambiciozniji i prijemčiviji od prethodnog Cupid Deluxe. Ovo jeste njegovo najangažovanije izdanje do sada, ali bez zaraznih refrena i niza divnih ženskih vokala (Carli Re Jepsen, Zuri Marli, Debi Hari i Neli Furtado između ostalih) njegova propoved ne bi bila toliko ubedljiva.

Razruđen pod teretom Hajnsovih intelektualnih ambicija, a opet kompaktnog pitomog gruva preko kog se razlivaju kako Devontev glas (bilo da repuje ili peva falseto), tako i trubači i klavijature. Za razliku od otuđenog Oušna, Devonte kroz svoje lične nesigurnosti ispituje svoje afričko nasleđe svestan da ga ono određuje mnogo više od boje kože i onda transponujući lično na kolektivno daje mnogo kompleksniji uvid u rasne tenzije u Americi.

4. Solange: A Seat At the Table [Saint Records/Columbia]

rsz_solange_cover-1475240092-1000x1000

Solanž je isplivala kada to niko nije očekivao i umesto radio friendly pesama izbacila album na kom bi i Erika Badu mogla da joj pozavidi. Sofisticirani soul album je posvećeno ispitivanje uloge i ograničenja crne žene u savremenoj americi. Od svakodnevne diskriminacije i stereotipa do nekih mnogo delikatnijih i dubljih analiza doživljaja crne lepote i crnog nasleđa koje iza sebe kriju duboke pore rasizma.

Lepršava eterična muzika sa narativnim minijaturama kao uvodima u gotovo svaku pesmu na kojima Solanž revnosno insistira kao uputstvima za upotrebu albuma. Nastao kao plod borbe sa napadima panike i milionima neosveščenih unutrašnjih trzaja duše(!) predstavlja jedan od najvećih ličnih i muzičkih podviga godine.

3. Britney Spears: Glory [RCA Records]

rsz_britney-spears-glory

Mnoge velike zvezde su propadale, ali da su mi rekli da će Britni posle skoro dvadeset godina biti ovako jaka ne bih im verovao. Britney Jean nije bio katastrofalan album ali jeste potpuno bezličan, možda baš zato što ga je Britni sama i pisala. Na Glory je u čvrstim rukama sjanih producenata i ponovo pravi muziku za ples. U sam proces biranja pesama je bila uključenija nego ranije i strožija, nije tražila hit pesme već odlične i dobila je sjajan, kompaktan i zarazan album.

Sve ono što je pokušavala od njenog nervnog sloma 2007. je ovde ostvarila zato što je konačno znala tačno šta želi i imala smelosti da to traži i dobije.  Naravno, nikad je ništa neće više određivati od Blackouta ali ovo je bolji album. 17 pesama (na deluxe izdanju) o požudi bilo onoj koja nas čini ranjivima ili onoj koja nas pretvara u divljake. Požuda kao slabost, potreba i pohota. Život kao puka reprodukcija? Ne bih rekao.

2. M.I.A: AIM [KIDinaKORNER/Interscope Records]

rsz_mia-aim-album-cover-830x830

Navodno Majin poslednji album, ovo je najsiroviji skup pesama koje je ikada izdala u jednom paketu. Suve i opore trake među kojima i one pored bas bubnja ne sadrže ni jedan drugi instrument osim njenog semplovanog glasa. Maya je bio taj album koji je posle posveta ocu i majci, Arular i Kala respektivno, trebalo da govori o njoj, ali AIM je mnogo ličniji i zaista nosi dostojanstvo i mučninu jednog testamenta.

M.I.A. ovde ne diže belu zastavu, ali isto tako ni ne maše šarenim perjem ne bi li nam onda suptilno skrenula pažnju na bitnije teme. Ovo je ispovest večitog migranta zato ne očekujte da putovanje bude zabavno ili udobno, ali ako se ipak odvažite i povremeno provirite kroz prozor možda dobijete jasniju predstavu o kontradiktornostima sveta u kome živimo. Ako je ovo njen šut za ispis, svakako je uzvišen.

1. Rihanna: ANTi [Westbury Road/Roc Nation]

rsz_1cover1400x1400

O ANTi-ju smo pisali detaljno na preseku dosadašnje Rijanine karijere, odnosno tekstu ANTiheorina. Ovde smo već naveli više albuma koji su primer uspešnog preuzimanja stvari u svoje ruke već ostvarenih zvezda bilo da je produkcija ili pisanje u pitanju. Zašto je Rijanin takav poduhvat najuspešniji delom leži u tome što je ona bila par excellence primer industrijske marionete. Utoliko je njeno oslobođenje značajnije i smelije, a plodovi tog podviga ukusniji.

Dugo potencirana i reklamirana kao ultimativna crna femme fatale, nešto nalik Džozefin Bejker 21. veka, Rijana je ovde više od fatalne žene. Ona je zrela žena, fatalna po potrebi a ne nužnosti održavanja nametnute joj javne predstave. Srednji prst je okrenula ka industriji, a nama svoju srčanost, pamet i talenat. Top of the pop crop.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: