Vozač: film u ritmu filma

Poslednjih nekoliko godina bioskopi su puni superheroja raznih vrsta, kojekakvih robota i nemani, i sve je franšiza. Sve mora da ima univerzum. Sve mora da ima trilion nastavaka. Svi žele da budu Dizni/Marvel. Ovo sve čini da „Vozač“ Edgara Rajta izgleda kao jedan mali film. Međutim, ono što nam ovo delo pruža je staromodni osećaj kakvi su se filmovi pravili nekada. Oni filmovi koji su držali pažnju pričom i zanimljivom idejom, a ne specijalnim efektima i osrednjim-do-užasnim replikama.

Put Edgara Rajta od škole do priznatog, i sada kultnog, reditelja i nije bio toliko dug a ni trnovit. Posle uspešno završenog odseka za audio-vizuelni dizajn na univerzitetu u Bornmautu, u Engleskoj, i niza kratkih filmova, mahom omaža, Rajt je dobio priliku da režira humorističku seriju „Ludnica“ (1996). Tokom rada na seriji upoznao je Sajmona Pega i Džesiku Stivenson sa kojima će razviti sada kultnu seriju „Spaced“ (1999-2000). Po završetku snimanja Edgaru je bilo dosta TV formata i okrenuo se dugometražnom filmu. Za svoje prvo delo odabrao je svoj omiljeni žanr – zombi film. Za realizaciju „Šon živih mrtvaca“ (2004) Rajtu je trebalo četiri godine, ali posle ovog veoma priznatog naslova usledio je samo uspon. Takođe „Šon“ je prvi i poslednji naslov koji je kompletno kinematografsko delo jer mu je svaki sledeći film sve više u formi video spota, što kulminira poslednjim delom zvanim „Vozač“ (2017).

Ovaj naslov je veoma stilizovana akciona krimi-komedija neverovatnog ritma i sa odličnim kaskadama, za koje se mora napomenuti da su prave, a ne kompjuterski generisane. „Vozač“ je staromodna priča o pljačkašima i bekstvu od zakona za čije je protagoniste reditelj odabrao glumce Ansela Elgorta i Lili Džejms, koji oboje izgledaju kao da su ispali iz nekog filma u Zlatno doba Holivuda (čitaj: 50-te godine XX veka). U mnogome me je stilizacija, i donekle odnos glavnih glumaca, podsetila na „Plačljivka“ (1990) Džona Votersa. Osim što je „Vozač“ daleko bolji film.

No, kad sam već kod glumaca, Rajt je poznat po tome da uvek nađe sjajne face za svoje likove. Ovde su to Kevin Spejsi, Džejmi Foks i Džon Hem. Spejsi je standardno dobar, ali Foks je sjajan u svojoj interpretaciji sociopate. Iako su oba glumca u stanju da u potpunosti zaokupe pažnju gledaoca, zapravo to ne čine i pokazuju da su sjajni majstori svog zanata time što hodaju po finoj ivici između kompletnog otimanja pažnje i stavljanja sebe u drugi plan u odnosu na glavnog junaka. Doduše, u ovome se ogleda i maestralna režija Edgara Rajta.

Sa druge strane, Ansel Elgort je iz jednog relativno bezličnog lika iz „Krive su zvezde“ (2014) i serijala „Drugačija“ izrastao u pravog glumca koji ne samo pokazuje da može da se nosi sa kompleksnim likom koga tumači, već i da poseduje neverovatnu harizmu koja čini da sve što Elgort radi izgleda kao najbolja stvar ikad. Recimo, kao kada đuska na ulici ili pravi sendvič za svog staratelja, koga tumači čuveni gluvi glumac Si Džej Džons.

Domaći filmski kritičar i dramaturg, Dimitrije Vojnov, napisao je da je „Vozač“ uspeo da uhvati  esenciju filmova Voltera Hila. Nisam siguran da bih se složio u potpunosti, mada je činjenica da Rajtov film ima elemente Hilovih „Paklenih ulica“ (1985). Ponajviše u ritmu i vezi između dešavanja na platnu i muzike koja ista prati.

Naime, akcione scene koje su osmišljene i montirane u ritmu određene muzičke podloge nisu ništa novo, na primer dvoboji u špageti vesternima Serđa Leonea, ali retko kada je ceo film spakovan u ritmu. Osim ako nije u pitanju mjuzikl. Ni jedan akcioni film, do sada, nije bio toliko podređen svojoj muzičkoj podlozi kao što je „Vozač“. Svaka pesma, a ima ih oko 40, je pažljivo odabrana od strane reditelja i veoma pametno iskorišćena. Štaviše, originalni naziv filma, „Baby Driver“, kao i premisa istog dolaze is pesme Sajmona i Garfankela – „Baby Driver“ iz 1969. godine.

Davno beše kada su bioskopski filmovi bili ovoliko zabavni i na prvi pogled jednostavni. Davno beše kada se dobrobit i srećan kraj po glavne junake nisu podrazumevali već se za njih navijalo i bojalo od strane publike. Davno beše kada je toliko kreativnosti uloženo u „običan“ film sa relativno prostim zapletom. Davno beše dobar Holivud.

Činjenica je da je na „Vozača“ u mnogome uticala moderna kinematografija kao i da Edgar Rajt ne može da pobegne od toga da mu filmovi izgledaju kao dvosatni spotovi, ali ovaj film je toliko šarmantan i zabavan da je verovatno jedan od najboljih i svakako najzabavnijih filmova koji ćete imati prilike da pogledate u bioskopu ove godine.