Žmarci niz kičmu umesto crvenog tepiha: šta stvarno ne propustiti na 46. FEST-u

Veliki naslovi koji putuju po bioskopima i naslovnicama magazina sigurno su već zaokupili vašu pažnju (izdvajamo Call Me By Your Name i The Square, o kojima se sa pravom priča), a mi sada biramo one koji su navodno dečiji, često izvitopereni i ponekad u fokusu Evrope. Nisu samo dobitnici BAFTE i nominovani za Oskara vredni čekanja u redu za karte; štaviše, neke od njih možete bez griže savesti i da propustite (o čemu smo već pisali). Predlažemo da ove godine ne zaobiđete selekcije Granice i Thrills & Kills, koje već nekoliko godina svetlucaju u programu, a kultnom beogradskom festivalu privlače nešto noviju i drugačiju publiku (za kvalitet ovih filmova i njihovu predivnu stilsku neujednačenost brine se reditelj Mladen Đorđević). No, budući da sve ovakve liste moraju biti subjektivne: ako vam se dopadaju bilbordi ispred Ebinga (u Misuriju) možda i ne morate da čitate dalje. Srećno vam bilo nalaženje kod desnog šanka i cupkanje po tapaciranim podovima! 

LETO 1993. (ESTIU 1993) 

Iako se nalazi u dečijoj selekciji, ovo nije dečiji film, a velika je verovatnoća da biste ga zbog ove selektorske klasifikacije propustili. Autorka Carla Simón dobila je prošle godine u Berlinu nagradu za debitantski film u okviru programa Generations, a njen nežno-okrutni prikaz odrastanja u katalonskoj provinciji bavi se na izuzetno dirljiv način temama poput smrti, odgovornosti, ranjivosti i nove porodice. Stilski i atmosferski, Leto 1993. neodoljivo podseća na Cria cuervos (Carlos Saura, 1976), što nije začuđujuće, s obzirom na to da u fokusu ima sitnu, drsku junakinju koja tek treba da prihvati svoje emocije. Odličan i sveobuhvatan intervju sa Carlom Simón, na engleskom jeziku, možete pročitati ovde: Fade to Her je novi projekat koji se bavi ženskim filmskim stvaralaštvom i pozicijom unutar industrije, a inicirala ga je filmska kritičarka iz Beograda, Tara Karajica.

MLADA ŽENA (MONTPARNASSE BIEVENUE)

Leonor Seraj je u svom debitantskom filmu predstavila čitavu jednu generaciju (koja pripada takozvanoj young adult grupaciji), a koja odrasta i dalje, iako bi po godinama trebalo da je pribrana, smirena, odlučna. Osvojivši nagradu za najbolji debitantski film u Kanu prošle godine (prestižnu Camera D’or) autorka se dobro pozicionirala na jednom od najznačajnijih svetskih festivala. Leticija Doš, glavna glumica, neposredna je i šarmantna kroz probleme preživljavanja (u ekonomskom smislu), kompromisa i otuđivanja (u emotivnom smislu), a prija kada konačno junak filma o odrastanju nije devojka u svojim ležernim dvadesetim. Zaplet i sukob su veoma jednostavni, ali humor u ovom filmu je vredan pažnje, dok on takođe postavlja zanimljiva pitanja o ljubavi, pa i kapitalizmu, iz pozicije onih koji bi trebalo da su se u svim tim segmentima savremenog bivstvovanja već snašli.

MARVIN (MARVIN OU LA BELLE ÉDUCATION)

Okrutan i poetičan film o adolescenciji prati priču Marvina, mladog homoseksualca koji pokušava da pronađe sebe odrastajući u šovinističkom, radničkom okruženju u ruralnoj Francuskoj; osim toga, dok biva maltretiran, porodica ne staje u njegovu odbranu. Žil Porije je kao mladi Marvin izvrstan u svojoj ulozi, dok starijeg Marvina tumači jednako zanimljiv, ali sada nešto poznatiji, Finegan Oldfild. Rediteljka An Fonten u ovom ostvarenju jasno pokazuje svoje afinitete ka istovremenoj studiji lika i melodrami; u celokupnu priču se uklapa i ponekad gotovo barokna stilizacjia, pogotovo u pozorišnim sekvencama, a samim tim i ledeno hladna Izabel Iper.

ZAISTA, NIKADA NISI BIO OVDE (YOU WERE NEVER REALLY HERE) 

Novi film višestruko nagrađivane škotske autorke Lin Remzi, poznate po svojim igranjima sa žanrom i porodičnim motivima (filmovi We Need to Talk About Kevin i Ratcatcher), u fokusu ima priču o tinejdžerki koja je nestala, usled čega brutalni izvršitelj kreće u svoju spasilačku misiju. Hoakin Feniks je za svoju ulogu u ovom filmu 2017. godine nagrađen u Kanu za najboljeg glumca, a Remzi je nagradu za najbolji scenario na istom festivalu podelila sa Jorgosom Lantimosom (za The Killing of a Sacred Deer, verovatno najneprijatnijim filmom iz prethodne godine – u najboljem mogućem smislu).

DIVLJI DEČACI (LES GARCONS SAUVAGES) 

Debitantski film francuskog reditelja Bertranda Mandikoa je neobična je fantazija o odrastanju koja je smeštena na sam početak 20. veka, gde prati grupu dečaka iz više klase, poslate na misteriozno ostrvo nakon što brutalno ubiju svoju profesorku. Obrnuti Gospodar muva sa petarpanovskim elementima, film prati transformaciju dečaka koji otpočinju svoje putovanje u vidu sitnih, buržoaskih čudovišta. Divlji dečaci se prikazuju samo u jednom terminu (25. februar u Domu omladine Beograda, od 17:30h) pa se potrudite da ga ne propustite. Ipak je u pitanju nedelja, idealan dan za ekscentrično stilizovane mladiće iz drugog sveta.

IZLEČENI (THE CURED) 

Premisa kakva dovodi u pitanje žanr zombi-filma: nekada inficirana i opasna stvorenja, junaci ove priče su sada su diskriminisani od strane društva i njihovih najbližih jer su uspeli da se izleče i vrate u svoje pređašnje, normalne živote. Osim što, naravno, ne mogu lako da se vrate, ili da se ikako vrate. Za ljubitelje žanra, toplih porodičnih priča i vojnih intervencija. U pitanju je debitantsko ostvarenje irskog reditelja Dejvida Frejna.

DAN (HA-ROO) 

Dan mrmota na nasilan, napet, azijski način. Dan je priča o čoveku koji je zarobljen u vremenskoj petlji, dok mu ćerka neprestano umire pred očima. Etička pitanja koja iznova niču, uzbuđenje, napetost i dvostrukost svih ponuđenih odgovora; Dan je psihološki naučno-fantastični triler i drugi film ovog južnokorejskog reditelja.

HITLEROV HOLIVUD (HITLER’S HOLLYWOOD) 

U programu Granice, čeka vas film koji uz naraciju glumca Udo Kiera slaže kolaž ključnih ostvarenja iz kataloga više od 1000 dugometražnih filmova koje su nacisti proizveli u periodu od 1933. do 1945. godine. Pri tome, ne mislimo na otvoreno propagandna ostvarenja, i na otvoreno zabavne narative, već na raznovrsne naslove koji su deo strogo kontrolisane i cenzurisane filmske industrije tadašnje Nemačke. Autor ovog ostvarenja, Rudiger Zuhsland, radi prevashodno kao novinar i pisac u polju filmske kritike i popularne kulture, stoga ne čudi ovakva vrsta enciklopedijskog pristupa (koja nije njegovo jedino takvo audiovizuelno delo), niti to što je fokusirana na najnapetije kulturološke godine Zuhslandove rodne države.

PODIVLJALI (MAYHEM)

Na špici piše: “From the deranged mind of Joe Lynch” i to bi možda moglo da bude dovoljno precizno. No, ovo je krvoproliće u sujetnom, pohlepnom, nemoralnom korporativnom okruženju: sve što vam je možda prošlo kroz glavu ukoliko ste ikada duže od deset minuta hodali kroz besmisleno veliku staklenu zgradu. Zabavno i van pameti, a samim tim verovatno nije za svakoga. U svakom slučaju, ovo je dragulj Thrills & Kills selekcije.

FUSNOTA: Iz regiona, obratite još pažnju i na Ederlezi Rising (r. Lazar Bodroža), Comic Sans (r. Nevio Marasović) i Agape (r. Branko Schmidt). Kada je reč o američkim i evropskim produkcijama, dajte šansu i nimalo sličnim filmovima koje potpisuju poznati autori: Fantomska nit (r. Pol Tomas Anderson), Niotkuda (r. Fatih Akin), Zabava (r. Sali Poter), Telma (r. Joakim Trir), Dvostruki ljubavnik (r. Fransoa Ozon). Naposletku, dugo očekivani indi prvenac Ladybird (r. Greta Gervig) gledajte samo ako volite šećernu vunu koja se danima razvlači po ustima i dodelama.