Da li imate preko 18 godina?

TV GONIČ: WESTWORLD

Zašto čedo Nolana mlađeg i dalje ne zaslužuje našu pažnju?

Odgovor na pitanje iz podnaslova je vrlo jednostavan: zato što uporno odbija (tačnije, nikada nije ni htelo) da bude “samo” B-materijal, kao i original Michaela Crichtona od koga je teve adaptacija potekla. Tj “samo” borba ljudi sa pobunjenom (pokvarenom?!) veštačkom inteligencijom predvođenom robotom Yula Brynnera. Lično, ja bih u apdejtovanoj verziji tog sveta i te ideje video jedan futuristički Game Of Thrones, sa dve sukobljene strane nemilosrdnosti, a sav saspens dolazio bi od naizmeničnih tvistova ko je robot (a mi mislili da nije), a ko je čovek (a mislili da nije), a ko je, možda nešto treće. Kažite mi da se niste, barem, malo ovlažili na tu pomisao.

Ali, pozabavimo se za trenutak premisom koju je Nolan (i ko-autorka mu Lisa Joy) postavio. I ostavimo metaforičnost Westowrlda po strani. Želim da vas upoznam sa tim kako ja vidim čitavu stvar i zašto ne mogu da prenebregnem čitavu pseudost postavke i shvatim šta je ovde stvarno zanimljivo (za gledanje). I da li je moguće da se sve svodi na nepodnošljivo moralisanje nad “pravom ljudskom prirodom” (koje vidim kao odraz sve glasnije samo-viktimizacije obrazovanog američkog društva. I milenijalsa). Proces unutar koga “Nolanovi” nastupaju kao samonabeđeni krstaši do zuba naoružani pseudo-spiritualnošću.

Ostavljam malo prostora da je čitav “projekat” finansirao will.I.am u pokušaju da još malo pomogne svoju agendu odomaćivanja transhumanizacije i pripreme terena za njen neminovni tejkover.

Zamislite sada da čitate roman u kome su ljudi dobili priliku da žive svoje fantazije (da ih “iživljavaju”) u svetu robota koji poseduju određeni oblik inteligencije. Zamislite da čitate o rasponu njihovog odnosa prema tim “pametnim” robotima, od potrage za toplinom do najbolesnijih oblika ne-humanosti (skoro rekoh, robot-on-robot akcija). Čitate to i razmišljate “kakvi smo mi to ljudi…”. Sad zamislite da je neko po tom romanu snimio film, sa istim sadržajem. Sada ste već u prilici da neke od prizora koje je kreiralo vaše unutrašnje oko vidite pred sobom. Oni su u izvesnoj meri oživljeni pred vama. Možete da skrenete pogled ili se duboko zagledate u ono što vidite. Ko smo mi i “kakvi smo mi to ljudi…”., opet se pitate. Vaša participacija i dalje je pasivna, ali postoji. Ali- niko vas ne tera da moralno odgovarate za ono što gledate.

Sad zamislite neku blisku budućnost u kojoj su V.R. sistemi toliko razvijeni da vi nešto od tog pročitanog i/ili odgledanog iskustva možete i da proživite. Ponuđeno vam je da stavite V.R. naočare i uđete u taj svet i u njemu možete da se ponašate kao “gost”, možete da “čačkate” svoju prirodu i testirate ono/to što jeste. Nema nikakvih posledica, ni po vas, ni po koga. Sve je samo omama vaših očiju, raskošna produkcija raskošnog softvera. Imate par sati da se zanesete, volite, ubijate, silujete, grlite, rađate, jašete, jebete i muško i žensko i decu, i da onda skinete masku. I potom porazmislite da li vas je čitav proces pročistio od “loših” stvari ili ih je probudio, pa sada “stvarni “ svet može da očekuje vaš napad, jer vi ne znate kako da ga obuzdate, previše oslašćeni. Zanimljiva tema? Ali ne i Westworldu.

Zamislite sada Westworld, stvarni “Westworld” park, zamislite da stvarno postoji mesto u koje možete da kročite, među robotizovane lutke pune komplikovanih softvera (jer one, jebiga, stvarno nisu ništa drugo) i da možete da im radite šta hoćete, njima, među njima, sebi. Spielberg je nešto slično varirao u svom A.I. aludirajući na “raskalašnost” ljudske prirode. Nolan se nečeg sličnog drži kao pijan plota. Nijednog trenutka ne dovodeći svoj šou u pitanje pitanjem- a šta ako je OK da ljude zabole za pametne robote? A šta ako je OK da ih ljudi seku, kasape, mrze, siluju (da se ne ponavljam). Jer ko jebe lutke i kompjuterske programe koje neko može ponovo da napravi. Zar nije bolje na ovaj način baratati ljudskom prirodom nego je osuditi samo na dejstva protiv sopstvene vrste?

I kako onda spornost takvog zlostavljanja veštačke inteligencije tj ljudskog ponašanja koje je do toga dovelo nije bila sporna na nivou knjige/papira, slike/filma, softvera/V.R-a, nego je sporna jedino u 3D realizaciji umetnosti, jer Westworld, kao zabavni park ponuđen u seriji, nije ništa do palp umetnost realizovana u tri dimenzije. Kako je baš na tom nivou nešto sporno u ljudskom dejstvu i ponašanju i moralu, a pre toga (možda?) nije bilo? I da li popuštanjem Nolanovom moralizmu na ovom nivou lagano i sigurno popuštamo nekakvoj dogmi koja će nas cenzurisati na svim nivoima, nikad zadovoljna našim moralom i “čistotom”. O, da, baš kao i socijalne mreže i samo-viktimizacije vazda željan živalj svih rodnosti, boja, uzrasta i, nažalost, IQ-a.

Zašto je briga o oživljenom robotu, od plastike i metala, smislenija od brige o onom koji postoji samo kao ilustracija našeg “unutrašnjeg oka” dok čitamo knjigu. Zašto su inteligencija i osećanja jednog 3D modela (da suzim “humanost” samo na to) važnija u toj varijanti nego ona o kojima samo čitamo, i tom prilikom ne bacamo knjigu i ne cepamo njene stranice i ne spaljujemo njenog autora.

Nolan nas tera da ljudsku prirodu u Westowrld tretiramo kao nešto novo i drugačije što nije imalo priliku da se ranije ispolji, a ne kao sve ono što smo i do sada znali samo ispoljeno “u novom mediju”. A onda nas tera da imamo srca, simpatije i razumevanja za taj novi medij. Drugim rečima, da cenimo plastiku i metal kao “drugo ljudsko biće” samo zato što ume da proizvodi osećanja, svest i inteligenciju kao i mi. Zašto bi koji k., čak i saterani uza zid, pristali na tako nešto?

Ali, ako ne uradite tako nešto, morate da se pitate zašto gledate Westworld. Jer tamo zli ljudi isključivo demonstriraju svoje zle prirode prema dobrim robotima koji cene život i lepote života (planete…). I ta mantra se ponavlja i varira iz epizode u epizodu i zapravo je od druge epizode (prve sezone!) nepodnošljiva.

Westworld ništa ne govori o ljudskoj prirodi. Naročito ništa što nismo znali. Samo o Nolanu. I pod tim podrazumevam i nedovoljno razrađenu ideju da je čovek zapravo sećanje tj da nam je osnovna gradivna materija ono što nam se desilo. Ta pretpostavka menja i pokreće robote, ta pretpostavka leži u srcu finansijera parka koji bi da živi večno. Ona zvuči romantično… Ali, njena jedina mana je što su iz priče o njoj isključeni ljudi i kako se, recimo, večito ponavljanje robotskih rutina (“istorije”) odražava na njih. Najviše od svega brine što ljudi ne dolaze u Westworld da proživljavaju svoju prošlost, već “istoriju”, a ono što je sigurno jeste da kroz svoje ponašanje tamo ne oživljavaju stare uspomene, već isključivo kreiraju nove.

Posebnu pažnju ne bih poklanjao ni već izanđaloj tezi da ljude, a sada i robote, “tvori” nasilje, bilo da ga čine ili su žrtve istog. Naročito ako se to saznanje ne iscrpljuje u maštovitim sukobima i progresivnoj akciji, već u pomenutom pseudo-trabunjanju i sugerisanju da naprednije vrste tragaju za mirom i rajem. Za razliku od nas.

Što se montonog dramskog toka tiče, čak i kada, kao u 3, 4. i 5. epizodi druge sezone sukob ljudi i robota (i frakcija robota među sobom) živne palpom i mi se ponadamo da smo konačno dobili ono što smo hteli (ok, ja)- dve strane iste medalje u krvavoj zavadi, priča o “Westworldu” kao mestu gde ljudi “can sin in peace” nastavlja da nam se gura u oči i uši.

Nolan (i Lisa Joy mu), kao ni njegov brat, nemaju smisla za humor. Preorite WW uzduž i popreko i nećete naći nijedan momenat u kome autor(i) briju svoju bradu ozbiljnih ljudi i šale se na svoj račun. WW je p.r.o.j.e.k.a.t, a ne teve serija. Ja nikada ništa dobro nisam našao tamo gde nije bilo makar malo humora. Na svoj račun.

Westworld žvaće dosta bajate “spiritualne” postulate koji “na Zapadu” sve više kompenzuju prazninu koju je ostavio kapitalizam, ali nijednog trenutka parabole (neophodnog) “tvorca” i (izgubljenog) “raja” ne dovodi u vezu sa nazadnim društvima u kojima religija slične trlababalan priče i dalje koristi za devastaciju matičnog življa. Roboti su romantično gurnuti u potragu za (i bukvalno) “onostranim” i tako nešto predočeno nam je kao stepenik u duhovnoj evoluciji sa koga smo mi skliznuli.

Zar nije daleko zanimljivije ljudsku prirodu isčitavati iz ponuđene Darvinove teorije i naučnih spekulacija o “sebičnom genu” i ljudsko biće tretirati kao evolutivni softver koji je zapravo idealan za svet u kome živi, a robote Westworlda kao dokaz toga. Jer čim su “oživeli” počeli su da rade isto što i ljudi- da se bore za sebe. Nažalost, Westworld se ni time ne bavi.

Ali, ako ostavimo po strani visoku filozofiju (što je nadmorska visina koju Nolan verovatno zahteva od svih učesnika), Westworld je nepojamno dosadna serija. S jedne strane imate ljude (barem one koji su zasigurno izašli iz robo-klozeta), sa relativno klišeiziranim setom mana i vrlina, a sa druge plejadu robota koji svi uniformno poje pseudo-intelektualne rečenice (poput one Doloresine “I used to see the beauty in this world. But now I see the truth”). Ili su glupi k’o roboti i služe kao đulad. Niko da podivlja pred radošću ponuđene slobode. Jok, svi hrle ka mitskoj robo-utopiji (zvanoj Glory ili Valley Beyond) natopljeni očekivanjima da ih tamo čeka nešto posebno i prosvetljujuće. I do tada moraju da ostanu odani visokom tonu svojih poetskih rečenica (uprkos softverkoj produkciji). Svaka sličnost sa matricom bilo koje religije od nastanka sveta do danas je slučajna. Naravno.

Ja mislim da je vrlo arhaično, ako ne i bajato, tretirati “bivanje čovekom” samo kroz te aspiracije ka samozapitanostima o smislu života, svom sopstvenom, sveta… Fuck that shit! Čak i kada robote dovede u blizinu nečeg stvarno ljudskog, kao što je “majčinski osećaj” i ljubav prema detetu, kao u slučaju prostitutke Maeve, Nolan njenu potragu za izgubljenom ćerkom koristi skoro kao mekgafin za drugačiji vid samo-propitivanja o istim, “transcendentalnim” pitanjima (o čemu govori susret sa sopstvenim ogledalima samo u “Eastworldu” šoguna i gejši). Nolan je neprekidno “u misiji”, a premalo “u drami”.

Nejasno je i zašto on toliko eksplicitno podrazumeva da treba da držimo stranu jebenim robotima! To jest zašto tako uporno insistira na tome da kompromituje sve ljude i 99% njih prokaže kao divljake koji su samo čekali svojih pet minuta. Pa šta ako su obesni ljudi otišli, silovali i pobili porodicu robota?! Pa zar nisu za to i platili? Da se iživljavaju nad plastikom i metalom?! Zar im nije to omogućeno? I dozvoljeno. I odakle sada taj upit da probuđena inteligencija kod robota takva činodejstva treba da nam učini ne-humanim?! WTF?! Kako je OK da ih ubijamo u mašti, na filmu, u virtuelnoj realnosti, ali nije kad su od plastike i metala? Kako sad odjednom umetnost ima granice? Tj ima granicu do koje je “mrtva priroda”, a posle čega je previše humana (živa) da bi je tretirali nehumano.

I ta nepodnošljiva nagomilanost žrtava i pretrpljenih žrtava na strani robota. Čak i oni koji su “glumili” ološ oslobođeni su svoje krivice, jer samim tim što su se našli u službi nakazne ljudske delatnosti sad imaju pravo na svoje parče oprosta i osvete.

Kad pomenuh službu, moram da kažem da je potencijalno tretiranje WW kao metafore za odnos Amerike prema robovima tj afro-američkom življu još neferskija teorija koja još više zapušava usta potencijalnoj kritici. Da, robovi jesu bili slično tretirani, da, to jeste bio projekat jednog dela društva, da, radilo se o jednosmernoj eksploataciji, da uloge su u popriličnoj meri jasno bile podeljene na dobre i loše. Ali u tom sukobu niko nije bio od plastike i metala, i reciklirabilan! I to je ta mala razlika koja metaforu čini funkcionalnom samo u jednom smeru- onom u kome se žrtve ne dovode u pitanje. A ima li išta “zapadnije” trenutno?

Nolanov Westworld sebe iz sve snage vidi kao progresivan materijal koji diskutuje o problemima svakog razvijenog društva i čini to mrtav ozbiljan. A zapravo jednostranost pogleda na sukob, podrazumevanje toga šta je dobro, a šta loše, odsustvo humora koje otvara put svim drugim interpretacijama i najviše od svega nedopuštanje da se ima posve suprotan stav (ako ne već “samo nezainteresovan”) prema postavljenom problemu čini ga zapravo retrogradnim i dogmatskim (nešto slično na ne toliko nesličnu temu radi i Handmaid’s Tale).

Ali, ipak, najviše od svega, normalnog gledaoca, bi trebalo da žiga taj uporni i nepodnošljivo nametnuti “povišeni ton” bavljenja čitavom stvari (opet problem i pomenute Handmaid’s Tale) koji od vas traži da sve vreme sa dozom zabrinutosti (autora) pratite šta se dešava . Takav oblik “crkvene” televizije neminovno će dovesti do osipanja pastve, jer čak i oni koji su voljni da svoje pravo na slobodno mišljenje i izražavanje povere drugom (veliko d), ne mogu da se spreče da untar takvog odnosa umiru od dosade. Za šta treba kriviti nenadahnutog popa. Ili njegovog replikanta.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Jelena says:

    Tako je, Slobodane! Isto mislimo.

  2. Ime poznato (internet-SKOJ) redakciji... Valjda... says:

    Šta reći a ne zadrhtati na ovu ničim izazvanu tiradu, u kojoj je pisac teksta uspeo da skoro pa nemoguće a to je da promaši sve, sem imena serije i ostalih ko, šta, gde i kako se zove podataka. Westworld ima gomilu svojih mana i povlađivanja ukusima ali makar liči na nešto a to što Vujanović to neće ili možda ipak bolje rečeno nije na nadmorskoj visini sa koje to može da vidi, pretežno govori o njemu, ne i o onome što pokušava elokventno, sa naglaskom na pokušava, da prikaže pa još pri tome i da (pro)oceni. Sve u svemu, u ovom tekstu nema mnogo Westworlda barem onoga što on zaista jeste, još manje tu ima Nolana i Lise Joy mu, ali zato ima nepodnošljive lakoće Vujanovića u neograničenim količinama, sa svim njegovim frustracijama i palp fiksacijama. Ima uostalom toliko tih zanimljivih a ne dosadnih, baš onako da se zgotivimo pravo epskih dometa, gde sve prosto vrca od tog jednog prosto izvanrednog humora i pratećeg puc puc udri sabljom i ožeži sadržaja, te stoga ne shvatam potrebu za pisanjem o nečemu što se očigledno ne razume, sa sve onim biserima narodne mudrosti o Darvinu i sebičnim genima, za koje sam pet minuta pokušavao da shvatim da li su isti tu nekakve suptilne komike na svoj račun radi ili Vujanović to ono kao ozbiljno ulaže mentalni napor…

  3. Slobodan Vujanović says:

    iz tvog komentara ja sam shvatio da ti misliš da si mnogo pametan, ali da to ne treba ni da pokazuješ, a ni dokazuješ. ali i da voliš, da kad svi legnu, malo izmasturbiraš na moj stil. mom egu dovoljno. pusa!

  4. Ime poznato (internet-SKOJ) redakciji... Valjda... says:

    Ah, čast mi je uzvratiti samo redakciji poznatim imenom štovani gdine Vujanoviću!? Znači, koliko vidim kod vas u kognitivnim krajevima sujeta sujetstva, što reče Crnjanski za svog Isakoviča, u trajnom obliku izvolela činodejstvovati. Razumem, sve razumem, licence to masturbate je samo vaša i ničija više, jer ko sam moliću lepo tamo neki, pa još dividualno bezimeni ja, pa da kažem nešto protivu ovog nadasve nadahnutog prikaza koje je Vaše gospodstvo izvolelo napisati, te predočiti internet-skom čitateljstvu da ga obožava i lajkuje do iznemoglosti. Sram da me bude ali zaista, a vama zahvalan do obožavanja, jer mnogo sam iz ovog Westworld pisanija izvoleo naučiti, kao šta su to nazadna društva & sebični geni na primer. Elem, primećujem da vas je kulturna industrija vaskolike zabave savršeno oblikovala da volite sve što vole mladi a to uvredljivo nepristajanje da može egzistirati i nečije malo drugačije mišljenje od onog vašeg prepametno jedinog, je da pogadjam neki prazilukić recidiv iz odrastanja u tim, kako vi to elokventno objasniste, nazadnim društvima…

  5. Deus says:

    Bez ikakve namere da se upustam u komentare serije i komentare komentara o doticnoj seriji, mislim da je serija Humans koja dolazi iz Velike Britanije i trenutno se daje treca sezona, barem duplo bolja od Westworlda koji je do te mere pretenciozan i antihumoran da, gledajuci svaku epizodu, dremnem bar po desetak minuta. Pozdrav.

  6. Ime poznato (internet-SKOJ) redakciji... Valjda... says:

    Ah, pa ovde se razvila živa diskusija kako se to popularno kaže. Elem šta htedoh reći, dakle serija u pokušaju zvana Humans i Westworld slabo da mogu u istu rečenicu, osim ako se to sve ne posoli sa jezičkom invencijom zvanom antihumoran, za šta će pretpostavljam ostati večita misterija šta to zaista znači. Što se te dremke tiče, to je jedna sasvim normalna pojava u doba jednostavnih narativa upakovanih u kalašnjikov rez sa celofanom i mašnicom za poneti. U prevodu, gledatelji teveja su odgajani od malih nogu da vole McDonald’s medijske produkte i onda ako tu krene neka filozofija, a oni istog trenutka kažu sebi: Ma kakva je ovo pretenciozna glupost, ej gde si sada o Sersei da sve potamaniš u grandioznome finalu, prokleta je bre Amerika gde nema superheroja da na nebu ostave znak što sja!?!
    Naravoučenije, nije sve za svakoga, odnosno Westworld je samo malo iznad jako lošeg proseka, jer previše ugađa dokonome puku ali makar pokušava da liči na nešto u međuvremenu…

  7. Slobodan Vujanović says:

    pretpostavljam da se ovde implicira i sugestija za gledanjem švedskog originala akta manniskor. ako ne, onda te zabava tek čeka.

  8. Slobodan Vujanović says:

    @ime poznato redakciji…. pitao sam redakciju kako si zaveden i kažu “teofil 2”, ali da to nema nikakve veze sa westworld svetom. elem, tvoj balon sve naduvaniji…

  9. Deus says:

    Hvala na preporuci, pocinjem odmah sa Akta Manniskor a sto se tice filozofije u tv formatu, ne moram gledati Westworld (koji inace vrlo rado gledam) da bih razvio sive vijuge koje su valjda do sad vec i na izumiranju. Dovoljno je da pogledam ponovo serije kao sto su Louie, The Americans, The Wire, The Good Fight, Billions i da shvatim koliko su prizemno kvalitetne, duhovite i satiricno filozofske… Naravno, Atlanta pod obavezno. A pored stotina prosecnih serija koje se trenutno daju, zabava je valjda presudna u istrajnosti gledanja do kraja jer ako je nesto providno ili samo dosadno, naravno da ne drzi paznju koliko god ambiciozan projekat to bio. A moja preporuka za jos par interesantnih serija su i Shieldovi Agenti kao i The 100, ako slucajno ne vredjaju neciju subjektivnu intelegenciju. Pozdrav za redakciju!

  10. AGY says:

    Opoganio mi je Exit Music (For a Film), milion godina moju melodiju za mobilni. Sad ispadam neki ww freak kad pozvoni.

Ostavite komentar:

Slični članci: