Da li imate preko 18 godina?

TV GONIČ: Aneks na tekstove o najboljim i najgorim serijama

Čak i najbolji greše. Zapravo, zaboravljaju. Zapravo, ispravljaju greške. Evo nekih serija koje nisu smele biti zaboravljene, ni po dobru ni po zlu.

0
1

Spremajući tekstove o najjačim i najslabijim serijama 2016. godine jednostavno sam na neke serije zaboravio, a neke druge, koje sam želeo da pogledam, nisam stigao. Što se ovog prvog tiče, mahom su u pitanju serije za koje sam maštao da će se roditi uslovi u kojima ću moći da im posvetim samostalni B/A tekst, jer mislim da zaslužuju. Samim tim, ispali su iz ovih periodičnih pregleda itd itd… Kao što vidite i bibliotekarski posao ima svoje uzbudljive trenutke.

Pošto sam lepo raspoložen počećemo sa propuštenim preporukama. Prva na redu je vrlo, vrlo zanimljiva engleska serija The Living and The Dead (BBC1) iza koje stoji dvojac, Ashley Pharoah i Matthew Graham, koji je pre desetak godina kreirao vrlo popularnu seriju Life On Mars (koju nisam gledao iz razloga preopterećenosti američkim «Zlatnim TV dobom»). Ali sam informisan da se i tamo radilo o putovanju kroz vreme/ paralelnim dimenzijama/ mogu da ubacim još nešto kako bih vam naslutio, ali ne i spojlovao čar The Living and The Dead. Serija se u vrlo Poeovskom duhu, ispraćena maestralnim saundtrakom (Liz Fraiser peva goth-folk standarde) bavi bračnim parom koji krajem XIX veka upravlja nasleđenom farmom. I duhovima i drugim nadrealnim pošastima koji su došli sa njom. A onda onako usputno, gazda na nebu vidi trag od aviona i od tog trenutka jedan procep počinje da raste…

serije, livinh

Druga serija na mojoj listi preporuka je Better Call Saul (AMC) tj. njena druga sezona. Šta god da je Vince Gilligan sa Breaking Bad radio, to sad (sa ko-autorom Peterom Gouldom) ne pokušava. Better Call Saul je sva u likovima, u sitnim postupcima koji definišu i produbljuju njihove karaktere. Better Call Saul je sloumoušn Breaking Bad, na daleko manje pogibeljnom terenu, naravno. Ali, njena najveća draž, rekao bih, dolazi iz nekakvog optimističkog i dobronamernog tona kojim zrači i glavni junak. Lako ju je gledati, a osećaj težine stiže vas tek u želucu, nekad i nedeljama kasnije.

better call soul 1

Serija za koju se još uvek ne zna da li će i na koji način imati svoju narednu sezonu je The Night Of (HBO), verovatno najbolja stvar koju je ovaj kanal izbacio prošle godine. Iako baš i nije uspela da u potpunosti asimiluje autentični engleski kontekst originala, Criminal Justice (koji, istotakođesramotame, nisam gledao), The Night Of možda nije kreirao toliko «američku» priču koliko jednu univerzaln(ij)u, o tome koliko je malo potrebno da dobar čovek u sebi pronađe trunčicu lošeg. John Torturo, sa svim svojim kožnim boleštinama, je briljirao. Bret Easton Ellis je izjavio da ova serija efektno ukida potrebu sa dvosatnim bioskopskim filmom. Ja mislim da je ABC-ijev American Crime dobio dostojnog rivala u doku-realističkom seciranju aktuelnih problema američkog društva.

The-Night-Of-TV-show-on-HBO-season-1-canceled-or-renewed

Ovogodišnji osvajač «Zlatnog globusa» za najbolju «ozbiljnu» TV seriju, The Crown (Netflix), možda nije zaslužio tu titulu (tj definitivno nije, ako pogledate listu Najjačih serija 2016), ali svakako treba da nađe mesto na vašem TV meniju, pre svega, jer se radi o raskošnoj produkciji kakvu sebi sve češće ne mogu da priušte ni rasni holivudski filmovi. Peter Morgan, verovatno najbolji živi britanski scenarista, majstorski razigrava lične drame glavnih protagonista (Elizabeth- Philip- Churchill), ali i koristi istoriju poslednjih zlatnih godina Imperije da se pozabavi nekim interesantnim «za» i «protiv» onog doba. Baš kao i u slučaju nekih drugih Netflixovih produkcija poput The Get Down ili Narcos, pa čak i Sense8, The Crown je u velikoj meri «doživljaj» kome treba da se prepustite, skoro kao putovanju kroz vreme.

1280_the_crown_Netflix_trailer

Na kraju, malčice bih da korigujem svoju pompeznu izjavu da Shut Eye (Hulu) ima velike šanse da bude novi Breaking Bad. Mislim, ta šansa i dalje postoji, i belo-ciganjski milje vidovnjaka i kriminalaca koji je bivši basista Sparks, Les Bohem, kreirao za nas i dalje može da izrodi prvoklasnu transformaciju običnih ljudi u neobične kriminalce, ali serija je napravila par ozbiljnih dramskih gafova u kreiranju nekih likova i učinila ih ako ne odurnim, a ono vrlo nerealnim (vidovnjakova žena Linda), a i neki odnosi (Charlie – Eduardo) pokvareni su i pre nego što su napravljeni. Ostaje nada da će Bohem malo više truda uložiti u intrigantnija i psihološki (pa čak i parapsihološki) uverljivija ponašanja svojih junaka.

SHUT EYE - S1 EPISODE 101

Na drugom kraju skale, međ’ škartom i socom, nalazi se par serija koje su, takođe, propustile priliku da samostalno budu postavljene na B/A stub stama.

Prva među njima svakako je druga i ultra-razočaravajuća sezona Mr Robot (USA). Nakon prve, koju sam i sam glasno hajpovao na ovim vebstranama, apsolutno mi nije jasno u kom trenutku tačno je Sam Esmail uverio sebe da je Stanley Kubrick i nepotrebno sa Clockwork Orange od svog čeda napravio Eyes Wide Shut (koji navodim kao primer konfuznog, samo-zabavljenog i sporno ritmičnog filma, da ne bude zabune). Čikam nekoga da mi kaže o čemu je bila ova sezona, a i ako jeste- zar sve to nije moglo da stane u jednu epizodu, a da zatim gledamo šta je posle bilo. Svakako najveći problem bio je i ostao papa Robot kome je sada još teže naći smisleno mesto, baš kao i činjenici da nakon kraja jednog sveta treba vremena da se podigne novi. A ne zaboravimo ni nebulozni FBI podzaplet sa ćerkom Meryl Streep, pardon, odličnom ćerkom Meryl Streep, koji je skoro profunkcionisao kao neki hipsterski Jason Bourne.

NUP_166054_0890.JPG

Tuga me je uhvatila i na kraju druge sezone sjajne Lifetimeove serije Unreal. Pre svega, jer se jedna od najsmelijih serija sezone 2015. sa čak dve ženske glavne uloge sudarila sa sopstvenim ogledalom tj kukavičlukom ili neznanjem šta da nam ponudi u novoj sezoni. Problem koji otprrrrilike ima i rijaliti koji čini okosnicu priče- kako šokirati, razonoditi i privoleti gledaoce da vam ostanu što verniji iz epizode u epizodu iz sezone u sezonu. Opšti utisak je da su se svi malo vrteli u krug i ponašali kako nam nisu obećali da će se ponašati u prethodnoj sezoni. Bili su zli, ali je osećaj trijumfa zla, koji ježi do kostiju, izostao.

unreal-tv-review-lifetime

Ne znam kako da nazovem povratak Gilmore Girls (Netflix). Skoro deset godina kasnije, mašeći priliku za bilo kakvim jubilejom, serija se vraća na kanal sa koga nije potekla (Netflix umesto WB odn CW) i to u sasvim netelevizičnom formatu od četiri epizode od po sat i po, podeljenih po godišnjim dobima u otužno-praktično nazvanom konceptu A Year In The Life. Autorka Amy Palladino i njen muž Daniel uspeli su da okupe praktično ceo kast, sem neplanirano upokojenog glumca Edwarda Herrmanna koji je igrao oca odn. dedu Gilmorea.

Znate onaj osećaj kad je sve tu i ponaša se onako kako ste navikli, ali je vama, kao i njima prilično neprijatno što ste tu gde ste, ponovo. Magije ni za pod nokat.

Gilmore Girls (WB) Season 1, 2000-2001 Episode: Love and War and Snow Airdate: December 14, 2000 Shown from left: Alexis Bledel (as Rory Gilmore), Lauren Graham (as Lorelai Gilmore)

Iako je i u životima junaka prošlo jako puno godina, oni su siroti prinuđeni da nas u ono malo pojava uglavnom podsećaju ko su i šta su bili, i da pri tome izgledaju kao oživljene voštane figure koje su prilikom frankenštajnizacije pozamašno retardizovane. Mislim, kada je Rory Gilmore tj Alexis Bledel u pitanju tu niko nikada nije poverovao da se iza stidljive, skoro retardirane pojave zaista krije žurnalistički genije koji nam je predstavljan. Ali tada je imala 20 godina. Sada ima preko 30 i taj raskol između autorkinih želja i Bledelinih mogućnosti je uvredljivo nepremostiv. Još kad mi pomene Nick Cavea i Radiohead kao nešto što je deo njenog slušalačkog života… pa pre bih poverovao da Koja pred san pušta Miroslava i Devojku s Morave!

Najveći problem je što junaci «jedne godine u svojim životima» (i dalje) ne znaju šta će sa svojim životima. Mislim ako je deo šarma Stars Hollowa poticao od perpetomobilnog Dana mrmota, sada sve izgleda kao da smo upali u gradić koji će nam svakog časa otkriti svoje horor naličje. Zapleti su i dalje «oni isti» koji su dovođeni do parodičnosti već toliko puta- mama Lorelai ratuje sa babom Gilmore, mama Lorelai i ćerka Rory piju kafu, ćerka Rory je retardirana na apsolutno svim nivoima svog života, mamin momak Luke deluje kao još veći debil nego pre, svi ostali, sem možda Paris Gellar (gde se jednodimenzionalna gluma Lize Weil ispostavila kao najdugovečnija) deluju kao one figurice koje proviruju iz zidnih satova i potom nestanu do sledećeg punog sata.

Ono po čemu je Gilmore Girls bio svakako popularan u elitnijim TV krugovima, pored kontinuiranih rafalnih paljbi na pop kulturu, bio je njen feministički (šire «individualistički») duh. Samohrana majka i njena samohrana ćerka uvek su insistirale, često i prerazmaženo, da sve mora da bude po njihovom. Možda nas neće šokirati, ali svakako će nas razočarati da Sherman-Palladino seriju završava ostvarenjem sna svake tradicionalne i konzervativne žene, koja Lorelei Gilmore svakako nikada nije bila, a onda i kao klifhenger ostavlja informaciju koja samo u tom kontekstu može biti šokantna i tako obznanjena. Najveća ironija, ipak, leži u činjenici da je od svih likova jedni brejktru iz Stars Hollowa zapravo napravila matora Gilmorica. I to nakon što je sahranila muža.

Ne znam koliko treba da budete nostalgični da biste pristali na ovako nešto. Lauren Graham i Alexis Bledel su to učinile za 750.000$ po epizodi.

mozart-in-the-jungle-recap

I na kraju, osvrnuo bih se sa posebnom tugicom na kreativni stropoštaj jedne od najhipsterskijih (hipsterski pioniri?!) serija na teveu- Mozart In The Jungle (Amazon), iza koje stoje hipster dive Roman Coppola i Jason Schwartzman. Priča o doživljajima njujorške filharmonije i njenog ekscentričnog dirigenta (treba li naglašavati?) nikada nije bežala od nekakve šik auto-parodičnosti, ali ova sezona je treći deo Tesne kože. Čak i gostovanje Monice Belucci i pokušaj hiper-hipsterizacije kejmiom Nica Muhly-ja nije uspelo da sakrije da u ovoj sezoni nije postojao elementarni dogovor o čemu će ona biti, šta će da se dešava i kakve će posledice to ostaviti po aktere. Čak ni (izgleda stvarni) odlazak u zatvor «Rikers Island» nije doneo nikakvu TV katarzu uprkos usiljenim utiscima oduševljenja «publike». Tako umire dobra televizija.

Lajkuj:

Komentari:

  1. geegee says:

    GGs je oduvek bila prehajpovan bullshit, posebno u neprestanom samo-primoravanju da dve neurotične koze predstavi kao vrhunac ženske emancipacije. Ili to, možda – verovatno, iz mene progovaraju moje godine, pošto je meni jedina pristojna žena&lik u celoj seriji uvek bila samo keva/baba.

    Ova četiri konfuzna ispljuvka su samo dokazala da dobru televiziju možeš da napraviš tek pošto svojeručno ubiješ svoje idole, posebno one koje sam(a) napraviš.

    Na stranu što sam gledala i potrošila sate čekajući da je pojavi Jared Padalecki, samo da bih vikala na teve, his name is Sam, you stupid little bitch, što se naravno desilo pola sata pred kraj poslednje epizode. Za ovo sam sama kriva, priznajem ^^

Ostavite komentar:

Slični članci: