TV GONIČ: Televizija u doba korone (deo drugi)

Ispravite me ako grešim, ali u ovom trenutku (sredina marta) ne emituje se nijedna velika serija, a lako moguće nijedna koja bi to mogla da postane. A to vam pišem kao veliki poštovalac i fan Better Call Saul, koji se, zajedno s Gilliganom i ekipom, već evo pet sezona trudi da tu “veličinu” dosegne i oseti (ali smo i dalje blizu tome).

Drugim rečima, OK je da skrenete pogled sa ekrana i čitate knjige.

Ili…

HIGH FIDELITY (Hulu)

KO: Čuveni (genX?) roman Nicka Hornby-ja dobija i svoju televizijsku ekranizaciju (posle filmske i brodvejske). Ovaj put pod izvršnoproducentskom palicom Zoe Kravitz koja igra i naslovnu ulogu. Dve scenaristkinje, koje su pre ovoga radile na Ugly Betty, Brother And Sisters itd, unajmljene su da stvar podignu na noge.

ŠTA: Vlasnik “Championship Vinyla” i dalje se zove Rob, ali sada je to skraćeno od Robyn. Ne živi u Londonu, nego Njujorku. I nema pišu. Sve ostalo je, nažalost, skoro isto

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Iako prezirem ideju životnih trenutaka koje brendiramo kao “guilty pleasure” da bi sačuvali Superego od dejstva Ida, nema drugog načina da objasnim zašto sam odgledao svih 10 epizoda ove serije. High Fidelity je u svakoj instanci svoje postavke (likovi, rimejkovanje premise, priča, poenta, atmosfera, vizuelno) promašaj, ali Zoe Kravitz, barem kod mene, sve to kompenzuje, i na mišiće, zajedno sa svojim TV-partnerom Clydeom, čini stvar… neprijatno interesantnom.

Kada je Hornby pisao svoj roman, a ostavimo po strani njegove biografske momente, on je svog prodavca ploča učinio muškarcem, jer je to onda bila najverovatnija stvar, naročito ako njegovim ekonomskim preduslovima dodate “nerdovsku” fasciniranost muzikom (šire: izdavaštvom). Mislim da se u tom pogledu nije ništa promenilo ni danas. Otuda je odluka da Rob sada bude “od Robyn” nepotreban proizvod “inkluzivnog doba” čije trans-formacije, izgleda, iscrpljuju svu poentu i sav proces rimejkovanja stvari ovih dana. Srećom po nas (muškarce? …koji ćemo jedino i gledati TV šou o prodavačici ploča) Rob igra Zoe Kravitz. I ja bih svoju ultraneobjektivnu kritiku njenog doprinosa sveo na to da Rob ima zarazan osmeh, da ume šarm, i da je seksi, ali da, verovatno ni njoj, nije jasno kako takva riba “ima problem” sa muškarcima (i sa ženama, što je još jedna od novina “inkluzivnog tretmana”). U to je nemoguće poverovati. Barem ne na ovaj način, niti da je ona, takva kakva je, u Njujorku do 30-te imala 5 (P.E.T.) ljubavnika/veza vrednih pomena.

Nažalost, lista stvari u koju je, gledajući High Fidelity, nemoguće poverovati samo raste- Zoe/Rob apsolutno ne sluša sve čime nas smara da sluša, radnici u radnji su fejk koliko se može biti fejk, svi njeni prošli i superprošli ljubavnici jedva da idu sa njom, uključujući i mišićavog panja Maca, koji, tako deluje, u njoj neutrališe sve što je zabavno u vezi sa njom i što nam serija prikazuje, a na svetlo izvlači njen “luzerski” momenat koji je previše bukvalno kopipejstovan (izvinite na ovim srbanglicizmima) iz jednog belog štrebera u zgodnu Afro-Amerikanku.

High Fidelity jedinu “hemiju” ostvaruje između Zoe i Clydea, jer nam tu najviše pokazuje, a najmanje priča o stvarima, i mi smo kao gledaoci apsolutno spremni i zainteresovani da poverujemo u njih dvoje. Prava je šteta što se autorke nisu ležernije držale HF “obrasca bivših ljubavi”, a malo jače tražile svoju priču u odnosu Rob i Clydea. A da na kažem, koliko bi i priči i svemu pomoglo da se Rob u prodavačkom biznisu zatekla nekako slučajno i da je zapravo prinuđena da ga uči u hodu, zajedno sa nama. Uz, naravno, neke druge pomoćnike.

WIR SIND DIE WELLE (Netflix)

KO: Malo je komplikovano… Stvar je donekle bazirana na romanu The Wave iz 1981. koji je nastao kao literarna adaptacija filma The Wave iz iste godine, a taj film je 2008. rimejkovan u Nemačkoj kao Die Welle, a na njegovom scenariju su radila dva od tri autora ove serije, Dennis Gansel i Peter Thorwarth.

View this post on Instagram

Wir können etwas verändern. Hier und jetzt.

A post shared by WIR SIND DIE WELLE (@wirsinddiewelle_netflix) on Oct 28, 2019 at 10:11am PDT

ŠTA: Nekoliko starijih tinejdžera, predvođeni Tristanom, koji je (i) polaznik lokalnog vaspitnog doma, udružuje se u političkom aktivizmu leve orijentacije i provokativnim akcijama kvari račune onima koji kvare životnu sredinu, zlostavljaju životinje, truju kapitalizmom ili proizvode sredstva za ubijanje ljudi.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Možda je najinteresantnije od svega što iz sredine iz koje su potekli Andreas i Urlike stiže oprezno afirmativna priča o radikalnom, levom angažmanu, koja je uvijena u klasičnu priču o tinejdžerima koji bi i da se druže, zaljubljuju, luduju itd… Autori na njihov društveni i politički angažman gledaju sa dosta simpatije, kao da otprilike sugerišu da je to neka vrsta potrebnog nivoa društvene osveštenosti u mladih (a koja, inače, nedostaje). I dok na tom planu prisustvujemo simpatičnim, ali i naivnim i prilično neverovatnim angažmanima, s druge strane, nema pravih “paralelnih priča” i ostatak radnje iscrpljuje se na stereotipne prikaze ljubavnih veza, položaja autsajdera ili skoro patetične biografske deonice samih junaka koje su leglo popularnih društvenih i psiholoških anomalija. Poslednja epizoda bila je naročito slabe uverljivosti i njen trapavi idealizam i idiotski hepiend u velikoj meri su dezavuisali ozbiljnost i kvalitet prethodno prikazanog. Ipak, zanimljivo je videti mlade ljude u pozi koja ih ne pravi žrtvom, za razliku od američkog teve tretmana.

COBRA (Sky One)

KO: Ben Richards je vrlo “holivudski”, ali, ipak, britanski pisac i scenarista koji je svoje “akciono” iskustvo stekao pišući za Spooks, Outcasts, The Tunnel…

ŠTA: Eksplozije na suncu su kreirale elektromagnetne talase koji su devastirali električne pogone na Zemlji. Kako je stvar pogodila Britaniju pratimo na nekoliko nivoa: kroz delatnost premijera i njegovog podeljenog kabineta, na terenu- u severnom delu zemlje koji se (već) pobunio protiv posebnog tretmana “Londona” i kroz ličnu priču premijerove šefice stafa.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Cobra (tj C.O.B.R.A. po imenu specijalnog državno-vojnog aparata koji preuzima upravljanje Britanijom u ekstremnim okolnostima) očigledno proizilazi iz prostituisanja britanskih mogućnosti sa američkim željama, što je najbolje ispromovisao šou Bodyguard, koji je po svim formalnim kriterijumima “američki”. U tom smislu, Cobra skoro u potpunosti preuzima dramaturški tretman ekstremnih okolnosti od (jedne od najboljih serija svih vremena) 24. Ovde, istina, nemamo formalna ograničenja u vidu odbrojavajućeg tajmera i jednosatne strukture, ali zato narativ pratimo po sličnom receptu kao tamo- šta se dešava u samom vrhu (zavere i konspiracije), šta se dešava na terenu, uz paralelno razvijanje ličnih i emotivnih priča glavnih protagonista- u slučaju premijera pratimo posledice partijanja njegove ćerke, a u slučaju šefice stafa, njenu povampirenu romansu sa bosanskim muslimanom. Daleko skromnijeg budžeta od američkih parnjaka, ali “Britanija” nema čega da se stidi. Ovo je vitalan i solidan mejnstrim teve.

AVENUE 5 (HBO)

KO: Armando Iannucci, proizvođač najbolje moderne satire (The Thick Of It, VEEP, The Death of Stalin, In The Loop…), ponovo udružuje snage sa Hughom Lauriejem i Rebeccom Front i plejadom modernih američkih komičara (Josh Gad, Zach Woods).

ŠTA: Daleka budućnost, svemirska putovanja su uveliko u toku. “Avenue 5” je luksuzni svemirski kruzer koji nakon svemirskog zemljotresa biva skrenut sa predviđene rute i umesto da se na zemlju vrati za osam meseci, povratak se predviđa tek za tri i po godine. Ali tu tek počinju muke osoblja i putnika broda.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Iako visoko cenim i opravdavam Iannuccijev pokušaj da uradi nešto novo i drugačije, veoma mi je teško da priznam da se prilično mučim da uživam u ovoj seriji. I sve situacije u kojima uživam su one u kojima Iannucci demonstrira ono što radi najbolje- satirično ismevanje ljudskih mana. Najveći problem Avenue 5 je što joj manjka nekakav “stvaran” reper u odnosu na koji prepoznajemo i pratimo izvitoperenosti. Naučno-fantastični koncept koji često funkcioniše kao alegorija za sadašnje doba, ovde ne uspeva da pohvata paralele i tek uslovno bi se moglo govoriti o tome da je sve metafora Amerike (ili zapadnog) sveta danas, koji je ceo jedna propagandna simulacija u kojoj se javnost bori sa “fejk njuzom”. Kako su sve funkcije i pozicije na brodu izmišljene, a čitava konstrukcija plod mašte, komičnih trenuci šlajfuju jer nemaju uporište u realnosti i uglavnom ih izvlače samo glumci na mišiće. Mislim da i Seth Macfarlane radi nešto slično sa The Orville, sa, barem za mene, podjednakim neuspehom.

AWKWAFINA IS NORA FROM QUEENS (Comedy Central)

KO: Trenutno najpopularnija Amerikanka kineskog porekla, Awkwafina, je ko-autorka sitkoma koji je donekle baziran na njenom životu.

ŠTA: Awkwafina živi u Kvinsu sa bakom i ocem. Nema posao, nema dečka, ima dva vibratora i sto ideja o tome kako bi mogla da uspe. Ona je neostvarenje kinesko-američkog sna i fejl dve sistema vaspitanja.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Sama Awkwafina nosi nekakvu komičnu začudnost, koja se pre svega ogleda (barem kod mene) u kombinaciji skoro primatske animalnosti njene pojave, ženskog pola i zblanutog lica koje u isto vreme i ništa ne razume i isijava osećajem da je “sve razumelo”. Međutim, Awkwafina kao Nora sem povremenih inovacija usled kulturnih razlika, ne donosi neku naročitu zabavu u format indi-sitkoma, manjka paralelnih radnji usled čega ona jedina deluje razvučeno i sa premalo komičnih trenutaka. Danak inkluzivnosti nažalost nije plus za komediju.