Top lista: zagrevanje za Sajam knjiga

Posle dve godine pauze pod kupolama Sajma očekuje nas Sajam knjiga. Osim u zdanju pored Save knjiga će biti i na drugim mestima, u knjižarama, mini sajmovima, online… Ovo je jedna lista kao lagano zagrevanje za Sajam. Uživajte u čitanju i iskoristite sajamske popuste na pravi način.

Hotel Tišina // Ejdur Ava Olafsdotir // Odiseja

Ovo je otrežnjujuća priča o čoveku, zajednici i izbavljenju od očaja koja slavi beskrajne životne mogućnosti i nove početke.

Jonas Ebeneser je vešti majstor koji ima neopisivu potrebu da popravlja stvari oko sebe, ali nikako ne uspeva da popravi sopstveni život. Na pragu je pedesete, razveden i prepušten sam sebi, a nedavno je otkrio i da njegova ćerka nije zaista njegova, zbog čega tone u egzistencijalnu krizu. Dok posećuje svoju dementnu majku u staračkom domu, krišom razmišlja o tome kada i gde bi mogao da stavi tačku na svoj život.

Ne želeći da rizikuje mogućnost da ćerka pronađe njegovo telo, odlučuje da umre u inostranstvu. Pakuje kutiju sa alatom i nešto garderobe i odlazi u neimenovanu zemlju razrušenu ratom. Bukira sobu u hotelu Tišina koji, kao i zemlja u kojoj se nalazi, vapi za veštim rukama majstora. Česma po česma, sijalica po sijalica, i Jonasova bušilica koju je poneo da bi pričvrstio kuku za omču dobija novu svrhu, baš kao i Jonas koji će zahvaljujući ljudima koje upoznaje u hotelu sagledati svoju patnju novim očima i razumeti dubinu ljudskih ožiljaka.

Dvori od oraha // Miljenko Jergović // Booka

Hronika jednog veka ispričana kroz epsku sagu o dve dubrovačke porodice. Gradeći priču od kraja ka početku, od potomaka ka precima, od smrti ka rođenju, Jergović preko sudbina običnih ljudi i naizgled beznačajnih detalja predstavlja kompleksnu istoriju ovih prostora.

Dvori od oraha, epska saga o dve porodice, prati Reginu Delavale (rođenu Sikirić) od rođenja 1905. do smrti u dubrovačkoj bolnici 2002. Priča se odmotava unazad, jer roman počinje s petnaestim poglavljem, neposredno nakon Reginine smrti, i završava prvim, njenim rođenjem.

Kroz njenu priču i priču njene porodice autor gradi hroniku jednog veka i opisuje kako se turbulentni istorijski događaji, kojih u 20. veku nije nedostajalo, prelamaju preko leđa malog čoveka. Priča se razliva od Dubrovnika do Pariza, preko Sarajeva i Mostara, pa sve do Trsta i Rijeke, aktere ne zaobilaze ni ratovi ni progoni ni istrebljenja, a Jergović u obrnutoj hronologiji virtuoznom sigurnošću vodi čitaoca kroz mnoštvo likova i sporednih epizoda.

Fokusirani na čoveka i njegovu sudbinu, poetični i slojeviti, Dvori od oraha daju intimno viđenje istorije i predstavljaju jedno od najboljih Jergovićevih dela.

Sve će biti savršeno // Lorenco Marone // Dereta

Ovaj očaravajući roman, koji miriše na jug Italije, školjke, limun i so, kao i prethodne Maroneove knjige, donosi priču o ljubavi, porodici i (ne)mogućnostima da u životu „sve bude savršeno”.

Život Andree Skota sve je samo ne savršen, naročito kad je u pitanju porodica. Četrdesetogodišnjak i samac koji i dalje uporno istrajava u nezrelosti, Andrea je oduvek više voleo da se drži podalje od rodbine: od oca Libera, nekadašnjeg brodskog kapetana s Pročide, koji se posle ženine smrti s decom preselio u Napulj, i od sestre Marine, majke dvoje dece, anksiozne i opsednute kontrolom. Kad porodične obaveze primoraju Marinu da otputuje i ostavi kod kuće teško bolesnog oca, Andrea je taj koji preuzima kormilo. To je ujedno i početak pustolovnog vikenda tokom kojeg će Marinina zabrana pušenja biti samo jedno od mnogih prekršanih pravila. Dok ga u stopu prati „strašni jazavičar“ koji reži i dok spava, Andrea se, prisiljen da čuva osamdesetogodišnjeg oca koji nema nameru da ga tretiraju kao invalida, iskrcava se na Pročidu, vrativši se posle mnogo godina u mesto svog detinjstva, na plažu sa crnim vulkanskim peskom koja je bila pozadina njegovih prvih ljubavnih radosti i razočaranja, među raznobojne kuće nagrizene solju. U tim suprotnostima, u tom nesavršenom savršenstvu koje izvlači na površinu nezaceljene rane, ali i uspomene na beskrajnu nežnost, uljuljkan povetarcem koji miriše na limun, Andrea će pronaći ravnotežu.

Majstor vodopada/Kratka priča o ubijanju //Kristof Ransmajer // Geopoetika

U ovom kratkom romanu čuveni austrijski književnik virtuozno i sa velikom senzualnošću priča o ljudskoj krivici i praštanju.

Ransmajer se bavi aktuelnim pitanjima: dalekosežnim posledicama klimatskih promena, fragmentacijom državnih i političkih zajednica i previranjem identiteta. Svojim prepoznatljivim stilom Ransmajer nas vodi u predele neodređene bliske budućnosti u kojima su smešteni distopijski pejzaži slivova velikih svetskih reka, a počasno mesto među njima zauzima takozvana “Bela reka”, reimaginirani Dunav, čiji tok poput lajtmotiva povezuje distopijski prikazani svet, pripovedačeva sećanja na detinjstvo i opskurnu ljubavnu priču iz prošlosti, dajući nam snažan i originalan pogled na prirodu ljubavi i nasilja.

Geopoetika je do sada objavila pet Ransmajerovih romana: “Leteća planina”, “Užasi leda i mraka”, “Morbus Kitahara”, “Poslednji svet”, “Atlas uplašenog čoveka” i “Koks ili Tok vremena”.

Deca Nedođina // Miloš K. Ilić //. Plato

Devedesete su se svima nama kojima ćemo ih preživeti već tada činile kao istorijsko vreme koje jedva čeka da postane daleka prošlost.

Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u „Deci Nedođina“ nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći.

Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz.

Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice.

  Vule Žurić

Čas zvezde // Klaris Lispektor // Kontrast izdavaštvo

U jedinom televizijskom intervjuu koji je dala, u februaru 1977, Klaris Lispektor je rekla da je roman Čas zvezde „priča o devojci koja je bila toliko siromašna da je jela samo hotdogove”. Međutim, od prvih redova čitalac će doći do spoznaje da je ova priča mnogo više; da je zapravo o problemima ruralnog severoistoka u odnosu na urbani jugoistok Brazila, ali i o slomljenoj nevinosti, neimenovanoj bedi i snu o boljem životu, koji su prelomljeni kroz lik neobrazovane i u svakom smislu neuspešne antiheroine, priproste daktilografkinje Makabeje, koja se bori da preživi u seksističkom društvu.

Povratak na Zejrek // Vladimir Jaćimović // Arhipelag

Uzbudljiv, debitanski roman koji se odigrava u savremenoj Turskoj uoči poslednjeg vojnog puča 2016. godini.
Glavni junak romana Ilker Bozkurt je visoki oficir turske vojske upleten u mrežu špijunskih igara i porodičnih istorija.

Vremenom će se pokazati da se njegova porodica preselila iz Sandžaka u Tursku neposredno posle Prvog svetskog rata, ali i da je on odabran od zaverenika da izvrši napad na Erdogana. Jaćimović neobično precizno i s velikom pripovedačkom snagom prikazuje savremeni Istanbul, u kome se odigrava najveći deo radnje romana, kao i Moskvu, u kojoj je jedno vreme glavni junak romana na službi.

Jesenjin // Zahar Prilepin // Službeni glasnik

Sergeja Jesenjina vole kao verovatno nijednog drugog pesnika na svetu. I to sve odjednom – i poeziju, i njega samog, kao čoveka. Ali ako bi da malo pažljivije sagledaju njegov život i rad, odmah iskrsavaju teška i nepomirljiva pitanja.

Da li je Jesenjin sovjetski, ili – antisovjetski pesnik? Hrišćanski, ili bogoborački pesnik? Pesnik za publiku sklonu kriminalu i pale devojke, ili inovator koji i danas utiče na svetsku poeziju? Seljački pesnik, ili imažinista? Кoga je smatrao svojim najvećim rivalom u poeziji i zašto? Кo mu je bio istinski prijatelj? Кakav je njegov odnos prema boljševičkim vođama? Кoliko ima dece i sa koliko žena? Najzad, koju je od svojih žena zaista voleo? Da li je pio, ili su to izmislili zavidljivi ljudi? A ako je pio – ko ga je navukao na piće? Zbog čega su protiv njega vođeni krivični postupci? Da li je bio huligan, kao što je pisao o sebi, ili žrtva sticaja okolnosti? Čime se bavio tokom jedne i po godine dok je živeo van Sovjetske Rusije? I najzad, samoubistvo ili ubistvo?

Кnjiga daje odgovore ne samo na sva navedena pitanja već i na mnoga druga. Zahar Prilepin, sebi svojstvenim osvetljavanjem i originalnošću, detaljno govori o životu Sergeja Jesenjina, izvlačeći neočekivane zaključke i primoravajući nas na snažno saosećanje.

Patrijarhat pada // Marta Bren i Jeni Jurdal // Čigoja štampa

Kroz čitavu istoriju feministkinje su maltretirali i izvrgavali ruglu širom sveta. U 18. veku slavne feministkinje su gubile život na giljotini, a u 19. veku sifražetkinje su bacali iza rešetaka. Danas aktivistkinje čame u zatvoru u zemljama poput Irana i Saudijske Arabije. Feministkinje žigošu kao džangrizave, frustrirane i neprivlačne žene. Ipak, konstantno stasavaju nove generacije žena koje se usuđuju da se s ponosom nazivaju feministkinjama.

Autorka Marta Bren i ilustratorka Jeni Jurdal istakle su se po tome što su kroz niz publikacija vešto prikazale ključne trenutke i ličnosti koje su oblikovale istoriju žena i ženskog pokreta. U ovoj knjizi čitaoce vode na zabavno putovanje kroz kulturnu istoriju patrijarhata. Sa dosta humora ispredaju priču o tome kako su muškarci od Aristotela do Vudija Alena opisivali svet kroz prizmu svog muškog pogleda. Pokazuju kako su se prominentne žene kroz istoriju borile protiv ugnjetavanja – a ujedno proglašavaju najgoreg seksistu svih vremena.

100 godina Duška Radovića // Zorica Hadžić // Mascom

Povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja jednog od najznačajnijih i najomiljenijih autora našeg podneblja, Duška Radovića, izdavačka kuća Mascom – koja već godinama izdaje njegova dela i štiti prava na njima – pripremila je kapitalno izdanje posvećeno životu i delu velikana naše pisane reči.

Duško Radović je najcitiraniji pisac i jedini autor sa ovih prostora čije knjige su prodate u skoro milion primeraka. Smatra se autentičnim jezičkim genijem i predstavlja jedinstven fenomen naše kulture. Velikan pisane reči i inovativan medijski stvaralac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta svojevrsni je ko-autor ove monografije.

Ovu po svemu izuzetnu knjigu – sa obiljem do sada neobjavljenih Duškovih tekstova, crteža, beležaka, arhivske građe, fotografija i memorabilija – priredila je Zorica Hadžić, a neizmeran doprinos su joj, kao saradnici na knjizi dali i naslednik Duška Radovića, Miloš Radović, i sam značajan akter naše kulturne scene, i Matija Bećković kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, a koji se u knjizi pojavljuje kao neka vrsta naratora čije pripovedanje povezuje građu.

Knjigu možete rezervisati na mascom.rs u pretprodaji, po specijalnoj ceni uz besplatnu isporuku. Ovo delo će biti dostupno od 26. oktobra.