Uroš Mihić – majstor za origami

“To su kvadratni listovi papira, u mnogo boja i tonova, različite debljine, sečeni sa sve 4 strane, savijeni sa emocijom i pažnjom” –  ovo su esencijalni sastojci koje za svoj origami koristi, i koje svojim rečima opisuje, Uroš Mihić, rođeni Kragujevčanin. Nakon završenih arhitektonskih studija na fakultetu Politehniko u Milanu, te iskustva koje je stekao pored oca arhitekte, naučio je veštinu origamija i ostao zaljubljen u njenu istoriju, kao i kulturu Japana iz koje crpi inspiraciju za svoju tehniku savijanja papira.

Papir, koji je osnovni element svih njegovih tvorevina, bira se sa posebnom pažnjom: tekstura, debljina, težina, struktura i boja su parametri koji zavise od toga kakvoj kreaciji su namenjeni. Geometrijski oblici, životinje, namenski traženi oblici i instalacije mame pažnju i poglede stotine hiljada ljudi u nekim od izloga širom sveta. Njegovi oblici i kompozicije uzimaju ulogu glavnih aktera na sajmovima i bivaju deo scenografije na prezentacijama, kao što je to slučaj sa Milanskim sajmom nameštaja “Salone del Mobile”. Uroš Mihić je dizajner koji je u listu svojih saradnji uvrstio brendove kao što su Armani, Coccinelle, Pomellato, Fendi, Cassina, Gucci, ExpoMilano, Costume National, Anteprima.

Sećaš li se prvog događaja koji te je podstakao da postaneš dizajner?

Ne sećam se tačnog trenutka, ali objasniću i zašto… Još kao mali, svakog dana sam pravio stvari od blata u dvorištu, heklao i crtao po zidovima sobe, a kasnije pravio i origami. Sa 13 godina se selim iz Kragujevca u Niš, gde se upisujem na Umetničku školu, smer grafički dizajn. Sve je izgledalo savršeno, ali pred upis na fakultet shvatam da je za mene sve to suviše dvodimenzionalno, tako da ubrzo donosim odluku i upisujem se na dizajn enterijera tj. nameštaja. U početku sam želeo da nastavim očevim stopama, ali sam pored njega shvatio da postoji mnogo pravila koja se meni nisu svidela. Dizajn nameštaja mi je zvučao kao odlična teritorija da iz 2D sveta prenesem ideje u 3D, ali me Milanski Politehnico stavlja u kalup sa mnogo fizike i statike koja mi je stvorila neku vrstu kreativne teskobe. Sve ovo je za mene bio jedan proces kreativnog sazrevanja u kome ipak ne mogu izdvojiti trenutak kada se „pali lampica“ i u vazduhu se ispisuje „dizajn“.

Kako je tvoj interes za origami evoluirao i postao tvoja profesija?

Origami je bio moj hobi ako mogu  takoda kažem, još od detinjstva. Tačno se sećam trenutka kad mi je komšija na selu kod prijatelja upitao da li bih voleo da naučim nešto novo i drugačije. Na moje potvrdno klimanje glavom pokazao mi je malu kutiju napravljenu od dva parčeta papira. Danas prepoznajem da to i nije baš bio origami, ali je to bio moj prvi susret sa tehnikom savijanja papira, kao i okidač da tu postoji nešto što me veoma interesuje i vozi do dana današnjeg.

Ko ili šta je bio tvoj najveći uticaj u načinu razmišljanja?

Na početku je to bio moj deda, on mi je stalno pokazivao različite tehnike crtanja i bojenja, on je baš imao smisla za crtanje a i znao je da mi veoma jednostavno objasni suštinu. Kasnije je tu ulogu preuzeo otac arhitekta, jer sam pored njega video sve njegove projekte, učio me je da crtam ručno rapidografima, a kasnije i na računaru. Sa sigurnošću mogu da kažem da je ipak najveći uticaj na mene imala škola u Nišu gde se mnogo radilo, a malo spavalo. Okruženje je bilo veoma pozitivno i inspirativno, radili smo zajedno na projektima od po dvoje, troje studenata, pomagali se i delili iskustva, probleme, radosti… Na kraju smo uvek uživali u svemu tome.

Da li možeš da radiš u timu ili isključivo radiš sam?

Volim timski rad, a danas pogotovo zbog načina rada i posla imam potrebu za saradnicima; ponekad imam dva, a ponekad mnogo više. Često radim i sam, ako su u pitanju neki manji projekti ili oni za moju dušu, i tada volim da ostavim 100% svoj pečat – ipak je origami meditativna tehnika koja se radi samostalno i uglavnom noću uz mnogo kafe i cigareta.

Šta bi izdvojio kao svoju najznačajniju veštinu i kako si je stekao tokom prethodnih godina?

Ne posedujem tehniku koju bih posebno izdvojio. Trudim se da imam eklektičan pristup i volim mešavinu nekoliko njih. Opet, sve zavisi od projekta.

Kakav uticaj misliš da internet (blogovi, tutorijali, forumi) ima na današnje kreativce i njihov način rada danas?

Pa, mislim da imaju dosta veliki uticaj, jer sve vrste istraživanja i apdejtovanja tražim upravo na internetu, kako bih ostao u toku sa trendovima iz drugih delova sveta. Ne mora to biti u vezi sa origamijem, već jedna doza inspiracije od fotografije, preko arhitekture, prirode, mode itd.

Čime si trenutno opčinjen i da li to utiče na tvoj rad?

U početku sam mislio da, dok ne završim jedan projekat, ne mogu da počnem sledeći, te da um i srce dok su fokusirani na jednu stvar ne mogu da prebace na drugu, pa da se posle nekog vremena vrate na prvu. Vremenom sam se istrenirao, jer sve više i više imam posla, a rokovi postaju tesniji. Opčinjen sam konstanim istraživanjem, saznanjima i potrebom da nešto proizvedem, pa čak i kada nisam angažovan uvek se nađe nešto da se secka, pomera, kreči stan ili savijaju novi materijali.

S obzirom na to da si saradjivao sa svetski poznatim kreativcima, da li je bilo nekih interesantnih momenata koje bi izdvojio?

U ovom poslu sam doživeo razna iskustva, većina njih su divna i nezaboravna, jer se radi sa ozbiljnim profesionalcima, ali ono što je meni najinteresantnije kao “momenat” je komunikacija sa velikim imenima iz sveta dizajna. U tim trenucima bi svako, kao i ja, imao malu tremu, ali onda u jednom momentu razgovor postane toliko opušten da počnemo da se šalimo ili da mi se čak poveravaju kao da sam im najbolji drug. Čini mi se da tim ljudima nekad fali šačica običnog, svakodnevnog razgovora.

Kako bi svojim roditeljima objasnio čime se zapravo ti baviš?

U početku sam imao problema da objasnim, jer nisu baš razumeli kako savijanje običnog belog papira može da plati račune, rentu za stan, hranu i sve ostale stvari koje podrazumeva skup grad kao što je Milano. Naravno, znali su šta je origami, ali nisu mogli da ga zamisle kao deo scenografije, kao pozvinicu za modnu reviju ili slično. Slao sam im fotografije svakog projekta i intervjua iz novina, tako da su posle izvesnog vremena shvatili moju predanost poslu i pozitivnu reakciju publike, što je dovelo ne samo do razumevanja, već i do roditeljskog ponosa.

Šta slušaš dok radiš?

Muzika je podjednako bitan sastojak mojih origamija kao i papir. Iako se ne vidi u finalnom proizvodu, veoma je prisutna. Nemam jedan žanr, preskačem od džeza do bluza… Nešto laganije u fazi projektovanja, a kad je sve osmišljeno volim energičnije stvari.

Šta bi za tebe u ovom trenutku bio projekat iz snova?

Mislim da trenutno radim upravo takav projekat… Angažovala me je jedna kompanija koja se bavi industrijskim dizajnom, a žele da se tehnika origamija aplicira na materijale kao što su mermer i drvo… Znam da zvuči suludo, ali je fenomenalna stvar.

Na čemu trenutno radiš?

Radim na sebi, uvek (smeh). Šalim se, imam nekoliko tekućih projekata – radim na osmišljavanju kutija za Gucci, pozivnice za MTV awards 2017 i izloge za dva manje poznata brenda.

Gde ljudi mogu pratiti tvoj rad?

Većina projekata se može videti na mom sajtu, a kako moderni trendovi diktiraju nove kanale, na dnevnom nivou sam prisutan na instagram profilu.

*Sve fotografije su dobijene ljubaznošću Uroša Mihića i deo su njegove lične arhive.