Ujedinjene mrtve nacije na Đardinima

Srbiju će na 56. Venecijanskom bijenalu savremene umetnosti predstavljati projekat Ujedinjene mrtve nacije umetnika Ivana Grubanova. Ova instalacija, koja obuhvata zgužvane slike zastava i njihov bojeni trag na podu, nastala je u jednoj iznajmljenoj hali u beogradsom naselju Višnjica. Podna instalacija, koja je istih dimenzija kao i pod srpskog paviljona, preneta je u srpski paviljon na Đardinima.

Ulaskom u paviljon Srbije, posetilac će istovremeno ući u umetničko delo, a na zidovima će moći da pročita imena zemalja kojih više nema. “Moj rad Ujedinjene mrtve nacije sastoji se od slika na podu, simboličkih ostataka deset država koje su prestale da postoje u XX veku, odnosno u toku trajanja Venecijanskog bijenala”, rekao je Grubanov. Ekipa BeforeAftera ispratiće otvaranje srpskog paviljona na 56. Venecijanskom bijenalu savremene umetnosti.

Paviljon Srbije će, prema najavama, sutra u 13:00 otvoriti ministar kulture Srbije Ivan Tasovac. Komesar/kustos nastupa Srbije je Lidija Merenik, a organizator nastupa Muzej savremene umetnosti.

Bijenale u Veneciji je još od samih početaka postalo najprestižnija manifestacija savremene umetnosti na svetu.

Srbija je vlasnica jednog od 30 paviljona u parku Đardini u Veneciji, gde je 1895. godine održano prvo Bijenale. Reč je zapravo o paviljonima Jugoslavije, Rumunije i Poljske koji se nalaze u istoj građevini završenoj 1938. godine. Projektant je bio italijanski arhitekta Brenno Del Giudice. Paviljon je otvoren izložbom pod upravom komesara Milana Kašanina, u to doba direktora Muzeja princa Pavla (danas Narodni muzej). Kašanin je odabrao da Jugoslaviju na otvaranju paviljona predstavljaju slikari Matija Jama, Vladimir Becić, Ljuba Babić, Petar Dobrović, Milo Milunović i vajar Toma Rosandić.

I pre nego što je Jugoslavija dobila paviljon na Đardinima umetnici sa prostora nekadašnje Jugoslavije nastupali su na najprestižnijoj manifestaciji savremene umetnosti. Prvi umetnik sa ovih prostora koji je učestvovao na Bijenalu bio je Vlaho Bukovac 1897. godine u okviru Austro-Ugarske monarhije.

Paja Jovanović izlaže na Bijenalu 1907. i 1912, Ivan Meštrović 1907. i 1914. godine, kada u Centralnom paviljonu “Italija” izlaže 39 dela “Kosovskog ciklusa”. Meštrović je potom izlagao 1926. i na otvaranju paviljona 1938, dok se 1942. godine njegova dela bila izložena nanastupu Nezavisne Države Hrvatske.

Titova Jugoslavija je obnovila učešće od 1950. godine i imala zapažene nastupe tokom pedesetih i šezdesetih. Komesari jugoslovenskog paviljona u to vreme, poput Marina Tartalje, Franca Štelea, Alekse Čelebonovića i Zorana Kržišnika, doprineli su postepenom porastu ugleda jugoslovenske umetnosti u svetu i jugoslovenski umetnici su dobili nekoliko nagrada u tom periodu.

Jugoslaviju su od pedesete do raspada zemlje preskočila samo jedno učešće, a u tom periodu zemlju su predstavljala najznačajnija imena ovdašnje scene poput Marija Pregelja, Lazara Vujaklije, Petra Lubarde, Dušana Džamonje, Stojana Ćelića,Vlade Veličkovića, Dušana Otaševića…

Tadašnja SR Jugoslavija vratila se na Bijenale 1995. godine, tako da su Beograd i Podgorica, do razdvajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, naizmenično organizovali nastupe u Veneciji.

Za kulturu u Srbiji su izdvajanja iz godine u godini sve manja, tako da je Ministrastvo kulture suočava sa brojnim poteškoćama u organizaciji nastupa u Veneciji. Pre nekoliko godina paviljon je na nekoliko dana bio zatvoren zbog tehničkih problema i prokišnjavanja, a bilo je problema i sa grejanjem.