Zlato prvi put

Prvi put u istoriji Praškog kvadrijenala Srbija je dobila nagradu, i to zlatnu medalju za pokretanje dijaloga koja je sinoć u velikoj sali Archa teatra u Pragu dodeljena kustoskom timu naših selekcija. Nagradu su dobili kustos nacionalne postavke Mia David za rad Ne(Moć) – Odgovor(nost), kustoski tim studentske selekcije koji predvodi Tatjana Dadić Dinulović za rad Proces, ili šta je stvarno važno za mene, kao i svi umetnici i studenti u obe postavke. 

Kako praksa Praškog Kvadrijenala nalaže, nagrada je dodeljena na samoj polovini, tačnije 5 dana od početka kvadrijenala. Do samog kraja, 28. juna postavka ostaje na istom mestu, posle čega se obe postavke, nacionalna i studentska, vraćaju u Srbiju.

Primajući nagradu Tatjana Dadić Dinulović, teoretičarka scenskog dizajna, koja predvodi kustoski tim Studentske sekcije, koga čine još: Marko Lađušić, akademski vajar; Dobrivoje Milijanović, dizajner zvuka; Dejan Miljković, arhitekta; Vesna Mićović, fotograf; Janko Ljumović, pozorišni producent; Dragan Stojčevski, scenograf; Oliver Frljić, pozorišni reditelj; i Sanja Maljković, arhitekta i scenograf, je rekla:

“Ovu nagradu primamo u ime više od 80 ljudi koji su radili skoro 18 meseci da bi ostvarili zajednički umetnički rad za ovogodišnje Praško kvadrijenale. Pojam „Proces“, a u kontekstu problemskog okvira „Politika“ smo shvatili u najširem smislu reči – od direktne reference na izbor Kafkine kuće za prostor nastupa u Pragu, preko shvatanja stvaralačkih procesa i procesualnosti u savremenoj umetnosti i kulturi, do uspostavljanja odnosa prema procesima koji određuju društveni, politički, ekonomski i ideološki karakter današnjeg sveta, i posebno Srbije u tom svetu. Nismo težili da proces zameni delo, ni u postupku izlaganja, ni u postupku nastanka. Proces i delo posmatrani su integralno, kao neraskidiva celina u kojoj nema ni smisla posmatrati ih jedno bez drugog, ili jedno naspram drugog, niti ima razloga za to. Mnogo je značajnije osvetliti unutrašnje doživljaje – kreativne i perceptivne, dakle, i u umetniku i u gledaocu, koji nastaju, razvijaju se i nestaju u procesu stvaranja, jednako kao i u procesu komunikacije između izvođača i gledalaca. Nije manje važno šta nam donose procesi komunikacije među nama samima, opet u obe uloge: i aktera i publike.”

Mia David, kustos Nacionalne selekcije, istakla je da je nastup Srbije u Nacionalnoj selekciji Praškog kvadrijenala 2015. godine bavi politikom u njenom teorijskom i praktičnom značenju, kao i svim procesima koje ona pokreće u savremenom društvu. “Kada govorim o životu, polazim od Badjuove teze o četiri istine: naučnoj, politčkoj, umetničkoj i ljubavnoj. Ako pod istinom podrazumevamo dosledno sprovođenje onoga u šta verujemo, onda su racionalno (nauka), društveno (politika), duhovno (umetnost) i emotivno (ljubav) u stvari osnova života. Onog života kome težim, života koji pokušavam da živim. U današnje vreme je nemoguće biti apolitičan, kad je politika u svim porama našeg života.  Vreme je da se borimo za ono u šta verujemo bez obzira na to je li naša borba osuđena na propast. Ta borba je, kao i sve, uvek, deo širih procesa. Da li će se, kada i gde stvoriti kritična masa zavisi i od nas i od našeg delovanja.”

Takođe je podsetila da se u Nacionalnoj postavci i dalje smenjuju umetnici svaki dan, a da studenti izvode performanse u okviru Studentske sekcije, i pozvala zvanice da posete naše postavke.