TV GONIČ: TOP 10 serija koje su razočarale u 2019.

Nekako je lako zadati sebi “najbolje serije” i potom izlistati svoj izbor istih. Po istom principu trebalo bi da bude podjednako lako naći opoziciju ili negativ tom izboru, ali imam problem već sa samom formulacijom- “najgore” ili “najlošije”. Sasvim sigurno je bilo gorih serija u 2019. od onih koje su izlistane ovde, ali nekima od njih mudro nisam ni prišao, a neke sam pohranio u večni zaborav i pre kraja prve epizode. To su bez sumnje “najgore” i “najlošije” serije. Ali koja je poenta njih pominjati.

Ono što sam ja koristio kao kriterijum za selekciju ovde pobrojanih serija jeste stepen nesrazmere između očekivanja i onoga što sam dobio, nesrazmere između (naslepo) poklonjene ljubavi i ladnog ramena ili zatvorenih vrata koja sam poljubio. Razočaranje je ovde ono što se meri, i to mi se čini kao jedini pravi kriterijum.

Sa izuzetkom samo jedne serije među ovih deset, ja sam uredno i s puno strpljenja odgledao kompletnu sezonu svake serije (koja je ovde ranigirana), a onda sam se s odjavnom špicom poslednje epizode definitivno pokajao zbog toga.

Nadam se da ste vi bili pametniji.

10 The Affair (S05) (Showtime)

 The Affair je trebalo da završi nakon prve sezone. Da su autori to uradili otišli bi ponosno u istoriju ispraćeni aplauzom za hrabar formalni eksperiment koji je rezultirao interesantnim prepričivanjem stare dobre priče na nov način.

Ovako, svi mi zarobljeni u simpatije za Noahu, Helene ili Alison, pristali smo da se klackamo još četiri sezone (ej, četiri sezone!) preturajući zajedno s njima jeftine trilere i drugorazredne bračne drame, dok se ono što je seriju učinilo specifičnom (njegova i njena vizura događaja) rastopilo u sopstvenu parodiju.

U petoj sezoni posebno su bolna bila “blekmirorovska” dočaravanja budućnosti koja ni stilski, ni suštinski nikakve veze nisu imala sa serijom, dok je podrobno ispraćeni #meToo momenat umesto da bude centralna tema neke od sezona završio kao neobjašnjeni ćorsokak iste.

Ipak, najviše od svega, autori serije su izdali The Affair, kada su smetnuli s uma da je to nešto što se tiče samo Noahe i Helen. I nas, naravno.

 09 True Detective (S03) (HBO)

Treća sezona prehvaljenog HBO-ovog serijala bila je “biti il’ ne biti”, odgovor svetu i svim kritičarskim nezahvalnicima da li smo sa True Detective dobili novi dramski templejt za krimi priču ili je sve bilo samo jednokratno (i za neke mršavo) uzbuđenje. Cenim da plasman iste na ovu listu daje (moj) odgovor na to pitanje.

Nic Pizzolatto nije shvatio šta je bila osnovna stvar koja je prvu sezonu (u tom aspektu čak i meni) učinila posebnom- a to je živopisan i neobičan odnos dva detektiva od kojih je svaki nosio snažnu i upečatljivu filozofiju, koja je stavljena na test slučajem koji se rešava. Treća sezona nepotrebno je posegnula i za aktuelnim “Black Lives Matter” trendovima i pokušala da se time reanimira, ali solidni Mahershala Ali je stvar odradio kao solo-tačku, mahom i zbog toga što mu bolje od toga nije ponuđeno.

08 When They See Us (Netflix)

Već sam pisao da je ovo jedan od lepih primera za to da ako radite nešto za pravu stvar ne znači automatski i da to radite dobro. Ava Duvernay, koja ima solidan pedigre u socijalno-angažovanim radovima prihvatila se jednog od ključnih slučajeva u modernoj istoriji američkog rasizma, ali je zarad insistiranja na slepoći pravde koja je tom prilikom sprovedena, potpuno zanemarila da tako nešto ne može da podrži i dramska zaslepljenost tj jednostrano gledanje.

U njenoj postavci, svi belci su dno dna, a svi crnci su “anđeli garavih lica”, usled čega smo potpuno propustili da shvatimo šta je to što je sistemski definisalo ovaj slučaj, već nam je sve izgledalo kao neka loše napisana bajka sa zlim belcima i dobrim crncima. Rutinska režija (sem u poslednjoj, četvrtoj epizodi) ostala je potpuno neinspirisana i bez ambicija, naročito u kontekstu da su američki brodkasteri poslednjih godina izbacili nekoliko vrhunskih serija iz sličnog perioda (Murphy-jevi American Crime Story).

07 Uspeh (HBO Europe)

Ponosno promovisana kao prva HBO-ova produkcija “iz našeg regiona”, iako to nije tražila, nije igrala samo za sebe, već za ceo tim (regiona). Međutim, naivno postavljena priča o zločinu koji uvezuje nekoliko slučajno sretnutih junaka, koja je potom poslužila kao naličje Zagreba i “svih naših” tranzicionih sredina mogla se pohvaliti solidnom produkcijom, ali nije posedovala apsolutno ništa svoje ili “naše” ili drugačije, od čega je ovo poslednje najbitnije.

U isto vreme, nije jasno zašto se HBO odlučio da svoj “regionalni” serijski program gradi serijom koja, čak i da se pokazala dobrom, po svim kriterijuma deluje kao tzv “limited series” tj jednom (jedinom) sezonom zaokružena priča, koja eventualne nastavke može da ima jedino ako istu formulu ponovi sa setom potpuno drugih junaka. Jer ovi sasvim sigurno više nikoga ne zanimaju.

 06 The Virtues (Channel 4)

Shane Meadows je ozbiljan britanski autor “mlađe” generacije (ima 46 godina) i zahvaljujući svom spin-of serijau This Is England, koji prati generaciju Britanaca kroz drugu polovinu osamdesetih, on je stekao ogromno poštovanje kao “Mike Leigha” vredan psiholog i sociolog britanskog društva.

Priča o alkoholičaru koji pokušava da se vrati u normalan život, a usput i sredi duhove prošlosti trebalo je da bude blato u kome će se on bez problema izvaljati. Međutim, ono što smo dobili bilo je na svaki način dramski jalovo, sa bombastičnim turbulencijama i vrlo, vrlo nezanimljivim junacima.

Najbolnije od svega verovatno je bilo što je P.J. Harvey na saundtrak za ovo spucala vreme i inspiraciju.

05 Big Little Lies (S02) (HBO

Budimo iskreni, koliko nas je uopšte očekivalo da druga sezona može da bude bilo šta sem sranje? Uprkos Davidu E. Kelley-u, za koga i dalje verujem da u radu na ovoj seriji testira svog klona.

Big Little Lies toliko se oberučke uhvatila za #meToo “trenutak” i holivudske hiperfeminstičke snage, kao jedini smisao svoga postojanja, da bi neobazriviji gledalac mogao da zanemari ono par maloletnih sinova glavnih junakinja i konstatuje kako na teveu verovatno nema veće muškomrzačke serije. Muškarci su skoro isključivo trigeri zla, patnje i svađe. Čak i kada donose dobro, kao Corey Jane.

Na sve to serija se jedino nije bavila onim što joj je premisa i konačan ishod- zločinom koji je počinilo pet žena. Osim ako i tu, “mituovski” ne računate post-traumatski period kroz koji prolazi Bonnie. Kao žrtva, a ne zločinac, naravno.

04 See (Apple TV+)

See je jedina serija od koje sam uspeo da odgledam samo dve epizode, a s obzirom da je ista budžetom i svojim slučajnim Game Of Thrones-setingom trebalo da bude komercijalna perjanica Appleovog striming servisa, ja BUKVALNO nisam mogao da verujem svojim očima (kasnije ćete razumeti ovaj pun intended…).

Naime, See u zamisli Stevena Knighta prikazuje Zemlju mnogo godina nakon nekakve (od izvesnih) apokalipse u kojoj su svi ljudi slepi. I onda se rode neka deca koja vide. Ali, ostavimo to po strani.

Neko je jebeno! zamislio da će biti zabavno gledati slepe ljude (uključujući i “Akvamena” Jasona Momou) kako rade bilo šta tj još gore- rade sve isto što i ljudi koji vide, samo u nekim trenucima razvlače sa nekim stvarima, jer su slepi. Ili šalju jedni drugima komplikovane poruke koje su nastale pletenjem čvorova na kanapu koje (KUNEM VAM SE!) uspevaju da kod primalaca istih prenesu čak i napisano IZMEĐU REDOVA!!!

Bilo je da ili sebi iskopam oči, ili da batalim.

03 Watchmen (HBO)

Watchmen mi je pomogao da shvatim najveći scenaristički dar njenog tvorca, Damona Lindelofa, ali i najveći problem Watchmena. Watchmen nema priču. Ono što je ponuđeno deluje kao imitacija “Bond filma”, i to iz osamdesetih, kada su negativci bili megalomanskiji. Ono što Watchmen ima jesu desetine zanimljivo dočaranih biografija glavnih i epizodnih junaka.

I sad kad gledam kako je Lindelof samouvereno razrađivao Watchmen, nije mi teško da prepoznam koji deo Lost je pripadao njemu tj koliko je veličanstven doprinos toj seriji on (verovatno) napravio ubacivanjem flešbekova. Međutim, u Watchmenu oni skoro potpuno brišu radnju ili je neprekidno blokiraju. Usled čega likovi nikako ne mogu da se setom dela konfigurišu, već mahom pričaju o sebi ili o drugima i na taj način pokušavaju da se ostvare. A sve zarad pomenutog, skoro parodičnog, zapleta.

Sve to, i preozbljna i neopuštena Regina King koja uopšte ne kapira “žanr” i koja je bila potpuno pogrešna za ulogu Sister Night.

02 The End of the F**king World S02 (Netflix)

Vratite se tri Goniča unazad i imaćete podrobno elaboriran tekst o tome zašto mi je druga sezona ove serije pokvarila teve uživanje i drugu mladost.

I dalje sam besan i ne mogu da verujem zašto je neko odabrao da kapitulira, umesto da se katapultira. Ako postoji primer na televiziji o pogubnom dejstvu “social warrior”-a i PC kulture onda to svako mora biti ovaj defanzivni primer auto-cenzure i prisilnog trežnjenja.

Jedini način da se iskupi jeste da u trećoj sezoni stvarno bude kraj sveta.

 01 Twilight Zone 2019 (CBS All Access)

Mislim da je Twilight Zone jedan od najboljih i najoriginalnijih teve koncepata ikada plasiran. Ujedno i besmrtan. Obožavam horor. I na bazi dva odgledana filma imam mnogo ljubavi za Jordana Peelea koji se prihvatio rimejkovanja ove franšize.

Ali, ko je očekivao da će on tome pristupiti toliko jalovo i formulaično i praktično svaku od (srećom!) samo deset epizoda pretvoriti u mini-agit za neke od trenutno najpopularnijih liberalnih ciljeva “levog Holivuda”.

Peele nije uspeo da išta od duhovitosti i promišljenosti svog miksa horora i politike (demonstriranog u Get Out i Us) prenese u ovaj format. Te je pametan gledalac relativno brzo nazirao temu i angažman epizode, a onda je ridao nad razradom iste i verovatno ispuštao krike nad neinspirativnim i zbrzanim finalima. Na sve to, Peele je dosta bahato i neukusno sebe postavio kao naratora, nepotrebno uplašen da bi iko želeo da snimljeni užas prigrabi za sebe.

Twilight Zone nije imala ni jezu, ni začudnost, ni univerzalnost. Bila je čvrsto upregnuta u ruke nekoga ko sebe i ne vidi toliko kao “social warrior”-a i bila je upregnuta u maštom siromašne alegorije koje su bez ikakve suptilnosti držale lekciju poštenom gledaocu.

Neoprostivo.