5 najboljih omota domaćih albuma

Sigurno stalno nalećete na liste ovakvih i onakvih najboljih muzičara, albuma, omota, ali većina lista se bavi inostranim muzičarima. A šta je sa našim vrhunskim dostignućima audio dizajna?

Diskografska industrija bivše Jugoslavije, a delimično i Srbije i Crne Gore, pored muzičkog kvaliteta mogla se pohvaliti i dizajnom omota albuma koji ni malo nije zaostajao sa ostatkom svetske industrije. Sem što su slikari, grafički dizajneri i primenjeni umetnici radili omote, neki od njih su se upravo specijalizovali za dizajn omota i proslavili se kao autori omota albuma, neke omote su dizajnirali sami bendovi, a neki su foto-montaže ili kolažna rešenja. Omoti su bili veoma hrabri i u toku s vremenom u kojem su nastajali, što zvuči kao kretenizam kada se uporedi politička situacija onog i ovog vremena, ali da ne smaram s poslovično besmislenim uvodom – evo je lista. Ona je, delimično, plod ličnog ukusa (kao i sve liste, recenzije ili mišljenja, u krajnjoj liniji), a većim delom plod analize likovnog i dizajnerskog pristupa, kao i trenutka kada je ploča nastala. I, da ne zaboravim – lista je plod i muzike koja se našla na albumima, pošto ako bismo gledali samo dizajn, all time pobednici bi bili rodonačelnici „pastirskog roka“ – kako je rok kritičar Dražen Vrdoljak definisao zvuk „Bijelog dugmeta“ u kritici njihovog prvog albuma iz 1974. godine,  „Kad bih bio Bijelo dugme“.

5. CRVENA JABUKA – CRVENA JABUKA (1986), autor Davor Papić

Jedan od dizajnera koji se specijalizovao za omote albuma je bio Davor Papić. Tragično nastradali nagrađivani bosanskohercegovački dizajner je do aprila ove godine dizajnirao preko 30 omota za albume, i to mahom BiH pop rok grupa koje su žarile i palile ’80-ih godina prošlog veka. Stručnjak za Dina, Harija, Valentina skrenuo je pažnju na sebe 1986. prilično kontroverznim omotom za prvi album benda Crvena jabuka. Dizajn je grafički potpuno bio u stilu osamdesetih – seksepil na granici soft core pornografije, a u stilu vesele i razdragane muzike tog doba. Što se tiče dizajna, Papić je igrao na sigurnu kartu pamtljivog imena grupe i laganih žargonskih asocijacija na delove ženskog tela. Apsolutno seksistički, sada deo svakodnevne ponude kanala sa nacionalnom frekvencijom, ali za SFRJ onog doba šokantno. Dobro da je Brega već probio led s golim ženama na omotima albuma iz Bosne, inače teško da bi ovo prošlo Ričlu i kompaniji.

4. LABORATORIJA ZVUKA – DUBOKO U TEBI (1982), autori Igor Kordej i Mirko Ilić

Mirko Ilić i Igor Kordej su bili autori više omota tokom osamdesetih godina. Kordej, najveći strip crtač sa ovih prostora, autor Marvela, Dark Horse-a i DC Comics-a, i Ilić, najveća ime svetskog grafičkog dizajna sa ovih prostora, započeli su karijeru zajedno u umetničkoj grupi strip crtača „Novi kvadrat“. Ilić se proslavio radovima na pločama Bijelog dugmeta, Prljavog kazališta, Zane, U škripcu, Buldožera, Arsena Dedića kome je radio čak 5 omota za ploču (prvi omot je uradio za njegov album „Rimska ploča“), a neki od njegovih omota su i u kolekciji MoMa muzeja u Njujorku. Kordej je radio većinu „stripovskih“ omota za hrvatske „novotalasne“ bendove kao što su Boa i Film  Ovaj omot za najbolji album „Laboratorije zvuka“ nije zasigurno najbolji Ilićev i Kordejev rad, ali je jedini zajednički i na njemu se mogu videti dizajnerski elementi i jednog i drugog autora – inspiracija stripom i futurističkom estetikom Žorodovskog, popkulturne reference i duboka ukorenjenost u „duhu vremena“.

3. BIJELO DUGME KAD BI’ BIO BIJELO DUGME (1975), autor Dragan S. Stefanović

Sarajevski slikar Dragan S. Stefanović je bio jedan od prvih dizajnera omota uopšte na prostorima SFRJ. Prvenac je bio tada skandalozni omot za prvi album najpopularnije jugoslovenske rok grupe svih vremena. Stefanović je bio prijatelj iz detinjstva Gorana Bregovića i već je dizajnirao plakate za njegovu demu grupu „Beštije“. Nakon toga, već početkom ’70-ih, angažuju ga grupe „Ambasadori“ i „Indeksi“ ali postaje poznat posle ikoničkog omota na kome su gole ženske grudi. Legenda kaže da su stariji Beograđani masovno ulazili u beogradsku knjižaru „Kultura“ gde se ploča prodavala i negodovali prodavcima sa rečima „A kakva vam je ovo kultura u izlogu?“ dok je Stefanović u više intervjua prepričavao anegdotu u kojoj ga je momak devojke sa omota jurio po Radio Sarajevu samo da bi ga izvukao napolje, pitao da li poznaje njegovu devojku i potvrdio da li je istina da se ona slikala za omot. Pošto mu je Stefanović to potvrdio, momak je njoj udario šamar i zahvalio se. Sveopšte ludilo i zgražavanje je pomoglo Stefanoviću da nastavi sa dizajniranjem, pa je uradio fenomenalne omote za album Korni grupe, „Mrtvo more“ i jedan od prvih primera pop arta u jugoslovenskoj diskografiji, omot za album „Time II“ istoimene grupe. Stefanović je bio dosledan u erotizaciji albuma radeći ih upravo ili u maniru pop arta ili slikarskog detalja. Veliki uspeh je postigao i sa drugim omotom za Bijelo dugme (čije ime je, btw, po nekim pričama Stefanović i smislio) „Šta bi dao na mom mjestu“ na kome je bila ženska zadnjica (a to je definitivno inspirisalo i druge bosanskohercegovačke dizajnere, što smo već videli na mestu br. 5 ove liste) dok je omot za „Bitangu i princezu“ – koji je trebalo da predstavlja udarac ženske noge u štiklama u međunožje muškarca u belom odelu – cenzurisan od strane Jugotona. Bijelo dugme je nastavilo sa korišćenjem žensko-muških principa o čemu možete detaljnije pročitati ovde dok je Stefanović nastavio sa radom za najveće zvezde YU muzike, a pošto je rad za Bijelo dugme ušao u nekoliko stranih antologija najboljih muzičkih omota, Stefanović se odselio prvo u Ameriku pa i u Švajcarsku. „Kad bi bio bijelo dugme“ je par exellence primer bogatog i grafički čistog Stefanovićevog dizajna čija je prvenstvena uloga da šokira i privuče slušaoce, a da onda na najbolji način vizualizuje muziku sa albuma. O tome govore mnoge angedote u kojima su bendovi prvo puštali demo snimke Stefanoviću da bi se on inspirisao, a onda, pošto je bio poznat po dugačkom i samotnjačkom radu, čekali da završi omot pre nego što krenu sa finalnim miksom albuma.

2. VIS IDOLI ODBRANA I POSLEDNJI DANI (1982), autori Goranka Matić i VIS Idoli

Najbolji album u istoriji jugoslovenskog rok en rola po izboru hrvatskog izdanja „Rolling stone-a“ predstavlja ne samo muzičku već i socijalnu-kulturnu prekretnicu u istoriji bivše i sadašnje zemlje. Prvi album „Idola“ donosi tematsku aproprijaciju „novog talasa“ i kulturno osveštavanje nacionalnih napetosti koje obuhvataju zemlju osamdesetih godina. S tim u vezi, legendarni omot albuma predstavlja fotografiju tkanina sa ikone Svetog Nikole iz Narodnog muzeja, autorke Goranke Matić i višeznačno vizuelno obrađene – kao 4 oscila sa srpskog grba, kao nacistička „svastika“ i kao obična tkanina. Uz to, sa vizantijskim slovnim fontom kojim je, na ćirlici, napisan naslov albuma. Skandal izazvan omotom žigasao je Idole kao velikosrpsku grupu, mada je ideja bila potpuno drugačija – pokojni Vlada Divljan je u intervjuu piscu ovog teksta iz 2014. rekao da je dizajn omota koji je radila grupa sa Matićevom upravo sugerisanje na pojavu nacionalizma i igranje sa gore navedenim vizuelnim simbolima. Sve u svemu, i omot i album su remek-delo i zato su na ovoj listi ispred takođe sjajnih omota Laibach-a slične tematike. Idoli su ipak napravili višeznačne intervencije, dok je Laibach jednobrazan.

 1.  DARKWOOD DUB  U NEDOGLED (1996), autor Miloš Ilić

Dizajnerski rad Miloša Ilića, jednog od najboljih kreativnih direktora i grafičkih dizajnera sa ovih prostora, predstavlja Srbiju ’90-tih : narandža simbolizuje sve mlade i kreativne ljude dok su crno-beli koncentrični matematički krugovi sistem tadašnjih političkih elita koje uništavaju sve pred sobom. Kašike i čaše na audio kaseti i CD-u su jedini viđeni izlaz iz tadašnje situacije – a to je droga – koji igrom vizuelnih simbola donosi samo ništavilo. Par exellence politički dizajn omota i album na kome je svaka numera, poput „Odbrane i poslednjih dana“, remek-delo nastalo u mnogo težim i gorim okolnostima nego što su ih imali “novotalasovci”