Uzdasi razočaranja

Dozvolite da vam se objasnim. Najlošije TV serije, po meni, nisu one koje nisam ni (od)gledao, poput Supergirl, bilo čega na temu Marvelovih agenata ili sa “CSI” u imenu, niti klišeizirane budalaštine koje nisu našle uhlebljenje na nacionalnim televizijama pa ih je neka budala kupila za kabl (The Art Of More ili Agent X, recimo). Najlošije serije su one u koje sam investirao vreme, pa sam ih teška srca batalio na pola sezone ili pred kraj pritisnut ozbiljnim nezainteresovanjem.

Druga stvar, serije nisu isto što i sezone. Ovde govorimo o sezonama, što vam je uredno fusnotirano uz ime serije. Tako se na ovoj listi nalaze neki stari favoriti zbog kojih bih stavio daljinski u vatru, a ove godine sam uz njih radije gledao u zid i tražio gde da glavom udarim.

Konačno, ja vas ne odvraćam od gledanja svih ovih sezona, naročito ako ste nekima od pobrojanih serija prethodno bili verni više godina, već samo želim da vas podsetim da je vreme=novac=vaš život, pa da budete pažljivi kako ćete ga trošiti. Kad ja već nisam.

Kao i u slučaju “TV serija koje morate da pogledate u 2015.” (uskoro!) i ovde se daleko više kandidata borilo za samo 10 pozicija.

I, da, The Bastard Executioner nisam želeo posebno da apostrofiram pošto mu je već sam Kurt Sutter prekratio muke.

10. FARGO (S02)

Sumnjam da ćemo se oko ovoga složiti, jel da? Ali, sa nestrpljenjem sam čekao kako će Noah Hawley da nam predstavi šta je to “TV serija Fargo”, s obzirom da je prva sezona bila fenomenalni ekstendid rimejk filma. Ono što sam dobio, iako besprekorno upakovano, u suštini mi se čini poprilično ispraznim i sa poprilično koenovskom satirom koja nema uporište u naročito originalnoj drami. Sve je izgledalo kao napucanija imitacija prethodne sezone tj “svetlih tradicija braće Coen” koja (još uvek) nije našla “svoje ja”.

09. LES REVENANTS (S02)

Tri godine čekanja na nastavak jedne od najinteresantnijih TV serija ikada, nažalost, samo nam je pokazalo da druge sezone nije ni trebalo da bude. Previše praznog hoda, zamajavajuća i konfuzna geografija prostora i aktivnosti, previše likova i sabirnih centara učinili su da u nama umine svaka nada da ima života posle smrti.

08. CASUAL (S01)

Ostvarenje realizovano pod kreativnim patronatom Jasona Reitmana potrošilo je previše vremena da bi nam pokazalo da je Alan Ball sa Six Feet Under, izgleda, rekao sve što se imalo na temu modernog funkcionisanja (ne)odrasle dece i njihovih roditelja.

07. CRAZY EX-GIRLFRIEND (S01)

Nakon pilota koji je postavkom i premisom (vidi naslov) sugerisao skoro John Watersovski tretman romantične komedije dobili smo seriju koju “večito neudate” žene mogu da gledaju dok im se napolitanke mrve po “majici za po kući”.

06. TRUE DETECTIVE (S02)

Na ovu temu sam već sve rekao u BeforeAfter recenziji. Sada mogu samo da dodam da mi s ove distance još više deluje da sam sve bio u pravu.

05. HEMLOCK GROVE (S03)

Ne znam da li ste se pozabavili ovim (prvim igranim) televizijskim izvršno-producentskim uratkom Elija Rotha (drugi je South Of Hell), ali ova zanimljiva post-Vampire Diaries varijacija na tvinpiksasti gradić Hemlock Grove iz neobičnog južnjačkog got setinga završila je kao horor soup opera u kojoj je, nažalost, bilo više ovog drugog.

04. HOMELAND (S05)

Maybe it’s me, ali kada autori glavnu junakinju dovedu u situaciju u kojoj je ona na ivici da u kadi zadavi svoje dete, onda ja kao gledalac više nemam nikakvih (daljih) simpatija za nju. Odluka da se peta sezona ove, više nego u mestu tapkajuće, serije vrti oko jedne takve osobe i u kojoj se scenaristi snažno opiru mojoj želji da Carrie Mathison prva i jedina popije teroristički metak čim prije, apsolutno ničim ne drži moju pažnju.

03. HELIX (S02)

Ovaj neočekivani i nedovoljno nahvaljeni SyFy-ov prošlogodišnji hit o severnopolarnoj istraživačkoj stanici u kojoj izbija neobičan zombičast virus i grupi naučnika koja pokušava da ga zaustavi, u drugoj sezoni se pretvorio u jedan apsolutno nepotreban flešforvard u budućnost i, potom, bezidejno tavorenje u flešbekovima tokom kojih je delovalo da je i samim glumcima teško da opravdaju ono što rade.

02. MAD MEN (S07b)

Mad Men je bez sumnje jedna od najboljih serija svih vremena. I ovaj finalni deo, koji je nepotrebni i navučeni drugi deo sedme sezone, pokazao je da je Matthew Weiner popustio sopstvenoj sentimentalnosti (inače dobro kontrolisanoj do tog trenutka) i doneo neke zaćuđujuće “neprirodne” odluke. Betty možda jeste bila žena “prošlog doba”, ali nije zaslužila tako surovu kaznu. Ali najveći debakl zadesio je Dona Drapera čiji je ceo život, tako ispada, vodio sumnjivom duhovnom prosvetljenju i reklami (za Coca Colu) koja samo u vrlo jednostranoj percepeciji može biti tumačena kao pobeda advertajzinga nad sopstvenom nehumanošću i besmislom.

01. SCREAM QUEENS (S01)

Ryan Murphy je čovek koji ima odlične ideje i koji u isto vreme nema apsolutno nikakvu ideju kako da od njih napravi nešto. Glee je već u drugoj sezoni bio ubiven, The New Normal je mrtvo rođen, a ako ste gledali prvu sezonu American Horror Story odgledali ste mane svih potonjih sezona. Scream Queens, koji je trebalo da bude odgonetka na to šta bi dobili kad bi pomešali Glee i AHS, ispao je najgora moguća verzija jednog i drugog- repetativan, isprazan, umesto satiričan urnebesno glup, nimalo provokativan, niti radikalan i edukativan (kao Glee) i, najporaznije, nimalo zanimljiv onima za koje je napravljen- tinejdžerima i onima koji se tako osećaju.

Konačno, Scream Queens je uspeo i u nemogućem- da sa čak pet zgodnih cura bude i nenaročito seksi!

Gledati epizode ove serije (a odgledao sam ih sve!) bilo je jednako gledanju nekog gifa sa materijalom iz Farme, koji se uvek prekine na pola i krene iz početka.