Da li imate preko 18 godina?

Vuk Palibrk: Crtežom protiv nuspojava svakodnevice

Vuk Palibrk je autor stripova, animiranih filmova i drugih crtačkih podviga. Pričali smo sa njim o nekim od novijih projekata: stripovima nastalim tokom pandemije i dnevniku od blata.

Stripovi o pandemijama počeli su u poslednje vreme da se pojavljuju kao prirodna i uglavnom nepretenciozna reakcija autora na društvene okolnosti, strahove, probleme, dinamiku u međuljudskim odnosima, novonastale sanitarne aktivnosti. 

Čuveni stripići NewYork Times-a su prethodnih meseci bili naročito duhoviti, uz večito nihilistički i mračno precizni Avocado_Ibuprofen a ovde možete pogledati i neke priloge crtača širom sveta. Izdvajamo LeewardistsFowl Language Comics, pogotovo ako imate decu. Čak se i Banksy oglasio komentarom u vezi sa zdravstvenim radnicima, ali mi smo se osvrnuli na crtačku poetičnost lokalne scene u kojoj nam se učinilo da veoma iskreno i nepretenciozno stvara Vuk Palibrk. Izložba sa njegovim radovima nastalim za vreme izolacije biće otvorena u petak u Uličnoj galeriji od 20h, pod nazivom “Strip karantinac”.

Na svojoj Facebook stranici je ovaj pančevački autor tokom marta počeo da objavljuje niz stripova za koje je glavna inspiracija bila samoizolacija, kao i galopirajuća epidemija ozbiljnih razmera – iz perspektive običnog čoveka. Njegovi stripovi iz ove serije se mahom fokusiraju na preokupacije iz svakodnevnog života: hranu, međusobno slaganje unutar porodice, higijenu, produktivnost; ukratko, na sve ono što nas se tiče čime god da se bavimo i gde god da se nalazimo. Na bezbednoj onlajn distanci sam pričala sa Vukom o njegovim novim crtežima, ali i o kratkometražnom animiranom filmu “Dnevnik od blata” koji je trebalo da bude prikazan na (otkazanom) Martovskom festivalu. Sada ga možete naći onlajn, kao i niže u ovom tekstu.

Kako se osećaš ovih dana: je li te ovaj period usporio, motivisao ili nešto sasvim treće? 

Osećam se isto kao i pre emidemije, samo što malo više pazim, nosim masku u prodavnici i perem ruke kad uđem u kuću. Inače sve ostalo je nepromenjeno.

Izložba koja se otvara ove nedelje predstavlja niz stripova na koijma si radio tokom samoizolacije. Kako bi opisao svoju interpretaciju ovog perioda, i uopšte, pristup temi čija čitanja nas tek čekaju? 

Počeo sam da crtam bez neke namere da se bavim nekom temom ili da napravim nešto specijalno, morao sam da nađem neku zanimaciju tokom karantina i da skrenem misli sa vesti. Nije mi ni bila namera da crtam strip konkretno o korona virusu već više da zabavim samog sebe u tom periodu. Onda sam počeo da kačim strip na Fejsbuk i ljudima oko mene se to svidelo. I tako je to krenulo.

Strip na zidovima galerije nije tako česta pojava. Šta su prednosti a šta mane izlaganja svog rada u polju stripa? Da li je ovo uopšte prvi put da će ti stripovi (doslovno) stajati na sred ulice? 

Jeste, prvi je put. Ja inače ne volim da čitam stripove na izložbama, teško je pratiti priču kad je oko tebe gužva i galama. Više volim ako su izloženi originali da gledam kako je neko nešto crtao i radio, poteze, teksture i tako to. A stripove više volim da čitam na miru kod kuće.

Kako izgleda tvoj crtački proces: od čega krećeš i gde završavaš?

Uglavom nemam neki plan kad krenem da crtam, čim krenem da planiram šta bih crtao to ispadne loše i na silu. Često crtam neke sitne crteže po sveskama i papirićima, onda to preraste u nešto što mi se sviđa. Više volim samo da krenem sa crtanjem pa onda usput shvatim šta bih mogao da uradim. A gomilu crteža tako i bacim i onda ništa sa tim ne bude.

Opiši nam teme koje te iznova opsedaju u izražavanju kroz crtanje stripova, ako takve postoje. 

Nema neke specijalne teme, ja ustvari slabo i crtam stripove. Gledam da mi crtanje bude zabavno i da uživam u tome. Nisam nikad razmišljao na taj način, o temama… Šta ispadne – to je to.

U poslednjim radovima, deluje mi, baviš se nekim nuspojavama svakodnevnog života. Ako ti to zvuči smisleno, šta misliš da te u tom naizgled banalnom i poznatom uzbuđuje? Ako sam skroz pogrešila, kaži mi čime se to zapravo baviš.

Ne znam, ne bih umeo da objasnim čime se bavim. Možda u tome što crtam i nema neke preterane dubine, zavisi kako ko gleda i šta učitava. Inače, ne volim stripove koji se bave nekim previše dubokim i konkretnim temama, stripove koji se trude da nešto kažu.

Od koje ideje je tvoj poslednji film, “Dnevnik od blata”, krenuo? I kako si znao da je gotov? 

Počeo sam da crtam te kratke animacije, po par sekudi duge, kao neki mali prizori, pokretne ilustracije. To je bilo zabavno pa sam onda poželeo to sve da spojim u neku veću celinu, da probam da napravim neki mali svet od toga. Onda mi je usput pala na pamet ideja da bi to mogao biti neki polu apstraktni dnevnik, jer te kratke animacije na neki način i jesu to. I tako je nastao film. Ustvari on se samo zove dnevnik, više je zamišljen kao pejzaž nekog unutrašnjeg sveta, kao portret ili tako nešto slično… Ne znam da li to ima smisla? Mogao bih da ga crtam još sto godina, ali nema poente predugo crtati jedno te isto.

Sećam se još jednog dnevnika koji si ilustrovao; pisala ga je nepoznata devojčica 1941. godine, a ti si ga pronašao na pančevačkom buvljaku. Šta te to privlači dnevničkim zapisima, šta oni za tebe predstavljaju u odnosu na druge književne forme?

Bio mi je zanimljiv taj dnevnik jer je to neka obična prljava sveska, sve je u njemu pisano grafitnom olovkom i to što je ta devojčica pisala delovalo je tako naivno i smešno, sa gomilom grešaka. Otkud znam, valjda je zanimljivo kada imaš direktan uvid u nečiju svakodnevnicu, bez ulepšavanja, kada vidiš nekoga kakav je kad se ne trudi da bude lep i uredan i tako to…

Čije stripove bi mogao da čitaš bilo kada, bez ozbira na vremensku prognozu, raspoloženje i kontekst? 

Volim stripove autora kao što su Joe Matt, Chester Braun, Petter Bagge, volim stripove od Harvey Pekar-a, Robert Crumb… Volim i stripove ljudi u svom okruženju, Marko Malik, Boris Stanić, Seljak, Kosmoplovci… Gomila stvari mi se sviđa. Mada inače nisam neki zaluđenik za stripove, slabo ih čitam, više gledam crtane filmove. Sviđa mi se Gravity falls, Over the garden wall, SuperJail

Šta strip može, a ne može nijedna druga umetnost? 

E pa to ne znam. Verovatno je lako crtati stripove jer ti ne treba ništa, sve možeš sam da uradiš, ne moraš da imaš neku ekipu ljudi oko sebe, da naređuješ i upravljaš. To je iscrpljujuće. Ovako sve radiš sam i baš te briga.

I za kraj, klasično pitanje: šta dalje?

Ne znam, retko izguram planove do kraja. Trenutno crtam jednu novu animaciju, ali mislim da o tome još ne smem da pričam.

Osim na Facebook stranici, Vukove crteže, stripove, gifove i srodne radove možete pogledati na njegovom blogu. Ukoliko vas zanimaju njegove animacije, Vimeo kanal je prava adresa. 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: