Top lista knjiga – preporuke za ovu zimu

Biblioteka grada Beograda ustanovila je 2021. godine Nagradu „Beogradski pobednik” koja se dodeljuje za najbolji roman napisan na srpskom jeziku u prethodnoj godini. 

Prvi dobitnik ove nagrade 2022. bio je Drago Kekanović za roman „Privrženost“, a drugi 2023. Goran Petrović za roman „Papir sa vodenim znakom“.

U užem izboru za ovogodišnju nagradu je 14 romana koji su naša preporuka za ove zimske dane, jer se ova nagrada vrlo brzo etablirala kao veoma značajno priznanje, uz NINovu i nagradu „Zlatni suncokret“.

Ruka u vatri, Staša Bajac (Geopoetika)

Glavna junakinja ovog romana je istraživačka novinarka koja snima dokumentarce o kriminalnim grupama, i stalno je na njihovoj meti. Iz Berlina, gde ima stabilan život i brak, dolazi u rodni Beograd kako bi intervjuisala jednog od pripadnika klana, koji živi u ilegali. Tako počinje jedan komplikovani i uzbudljivi ljubavni odnos koji preispituje njena uverenja i način života.

„Ruka u vatri je ono što je i snažno i mekano, opasno i emotivno, sirovo i cinično. Ono što te tera da čitaš u dahu, da prepisuješ delove i šalješ prijateljima. Put od prezira do zaljubljenosti, pogled u prelepu tamu zbog koje izgorimo.”

Nikola Ljuca, reditelj

Egoist magnum, Denis Bašić (Rende)

Zatočen u svojoj glavi, nem, nepokretan, a ipak svestan, umoran od bolesti, nemoći i zavisnosti o drugim ljudima, iscrpljen raspravama s duhovima iz prošlosti, zaboravljeni filozof, Max Stirner (1806-1856), ateist egoist, priželjkuje da umre sve dok mu zgodna časna sestra koja se brine o njemu ne počne ispovedati svoje grehe.

Devojačka soba, Stevan Vraneš (Dokaz izdavaštvo)

Iz Beograda je Aleksandar pobegao početkom devedesetih, kao ratni dezerter. Za sobom je ostavio mnogo nerazrešenih odnosa: sa ocem, koji odavno nije živ, sa prijateljima i rodbinom, sa rodnim gradom, a ponajviše sa svojom nedavno preminulom majkom. Njeno prisustvo ne napušta porodični stan sa pogledom na Kalemegdan i devojačkom sobom, u kojoj je proveo svoje tinejdžerske dane.

Duboko razočaran svojim dosadašnjim životom u Kanadi, odnosom sa ćerkama, karijerom, i mnogim izborima koje je napravio ili koje su drugi napravili umesto njega, on nastoji da počne sve iz početka. Otpočinje intrigantno i uzbudljivo druženje sa dvostruko mlađim parom, Milicom i Ognjenom, pripadnicima nove generacije Beograđana, koji se sudaraju sa sopstvenim željama, ambicijama, strahovima i sazrevanjem.

Kanon potištenog uma, Filip Grbić (Vulkan)

Umesto jednog junaka koji pripoveda u prvom licu, u ovom romanu susrećemo se sa troje protagonista. Njihove različite glasove objedinjuje pripovedanje u trećem licu – iako uz neskrivenu, prijateljsko-bratsku naklonost pripovedača prema njima; njihovim različitim temperamentima – duševnim tonalitetima – zajedničko je, kao osnovni ton, osećanje potištenosti; njihove različite sudbine, jednako obeležene neuspehom, čudesno se ukrštaju i spliću u jedan tok, koji vodi ka tragičnom raspletu. Povrh toga, budući da radnja romana obuhvata najskoriju prošlost, tokom koje su se dramatični događaji od globalnog značaja odigravali sa dosad nezabeleženom učestalošću, valjalo je i tu histeričnu kakofoniju istorije ukomponovati u harmoniju umetničkog dela.

Malj za učenjake, Aleksandar Dobrijević (LOM)

U ovom romanu Dobrijević govori o Društvu prijatelja Tomasa Bernharda u Srbiji, duhovito se poigrava s Bernhardovim stilom i još jednom pokazuje da je izvanredan pisac, kao i u prethodnom romanu Mešavinar, hronici višestruke ljubavne odiseje na relaciji Beograd-Kanada, protkanoj idejom o lečenju ljubavnih i drugih jada čitanjem.

Aperkat, Maja Iskra (LOM)

Snažan i emotivan roman o odrastanju jedne devojčice u Beogradu, na donjem Dorćolu. Odnos sa ocem i surovom sredinom pravi od nje neku vrstu savremene Amazonke. Ovo je priča ne samo o njoj, već o svim mladima koji su odrastali tokom devedesetih, kada su udarci bili sastavni deo stasavanja. Pljuštalo je sa svih strana: od vršnjačkog nasilja sa ulica, preko televizijskih ekrana, pa sve do okrutnih roditelja i svirepih prosvetnih radnika. Maja Iskra žustro razgrće zastore otkrivajući nam boje sa lica svojih junaka, dece kao i odraslih, rešena da ovom sivilu od vremena doda kap krvi i pusti mu glas…

Bogorodičine sene, Milan Jovanović (Laguna)

Na početku ovog nesvakidašnjeg romanesknog zahvata mladi propovednik i lekar Luka, učenik apostola Pavla u gradu Efesu, paralelno slika dva portreta: jedan će ga proslaviti, a drugi ga izvesti pred sud hrišćanske zajednice. Vodeći nas preko brojnih destinacija u periodu od dve hiljade godina, autor postavlja pitanje: da li su vernici sve vreme slavili ikonu koju je Sveti Luka iznedrio dok je ispred njegovog štafelaja sedela Isusova majka ili onu drugu, koju je oslikao u isto vreme?

Sastavljen iz devetnaest svedočanstava dvanaest muškaraca i sedam žena, koliko je po ranohrišćanskom dokumentu Sofija Isusa Hrista Isus imao učenika, roman nudi interesantne i nadahnjujuće odgovore na mnoga pitanja o kojima zvanična istorija nema sasvim jasan stav.

Pakrac, Vladan Matijević (Laguna)

Traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava.

Psihologija neuravnoteženog junaka ove bespoštedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromašene i moralno devastirane. Njegov dugotrajan unutrašnji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratišta. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca.

Šetnja Central parkom, Aleksandar Novaković (Udruženje nezavisnih pisaca Srbije)

Junak ovog romana je novinar koji nepogrešivim nervom oseća da se nešto u svetu oko njega menja. Ali ne iz pozicije senzacionalizma novinske vesti već dubinski, kroz sudbine i delo glavnih aktera sa kojima želi da napravi intervjue. Upravo zbog toga i Aleksandar Novaković radnju svog romana locira u sedamdesete godine prošlog dvadesetog veka, tačnije u 1977 godinu kada se politička i kulturološka slika sveta preoblikuje na pragu revolucionarnih osamdesetih. Ili kako kaže njegov glavni junak novinar: Osam intervjua. Sedam kao sedam decenija ovog veka i osmi kao najava onog što će doći u narednoj…

Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate, Nađa Petrović (Geopoetika)

Reditelj Srdan Golubović ističe da ovaj izuzetan roman Nađe Petrović počinje kao tinejdžerska drama odrastanja, ali se brzo pretvara u uzbudljivu intimnu ispovest, lepršavu i poetičnu, a istovremeno dirljivu i bolnu. „To je priča o dubokoj i suštinskoj krhkosti, o strahu od smrti, ali i strahu od života. Intenzivno ispričana, posebna i razarajuće emotivna, a opet uronjena u sve nesigurnosti, nestalnosti i lomljivosti duše jedne mlade devojke. U tom kontrastu, gotovo nespojivih stvari, Nađa Petrović gradi svoj izrazito poseban autorski svet, a njena proza nam direktno u lice, snažno i bez zadrške baca netaknutu i nedvosmislenu istinu. Istinu u koju ne možemo da ne poverujemo, jer ta istina izbija iz svake reči, misli, pogleda i uzdaha glavne junakinje romana. Autorka u ovom romanu hrabro i beskompromisno, a opet tanano i nenametljivo, razotkriva svoju dušu, rastavlja sopstveno biće na najsitnije komade, i to radi bez pardona, kao likovi omiljenog filma njene junakinje Sare – glavom kroz zid“, kaže Srdan Golubović.

Vladimir Pištalo, Pesma o tri sveta (Agora)

Ovaj roman vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva,
masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta. Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju.

Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi. O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima. Ovo je antikolonijalni roman.

Vreme vode, Bojan Savić Ostojić (Kontast izdavaštvo)

Savić Ostojić je povodom izlaska romana rekao da mu je trebalo dosta vremena da odlučim šta da uradim sa pričama koje je godinama slušao od starijih, pa je odlučio da od toga napravi roman, a ne hroniku ili svedočanstvo.

„U ovoj prozi vrhunske jednostavnosti, u tesnacima asocijativnih tokova od Prusta do Zebalda, Bojan Savić Ostojić ponovo pleni istančanošću svog spisateljskog dara. Bez obzira na to što autofikcija na ovim prostorima njegovom knjigom ubire važne poene, Savić Ostojić ispisuje svoj povratak korenima na način neprimeren ma kojim tekstualnim strategijama…“

Miroljub Stojanović

Riba zvana gaovica, Đorđo Sladoje (Srpska književna zadruga)

Nemerljive sile sudbine srpskog naroda i srpskog pesnika utkao je Sladoje u uzbudljivu i duhovitu prozu, izvanredno zanimljivu i tragikomičnu autobiografiju s biserima dokumentarne i autopoetičke građe. Pred čitaocem i hronika našeg doba, ali i istorija iz autetične perspektive, pod uticajem „nekakve čudne ribe koja pomamljuje muškarce“.

Noćne reči, Vladimir Tabašević (Laguna)

Na „zimskom letovanju“ u Sutomoru Tabašević i njegov genijalni prijatelj Fernando pronalaze na plaži aluminijumsku kutiju u kojoj se nalaze tajanstveni spisi. Fernando se razbesni što nisu našli opipljivo blago, nego rukopis još jednog „jahahahača naše jezičke apokalipse“, u koje svrstava i Tabaševića, pa ga najuri natrag za Beograd. U noćnom vozu Tabašević čita rukopis, koji je napisao niko drugi do – Fernando.

Junak Fernandovog romana Dan, rođen u podrumu pod NATO bombama, svojoj devojci Vanji pripoveda priču o svom sazrevanju. Ali priča o Danu i Vanji nije tek razvojni, čak ni isključivo ljubavni roman. To je svedočanstvo o životu jednog nevidljivog i tihog sveta – sveta dalekog od svake laži i pretvaranja – kojem je uskraćeno pravo na svoje reči a samim tim i pravo na postojanje izvan mraka u kojem im je dodeljeno da postoje, nevidljivi. A kada događaji iz romana počnu da se ostvaruju u realnom svetu, Tabašević shvata da će ishod Fernandovih noćnih reči biti fatalan…

Žiri za Nagradu „Beogradski pobednik“, u sastavu dr Predrag Petrović (predsednik), dr Vesna Trijić, dr Petar Pijanović, dr Slađana Ilić i dr Nataša Anđelković, odabrao je sledećih šest romana u najuži izbor za ovogodišnje priznanje:

Stevan Vraneš, Devojačka soba (Dokaz izdavaštvo),
Filip Grbić, Кanon potištenog uma (Vulkan),
Maja Iskra, Aperkat (Lom),
Vladan Matijević, Pakrac (Laguna),
Vladimir Pištalo, Pesma o tri sveta (Agora) i
Bojan Savić Ostojić, Vreme vode (Кontrast izdavaštvo).

Nagrada se sastoji od statue Beogradskog pobednika koja je rad akademskog vajara Zorana Kuzmanovića, diplome i novčanog iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Dobitnik nagrade može biti samo jedno lice tj. nagrada se ne može deliti između više lica i može se dobiti samo jednom. Pobednik će biri poznat 22. januara u podne.