Da li imate preko 18 godina?

TV GONIČ: JESEN 2019. (deo prvi)

O serijama koje bi iz različitih razloga trebalo da budu jedan od diskusionih topika na večeri kod svakog poštenog, salonskog teve gledaoca ove jeseni.

5
1

Sad kad je Game of Thrones završen i kad je prošlo više od pola jeseni tokom čega ste imali priliku da pogledate ponovo poslednju sezonu i uverite se da je bila tek nešto srećnija od Srećnih ljudi, na vaš ionako krcat teve tanjir serviram još serija koje možda nisu najbolje od svega što se nudi (iako neke, de facto, jesu), ali njihovim gledanjem steći ćete brojne mentalne materijale o kojima ćete posle moći da diskutujete dokazujući i sebi i drugima da živite u 2019-oj.

PRIMAL (Adult Swim)

KO: Genndy Tartakovsky, otac Samuraja Jacka! (uzvičnik obavezan)

ŠTA: Smešten u “doba Jure”, Primal je animirana serija u kojoj, bez ikakvog dijaloga (jer ljudi još nisu progovorili) pratimo avanture pećinskog čoveka i dinosaurusa koje je u prijateljstvu spojila verovatno najstrašnija moguća tragedija.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Nakon prosavljenog Samuraja, Genndy je dugo lutao od klonova Star Wars do Hotela Transilvanija, ali za nezainteresovanog mene, rekao bih da se tek sa Primal vratio svojoj najinspirativnoj muzi. Pri tome, sam Primal počeo sam da gledam potpuno neinformisan o autoru, vođen željom da svojoj deci (3 i 7.5 god) priredim neki atipičan, a možda pametan crtani- i, majkomoja, koliko li sam uspeo u tome!

Primal smo praktično odgledali svi u kući i svako mu se divi iz svojih razloga. Deca su fascinirana sadržajem koji je brutalan koliko i majka priroda, u kome nema pardona ni prema sitnoj dečici, ni prema sitnim dinosaurusčićima. Udovi lete na sve strane, a ja sve vreme moram da re-interpretiram i ublažavam sliku. Jer Primal je kao animirani “Opstanak”- surov i bespoštedan, i tek na momente neobično i neočekivano human. S obzirom da nema dijaloga i sve je u ekspresijama, junaka ili autora, ova neobična buddy-buddy priča rezonuje i na svom osnovnom nivou i kao metafora “i inače” nemilosrdnog života propitujući smisao istog. Genndy ume da vodi priču i da zakuca emocionalno i da sve drži na “primalnom” nivou koji podjednako razumemo i ja i jedan trogodišnjak. Naša obostrana zabava na stranu.

POLITICIAN (Netflix)

KO: Otac “modernog teve mejnstrima”, Ryan Murphy, njegova desna ruka, Brad Falchuk, uz asistenciju Ian Brennana.

ŠTA: U serijalu u kome po prvi put (televizijski) nastupa “mrs. Falchuk”, Gwyneth Paltrow, kao maćeha Paytona Hobbarta, koji pokušava da postane predsednik “studentskog tela” u svojoj školi (što je praktično tema cele prve sezone), kao prvog koraka na svom putu do pozicije američkog predsednika. Za šta je, kao “rođeni političar” rođen i bogom dan. Međutim, stvari ne idu lako. Naročito ako počnu samoubistvom njegovog, tajnog ljubavnika…

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Politician je Glee na terenu House Of Cards. Recimo. Ryan još jednom kombinuje svoju kemp estetiku “(glumatanje” kako reče moja prijateljica Cecilija) sa ozbiljnim, dramskim momentima, jureći smisao života na terenu na kome ga mnogi gej (autori) često prepoznaju- onome na kome je dopuštena ozbiljna zajebancija.

Međutim, Politican je svakako najzanimljiviji (i istorija će ga pamtiti) po tome što je to prvo delo koje je Murphy realizovao nakon potpisivanja, navodno 300 miliona dolara vrednog, ugovora sa Netflixom. Da li Netflix treba da maše repom i trlja ruke nakon ovoga? Pa nisam baš siguran. Uprkos činjenici da je Gwyneth sišla s “Marvel univerzuma” na mali teve ekran, Murphy i ekipa su ovde slabo ponudili nešto novo, ali najnejasnije od svega je kome je ova serija “namenjena svima” zapravo namenjena. Ako zanemarimo njegove matične fanove i kemp ljubitelje.

Politician se evidentno bavi hipokrizijom američkog političkog života, ali to demonstrira u jednom poprilično veštačkom setingu skoro imaginarne, buržujske srednje škole u kojoj, uprkos trudu, nema realnosti ni koliko u “Hogvartu” u Sex Education. Pri tome sva Murphy-jeva agitovanja ovde su i bukvalna agitovanja, kojima nema mnogo drugačijeg političkog opiranja, i ideje mahom bivaju kompromitovane usled slabosti samih njihovih nosilaca. Ali, u poređenju sa, recimo, Euphoria, Politican ni u snu ne može da bude “tinejdž serija” s obzirom da je Murphy i u Glee teško obuzdavao svoju potrebu za popkulturnoestradnopolitičkim referisanjem, ali i zbog toga što je tema “društveno-političkog” angažovanja slabo zanimljiva tinejdžerima. Što je i Euphoria, u ostalom, pokazala. S druge strane, Politican nije ni “serija za odrasle” s obzirom da njeni junaci, uprkos nekim trenucima vrednim divljenja, ne uspevaju da budu ni dovoljno zabavni, ni dovoljno autentični, ni dovoljno odrasli, a najmanje sve to, da bi počeli da rezonuju “univerzalno”.

BOB HEARTS ABISHOLA  (CBS)

KO: Chuck Lorre, otac “Štrebera”, i grupa prijatelja. Njegova prva serija nakon velikog praska.

ŠTA: Bob je skoro pedesetogodišnji razvedeni, vlasnik fabrike čarapa, debeo je i ima brkove kao Tom Selleck. Abishola je tridesetineštogodišnja medicinska sestra poreklom iz Nigerije koja živi sa sinom, tetkom i tečom. Nakon što Bob doživi srčani udar, a Abishola bude nadlžena sestra, među njima počinje da se razvija nekakav romantični odnos, kome svi okolni akteri pokušavaju da doprinesu, a neprekidno samo odmažu.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Lorre će sa ovim vrlo verovatno omanuti, ali trebalo bi da aplauzom pozdravimo njegov pokušaj da još jednom kao materijal za prajmtajm mejnstrim sitkom poturi nešto što niko drugi ne bi. I dok sve ostale, naročito brodkast, televizije pokušavaju da sakupe tih neophodnih “šest prijatelja” kako bi imale deset uspešnih sezona, Lorre nakon glumačke gerijatrije koju je angažovao u Kominsky Method (Netflix), ne bi li se pozabavio svojim životnim dobom, sada traži rom-kom tamo gde da niko ne bi tražio, i što je najbolje- ništa ne mogu da mu zamere i zabrane, jer je inkluzivan za sve pare.

Međutim, involviranje autentičnih afričko-američkih glumaca i, čini mi se prvo sirovo angažovanje neke afričke imigracije u mejnstrim šouu, iako je “znak vremena”, nije ovde najbitnije. Niti najzabavnije. To “nešto” predstavlja činjenica da je Lorre sve osmislio, postavio, snimio kao da su osamdesete tek počele. Bob Hearts Abishola je spor, trom, sa tek inovativnim indikacijama o mestu i vremenu radnje, ali sa humorom i šalama koje imigrante i domaće, i njihov kontakt, tretiraju čedno, naivno i vrlo sumnjivo PC da imate utisak da gledate rekreaciju nekog davno izgubljenog sitkoma.

Ali, nema šanse da Lorre nije toga svestan i da sve to ne radi namerno testirajući PC granice maksimalnim izvitoperivanjem istih.

OUR BOYS (HBO)

KO: Hagai Levi, otac čak i u nas adaptiranog In Treatment, kao i The Affair, koju je osmislio zajedno sa Sarahom Treem.

ŠTA: Par dana nakon što su pronađena tela tri izraelska dečaka u oblasti oko Zapadne obale, u nekoj vrsti kontra-osvete u Jerusalimu je ubijen i spaljen tinejdžer Mohamed Abu Kdir. Nedugo zatim, za zločin su optužena dva izraelska tinejdžera i njihov stariji rođak. Our Boys dočarava klimu neposredno pre zločina, rasplamsavanje demonstracija i tenzija između Palestinaca i Izraelaca po zločinu (koje su dovele do izbijanja rata u pojasu Gaze 2014), hvatanje zločinaca i suđenje istima.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Nivo prisebnosti i dramske dokumentarnosti kojim je Levi ispričao ovu vrelu priču samo pet godina nakon njenog dešavanja u neku ruku prebacuje i “hiper-realistički tretman” ove godine ostvaren u Chernobyl. Jer kako tamo stvari stoje i ova koprodukcija HBO-a i Izraela mogla je biti dovoljan povod za dalju eskalaciju sukoba.

Ako bih mogao da sumiram (a to je ono o čemu bih ja rado pričao na pomenutoj večeri) jeste (neplanirana?) poruka koju je Levi poslao svojom serijom- “Da, u našoj zemlji (Izraelu!) ovakve strašne stvari mogu da se dogode. I to je ono što treba da vas plaši ako vam padne na pamet da se s njom kačite.” Otprilike.

Opisujući geto Palestinaca, fanatizam izraelskih tinejdžera, religiozni i nacionalni dril kao društveni mejnstrim i skoro apsolutnu nepomirljivost suprostavljenih strana, Levi nas je uveo u klimu u kojoj je jedan tako monstruozan zločin moguće sprovesti maltene kao “patriotsku dužnost”, ali ono što je strašnije jeste slika koliko je kompleksno, na svim nivoima, sankcionisati nešto tako- iako je raspodela pravde, na oko, svima jasna. Levi raskrinkava hipokrizije religioznog kadra, političkih lidera, kompromituje “suze” svih roditelja, osuđuje izraelski sistem na svakom koraku na kome je to zaslužio, ali kada se sve podvuče njegova nemilosrdnost se najviše ogleda u tome što Our Boys, uprkos tome što su zločine počinili i od njih stradali “sve-su-to-naši” dečaci, pred nas okrutno stiže sa istim ciljem kao i počinjeni zločin nad palestinskim dečakom- da nam pre svega stavi do znanja da sa Izraelom nema zajebancije.

Ne znam kako vi, ali ja se, ipak, divim tako čuvanim državnim interesima.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Ognjen Lopušina says:

    Штета што је Our boys нагуран у збирну рецензију. Надам се да ће мудро читатељство препознати да је у питању материјал без којег се ове сезоне не иде на славу.

    Мислим да ти је закључак на месту. Мени је најмоћнији горки афтертејст који остаје након свега у виду цене које то друштво на разне начине плаћа за то што са њима нема зајебавања. Папрена је и нисам сигуран да бих је ја платио.

    Одлична серија!

Ostavite komentar:

Slični članci: