Da li imate preko 18 godina?

TV GONIČ: Mali svetski presek (prvi deo)

Pet novih serija sa različitih strana sveta.

3
0

Prethodnih meseci aktivno smo pratili broj zaraženih i preminulih na evropskom i drugim kontinentima. Sada je vreme da zavirimo šta su lokalci za to vreme gledali.

SUBURRA (Netflix)

KO: Trio starih saradnika: Daniele Cesarano, Giancarlo De Cataldo i Stefano Sollima, koji su zajedno radili na Romanzo Criminale i filmu A.C.A.B. prave neku vrstu serijskog prikvela za istoimeni Sollimin filmski hit. Suburra je, inače, prva Netflixova produkcija na italijanskom jeziku i očigledno dolazi na talasu ogromne popularnosti Gomorre.

ŠTA: Suburra je deo Rima u kome “tradicionalno” živi siromašniji slojevi, a koji je poznat i po “raznim zadovoljstvima” koje može da pruži zainteresovanima. Junaci ove ekranizacije su tri momka, sin jednog mafijaša, sin jednog romskog mafijaša i sin jednog policajca, koje sudbina slučajno udružuje u borbi za opstanak i vlast, zajedno sa jednim ambicioznim političarem i jednom beskrupoloznom NGO-ovkom.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Iako Suburra nije Gomorra i manjka stilom i raskošju vrhunskih dramskih detalja i karaktera, fanovi “južnjaka” neće se loše provesti ni sa njihovim severnijim komšijama. Radnja neprekidno ide napred, krupni obrti i dešavanja mere se po epizodama, ali neki zanos da se kreira snažan arhetipski sadržaj očigledno postoji i u više navrata donosi neočekivana zadovoljstva. Sami junaci su dobro postavljeni i glumci koji ih tumače čine to sa prepoznatljivim tipom “mačo” glume- šutnja i pogled. Za razliku od Gomorre ovde smo uvučeni u neke egzotičnije miljee, pre svega romskog ogranka mafije, a potom i korumpiranih delova Vatikana i “rimske aristokratije”. Pohvalno je što su autori bespoštedni u tretmanu svih aspekata društva i njihova oštrica nemilosrdno seče sve koji joj se nađu na putu. Južni vetar bi puno toga mogao da nakupuje ovde i prenese preko Trsta.

RAGNAROK (Netflix)

KO: Adam Price, koji je kreirao danski “prestiž” Borgen, za Netflix je osmislio tinejdžersku fantaziju.

ŠTA: Priča je smeštena u izmišljeni norveški gradić Edda u kome prisustvujemo nečemu što je de facto alternativna “oridžin” priča Thora, tokom koje tinejdžer Magne shvata da zapravo potiče od bogova i da ima neverovatne moći i snagu. Što i ne bi bio problem da se u istom mestu ne sakriva i porodica koja vodi poreklo od konkurentskih divova.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Iako ima samo 6 epizoda, ja sam odgledao samo četiri i subjektivni osećaj mi je bio da sam odgledao daleko više i da je sve bilo zamornije nego što je trebalo. Iako lokalne produkcije i pristupe treba ohrabrivati, i ako na izvesna produkciona dovijanja ovde možemo da zažmurimo kao na Netflixovo škrtarenje ili kao neiskustvo lokalnog tima, ona koja se tiču scenarija i vođenja priče možda treba “očepiti”. Ragnarok pati od nedostatka zanimljivih paralelnih priča. Edda je malo mesto, junaci su više zarobljeni, nego što žive u njemu, ali to nije opravdanje za osećaj da se nikome ništa posebno ne dešava, čak ni kad im se dešava! A već u drugoj epizodi (ako nisam pogrešio) pogine jedan od ključnih junaka, dok smrt istoga neobjašnjivo brzopleto prestaje da bude “događaj” već trećeg dana. O sličnom tretmanu drugih događanja da i ne govorim. U ovakvom mestu kad neko prdne o tome se priča nedeljama, a ne o krupnijim stvarima. Junaci i seting jesu autentični, ali njihova oporost često nije nadomeštena istim takvim karakterima i radnjom, već pre deluje kao stilizacija na koju se iz nužnosti olako pristalo.

MARIANNE (Netflix)

KO: Niko nama poznat. Jedan Francuz i drugi Francuz azijskog porekla.

ŠTA: Emma Larsimon je poznata autorka horor serijala u kojima se njena junakinja Lizzie Lark suprostavlja zlima ovog sveta. Ona odlučuje da prekine sa serijalom, kao i daljom spisateljskom karijerom i da se vrati, makar privremeno, u rodno mesto. Međutim, kako to obično biva u evropskim serijama, tamo je očekuje povampirenje sadržaja njenih romana u vidu Marianne, arhetipskog uber-neprijatelja “njene” Lizzie, ovaj put oličeno u majci njene školske drugarice, koja traži od Emme da nastavi da piše i “produži” joj život, inače će svašta da počini…

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Verujem da i vi na svaki serijski horor sadržaj, kao i ja, skačete kao gladno dete na Carnex paštetu, ali plašim se da će vas ovde sačekati više razočarenja nego u američkom rimejku Les Revenants. Pre svega, Victoire Du Bois kao Emma, uopšte ne deluje ni ubedljivo ni zanimljivo kao horor spisateljica. Njen klišeizirani “lezbijski” vajb/izgled uglavnom deluje komično, a ona sama kao da igra u žanru sasvim suprotnom od ostatka serije, konstantno kreirajući neplanirano crnohumorne trenutke kada iz sve snage priželjkujemo čist, ježeći horor. U isto vreme, kako nema jasno postavljenog toka priče, radnja je neprekidno prekrcana dešavanjima od kojih neka (poput nestanka roditelja) zaslužuju daleko više vremena da se u potpunosti proživi kreirana jeza. Međutim, u slučaju Marianne i same Emme, sve je lišeno iskrenih i autentičnih emotivnih reakcija, Emma i Marianne se prerano i do koske zakače, čak nekoliko puta, što potencijalni francuski ugođaj Stephena Kinga lišava pravog potencijala, a fanove horora autentičnog, ne-američkog tretmana. Mislim da nikoga ne treba da čudi da je, uprkos “buni fanova”, serija kenselovana nakon prve sezone.

IVALO (aka ARCTIC CIRCLE) (Elisa Vilhde)

KO: Tri finska veterana sa pozamašnim iskustvom u finskom serijskom programu.

ŠTA: Ivalo, kako je finski naziv serije, je malo mesto, sa nekih tri hiljade stanovnika u relativnoj blizini ruske granice. Međutim, minijaturnost i skrajnutost na kraj sveta ne sprečava ga da u jednom trenutku postane mesto ukrštanja seks trafikinga, opasnog virusa, a možda i serijskog ubice. Sa svim ovim elementima bori se zgodna policajka koja ima ćerku sa Daunovim sindromom i majku obolelu od raka i virusolog pristigao iz Nemačke, a pomažu im i smetaju i finski i ruski policajci, kao i kriminogeni faktori koji dopiru čak iz “naših krajeva” (ispravite me ako grešim).

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Mislim da prvo aplauzom treba da pozdravimo činjenicu da i ovde nije primenjena najizrabljenija evropska serijska formula- o policajcu koji se iz velikog grada vraća u rodno mesto, gde mu stravični zločin otkriva tajnu istog, a u svemu mu pomaže neki početnik, obično suprotnog pola njegovom. I to je jedino čemu bi mogli da aplaudiramo. Iako isprva mikro-seting Ivala, u snegu i ledu, deluje interesantno i obećavajuće, junaci zapravo nemaju gde da idu i šta da rade, bez obzira na nagomilavanje leševa i osumnjičenih. Vreme i radnja se ubijaju vrtenjem u krg, klišeiziranim ljubavnim romansama (sa autentičnom dozom nordijske prisebnosti umesto strasti) i melodramskim pod-zapletima koji su prilično traljavo dočaravanje uobičajenog života tamošnje sredine. Pri tome (a izdržao sam do šeste epizode) fatalno dejstvo fatalnog virusa nikako da počne da se realizuje i Ivalo pretvori u karantin daleko zanimljiviji od ovoga koji smo mi iskusili.

BETAAL (Netflix)

KO: Jason Blum, od horor produkcije Blumhouse, i Netflix, ponovo u Indiji.

ŠTA: Tokom krčenja puta progresu i kapitalističkom apetitu, negde u Indiji, izvođač radova i njegova paramilitarna vojska nailaze na tunel čije ponovno probijanje sprečavaju lokalni seljani ubeđeni da će se na taj način osloboditi stravično zlo uhvaćeno u njemu pre više od stotinu godina.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Iako Betaal ne dobacuje do unikatnosti i realizacije Ghoul, prethodne, fantastične, saradnje Bluma i Netflixa u Indiji, i ovde bi trebalo da budemo ako ne zadovoljni, a onda svakako impresionirani učinkom indijskih autora da se kreativno dodvore prohtevima zapadne publike. Etno folklor još jednom je upregnut kao inspiracija i pokretač, ali autori su snažno postavili kao neprijatelje nekadašnje kolonijalne osvajače i njihove ideloške naslednike u vidu profitabilno orijentisanih malih, domaćih privrednika. Ako tom konceptualnom i ideološkom premisom možemo da budemo zadovoljni, sama egzekucija ozbiljno kaska i previše povlađuje melodramskim krupnim kadrovima indijskih sapunica sa dosta praznog hoda. Sami zombiji nemaju konzistentne parametre, pa su čas tromi i nesposobni, a čas hodaju po plafonu efektno zažarenih očiju. Sam klopka-seting a la Napada na policajsku stanicu br.13 prečesto je ispresecan neuverljivim psihološkim ponašanjima junaka i retko pokazuje originalne ideje i maštovitost. Ipak, ako vam manjka ezoterije i zombija u životu, naročito u miksu, Betaal solidno ispunjava jedno bindž veče.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: