Trip Keri Granta

Na 70. kanskom festivalu koji se održava od 17. do 28. maja u konkurenciji za nagradu Zlatno oko, koju dobija najbolji dokumentarni film, takmičiće se delo Marka Kidela „Postati Keri Grant“ čija se struktura gradi oko ekskluzivnog otkrića da je slavni glumac, u periodu od 1958. do 1961. redovno uzimao LSD pokušavajući da se reši depresije i psihičkih tegoba.

Reditelj Mark Kidel i producent Nick Ware su dobili pristup delovima nikada objavljenje Grantove autobiografije i porodičnim filmovima snimanima na 16 milimetarskoj traci. Obrađujući pisane delove došli su do zapanjujućeg otkrića da se simbol holivudske elegencija, manira i sofisticiranosti tri godine aktivno lečio na Psihijatrijskoj klinici Beverli Hils kod doktora Mortimera Hartmana. Terapeutske seanse, koje su se odvijale jednom nedeljeno, uključivale su konzumaciju LSD koji je, po rečima reditelja Kidela, spasio Granta i toliko ga inspirisao da je, iako je smatran veoma povučenim i zatvorenim za bilo kakvu vrstu medijskog istupa, lično kontaktirao časopis „Good houskeeping“ želeći da otkrije celom svetu novonastalu promenu i da svima preporuči esid. Kidel nastavlja da je čak i Timoti Liri, filozofski guru esid hipijevske kulture nastale krajem ’60-ih, prvi put saznao za LSD čitajući Grantov intervju i zainteresovao se za supstancu upravo zbog zvezde filma „Sever-severozapad“.

„Jednom sam istripovao da sam džinovski penis koji poleće sa Zemlje kao svemirski brod“ tvrdi Keri Grant u filmu.

Grantova terapija, na koju ga je naterala treća supruga, glumica Betsi Drejk, nije bila neuobičajna za to vreme: u britanskim i američkim arhivima je zabeležna upotreba LSD-a u preko 40.000 psihijatrijskih terapija. LSD je aktivno korišćen sve do 1966. kada je proglašen nelegalnim, a koristio se kao jedna od mera lečenja u slučajevima alkoholizma, šizofrenije i posttraumatskog stresnog poremećaja. CIA ga je već testirala kao serum istine tako da je Grant, opterećen konstantnim žongliranjem između javne ličnosti omiljenog holivudskog glumca Kerija Granta, i skromnog brajtonskog dečaka Arčija Liča koji je stigao na Brodvej kao jedan od odabranih članova pozorišne grupe Boba Pendera i već sa 16. godina promenio ime kako bi uspeo u filmskoj industriji, mislio da mu može pomoći u borbi sa sopstvenim demonima. Različiti demoni su pohodili slavnog glumca: blaži oblik poremećaja ličnosti zbog alter ega koji ga je proslavio, kao i status seks simbola gurnuli su ga u ozbiljan problem sa intimom. Grant je menjao žene kao čarape, ženio se pet puta, a kada je već bio slavan glumac krajem ’30-ih godina saznaje da mu se majka Elsi, za koju je mislio da ga napustila dok je bio dečak i da je mrtva, nalazi u psihijatrijskoj bolnici gde je smestio njegov otac kako bi nesmetano mogao da se švaleriše. Glumac je otišao u bolnicu i izbavio svoju majku, ali ovo šokantno otkriće ga baca u bezizlaznu depresiju. Takođe, sredinom ’50-ih i ’60-ih, Grant dolazi do vrhunca karijere i mega popularnosti igrajući šarmantne, ali nesigurne i pomalo trapave heroje podražavajući glumački tip izgrađen još u filmovima „Njegova devojka Petko“ Hauvarda Hoksa i „Ozloglašena“ Alfreda Hičkoka. Žanrovski definisan kao lucidni komičar, Grant je iznova igrao slične, frustrirajuće uloge koje su se kosila s njegovim karakterom što je izazivalo nesigurnosti i probleme. Sve do prve seanse esidom.

„Počeli smo rad na filmu konstruišući život Kerija Granta kroz odlomke autobiografije. Kada smo naišli na priznanje da je koristio esid znali smo da smo ga dekonstruisali“ priznaje prouducent filma Nik Ware

Upravo su seanse, direktno iz pera Keri Granta čije odlomke neobjavljene autobiografije čita glumac Džonatan Prajs, britanski karakterni glumac i zvezda serijala „Pirati s Kariba“, „Brazil“ i „Doba nevinosti“, okosnica filma „Postati Keri Grant“. Naracija se gradi iz prvog lica, isključivo na osnovu njegovih zabeleški, ilustovana privatnim video materijalom koji je glumac sam beležio, po rečima reditelja Kindela, „veštim okom filmadžije“. Grant tvrdi da ga je LSD „očistio do stepena blaženstva“, a kao jedan od najupečatljivih „tripova“ opisuje trenutak kada je sebe video kao gigantski penis koji se lansira sa Zemlje u obliku svemirskog broda. Otkriće da je bio višegodišnjoj LSD terapiji Kindel koristi i kao dodatni narativni element: time se opravdava često korišćenje flešbekova u filmu, a i otvara se drugi narativni tok u vidu utopijske priče o medicinskim benefitima LSD-a, kao i o eksperimentalnim korišćenjima ove supstance (a neki naivni misle i da je droga) u povojima savremene psihoterapije.

„Postati Keri Grant“ ima premijeru na predstojećem Kanskom festivalu, a  svi ćemo, legalno ili ne, imati priliku da ga vidimo već 9.juna na kanalu Showtime. Osim domaćih srećnika koji budu u Kanu.

Šta je Keri Grant želeo da kaže opservacijom “čišćenje do blaženstva” nije do kraja jasno, ali mu je, po autorima filma, LSD pomogao da reši dugogodišnje probleme i lakše podnese slavu. Uzimao ga je u vreme kada je bio jedan od najpopularnijih glumaca u Holivudu, a verovatno je, uz dolazak ćerke koja ga je obradovala u 62. godini života, ubrzao i njegovo iznenadno povlačenje na vrhuncu slave. „Kada sam otkrio LSD kao da sam se ponovo rodio. Naučio sam mnogo i mnogo mi je pomogao, posle joge i hipnoze s kojima sam takođe pokušao. Na kraju, došao sam tamo gde sam želeo da budem“, priznaje Grant u filmu koji se završava njegovim povlačenjem iz glume 1966. godine, godine kada je i esid zvanično proglašen narkotikom, i snimkom na kome, već u poznim godinama, pleše sa ćerkom Dženifer na tremu svoje kuće. Iako je prestao sa terapijom još 1961. u filmu, čiju muziku je komponovao član benda Portished Adrian Utley (eto još malo soundtrack-a za tripovanje), nedvosmisleno je pokazano (a i dokazano) da je Keri Grant bio više od običnog šarmera zlatnog doba Holivuda. Problemi kroz koje je prolazio, ali i hrabrost da se u to vreme podvrgne eksperimentalnoj terapiji pokazuju svu njegovu veličinu. Nakon povlačenja iz glume Grant potpuno nestaje iz javnosti: zaradio je dovoljno da ne mora da brine do kraja života iako je bio aktivni član Upravnih odbora kompanije Faberže i United Airlines gde je učestvovao u radu i donošenju odluka. Esid je postao deo kontrakulturne hipi generacije i po svim podacima nije ga više koristio no ovakvi, biografski filmovi, dovode do promene precepcije koju šira javnost ima o zvezdama. Zamislimo šta bi se desilo kada bi takve podatke našli u ranoj Čkaljinoj, Mijinoj, Batinoj biografiji? Verovatno bi gledali na njih potpuno drugačije.

Fotografije : “Becoming Cary Grant” promo by YUZU production