Da li imate preko 18 godina?

X-Men: dani buduće prošlosti

Nova vrsta superherojskog strip filma

Autor:
0
0

Brajan Singer se vraća na čelo franšize koju je započeo pre četrnaest godina sa filmom X-Men sa jakim i odličnim novim ostvarenjem u koji uvodi zanjimljivu komponentu vremeplova u doba koje spaja dve generacije mutanata u priči koja pametno obuhvata period između političkih nemira 1973. i jedne ne toliko daleke distopijske budućnosti.

X-Men: dani buduće prošlosti nije kao svoji predhodnici, ali ni kao bilo koji drugi  superherojski film. Nijedan grad ne biva uništen, nijedan neboder raznet u paramparčad, jedino Bela Kuća i jedan stadion pretrpe strukturalne štete. Uništenje ljudskog roda u velikim razmerima, kako to uvek biva u ovakvim filmovima, je, u ovom slučaju svedeno, na minimum i, za promenu, zamenjeno uništenjem mutanata. To je upravo ono što razlikuje ovaj deo X-Men franšize od samog strip-film žanra. Nije bombastičan, ali je zato ambiciozan, intiman i cerebralan.

X-Men: dani buduće prošlosti se bavi armijom robota ubica zvanih Sentinel, napravljenih od strane vlade koja je uspela da istrebi gotove sve mutante i njihove ljudske pristalice, terajući tako Čarlsa Gzavijera i njegovog dugogodišnjeg prijatelja i neprijatelja Magnita da se skrivaju u skrivenoj lokaciji u Kini zajedno sa malo preostalih saveznika među kojima su takođe Storm i Ajsmen. Njihova poslednja nada je Kiti Prajd, mutantkinja sa sposobnostima transportovanja tudje svesti kroz vreme. Pošto je Vulverin jedini koji može da podnese takav put zahvaljujući svojim moćima telesne regeneracije, biva poslat u 1973, kako bi promenio tok Istorije i tako obrisao Sentinel program.

Sa scenarijom Sajmona Kinberga, Singer ovu zapetljanu priču predstavlja u ujednačenom stilu i savršenom kontrolom materijala, favorizujći cerebralnu karakteristiku teksta kao i psihološku dubinu likova.

Vrlo brzo postaje očigledno da se priča pretvara u platonski ljubavni trougao između Čarlsa, Magnita i Mistik. Osećanja likova su iskrena, lišena cinizma i/ili  sentimentalnosti i to je upravo ono što se sviđa publici. No, time što je promišljen, ne znači da film nema svoj udeo f/x superherojskog spektakla. Štaviše, ovaj deo X-Mena prikazuje mnogobrojne istorijske događaje kroz stilistički zanjimljiv postupak: koristeci zrnaste snimke iz sedamdesetih godina super snimljenih na 8 i 16mm traci, odaje utisak bliskosti tog vremena.

Kostimi Luiz Mingenbah su atraktivni, dok rad Džona Otomana kao kompozitora i montažera doprinose čistoj strukturi i ritmu filma. Slou moušn scena dok Magnita oslobađaju uz pesmu Time in a bottle Džima Kroćea je možda najupečatljiviji deo ovog ostvarenja.

Što se glume tiče, Majkl Fasbender i Džejms Makavoj su ponovo dokazali da su onaj električni duo iz X-Men: prva generacija, što isto važi i za Patrika Stjurta i Ijana Mekelena. Međutim, ne možemo isto reći za Dženifer Lorens koja nas manje zadivljuje kao Mistik, uprkos važnosti njenog lika ovde. Piter Dinklidž i Hju Džekmen su obojica odlični kao Dr Bolivar Trask i Vulverin. Ali, takođe ima previše malo mesta za mutantske novajlije i to je greota (uključujući i Elen Pejdž).

Sve u svemu, X-Men: dani buduće prošlosti je odličan dodatak ovoj sjajno osnaženoj i osveženoj superherojskoj franšizi sa divnim retro stilom, zapletom koji skače po celoj zemaljskoh kugli i stelarnom glumačkom podelom. Moj omiljeni X-Men film dosad.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: