Da li imate preko 18 godina?

Top 10: Naslovi koji su obeležili srpsku strip-scenu u 2020.

Godinu za nama ćemo i te kako zapamtiti... Korona, izolacija, maske, distanca, ali i – čitanje. Čitanje je, možda i više nego što pamtimo godinama unazad, bilo beg od stvarnosti, a stripovi u tome nisu predstavljali izuzetak.

Stripsku 2019. godinu u Srbiji su obeležili brojni reprinti klasika i premijere kultnih mangi. Izdavačka 2020. se u tom pogledu u mnogome razlikuje. Naime, godina za nama je donela pregršt iznenađenja i veoma ozbiljna stripska dela, ali i niz žanrovskih ostvarenja, posebno ako posmatramo epsku i naučnu fantastiku.

Dobili smo ko zna koju po redu potvrdu (ako su one još uvek potrebne?) da je grafički roman, kao moderna stripska forma, uz rame s proznim romanima i filmovima. I dobili smo, na našem jeziku, moderne priče kuće Serđo Boneli editore, uz čije smo naslove i zavoleli stripove… Before After četvrti put zaredom donosi izbor dela koji dočaravaju pripovedačke domete i raznolikost izražavanja u devetoj umetnosti.

1.”Mister No revolucija: Vijetnam” (Obojeni program #44, Veseli četvrtak)
Scenario: Mikele Mazijero, crtež: Mateo Kremona, prevod: Sandra Knežević

Ovaj naslov je poput What If? priča u američkom stripu, pre nego reboot serijala, kako se može učiniti: Džeri Drejk je, prema smeloj Mazijerovoj zamisli, rođen četvrt veka kasnije. Učestvovao je u Vijetnamskom, a ne u Drugom svetskom ratu. Umesto Njujorka prepunog gangstera, u kome je odrastao, imamo Njujork s kraja šezdesetih. To je Njujork u kome sviraju The Velvet Underground, popularna je poezija bitnika i tinjaju antiratni protesti. Takvo okruženje je oblikovalo drugačijeg, a opet poznatog Mister Noa, koji još uvek nije postao pilot. Pomalo naivan, kakav ume da bude, poklonio je srce pogrešnoj osobi i taj izbor je u mnogome uticao na dalji tok njegovog života.

Nova inkarnacija popularnog junaka

 

Izdavačka kuća Boneli decenijama nije menjala šablon po kome nastaju njeni stripovi ili, ako jeste, to je činila veoma sporo i oprezno. Jedan serijal je uz škripu otvarao vrata drugog… A onda je Roberto Rekioni pre nekoliko godina pokrenuo velike promene i Boneli je polako, ali sigurno, zakoračio u XXI vek. Tako je nastala posebna edicija, namenjena odraslima, Audače, nalik DC-jevom Vertigu, čiji je deo i ovaj “Mister No”. Otuda smo Mazijerovu zamisao okarakterisali kao smelu: uradio je nešto posve novo za Boneli, u čemu je, praćen sjajnim crtačem Kremonom, u potpunosti uspeo. Pokazao je da, uz razumevanje od strane uredništva, za italijanskog giganta, a i “Mister Noa”, nema zime. Ograničenost na šest epizoda, od kojih ova sveska sadrži prve dve, ne dozvoljava razvodnjavanje kvaliteta. I bićemo slobodni da procenimo kako bi se stari, dobri Gvido Nolita najpre zabrinuto namrštio, a onda zadovoljno nasmejao. Stripski šampion za 2020. godinu!

“Nisam ja nikakav superheroj ili nešto slično… (…) Ne znam ništa o revolucijama… (…) Meni bi bilo dovoljno da živim svoj život…”

2. “Ja, Fransoa Vijon” (Komiko)
Autor: Luiđi Kritone, prevod: Goran Kostrović

Fransoa Vijon je bio jedan od najvećih pesnika u istoriji. O životu liričara, čije ime često stoji u istim rečenicama uz Danteovo, se ne zna mnogo. Navodno je rođen 1431, kada je pogubljena Jovanka Orleanka. Premda je o njemu brinuo jedan sveštenik i obrazovao se na čuvenom Navarskom koledžu, Vijon se, kroz poeziju, vrlo brzo okrenuo ismevanju tih institucija, kao i sprdnji na račun vlasti, što mu je donelo veliku popularnost najpre u Parizu, a potom širom Francuske. No, on se nije zadržao na stihovima i mladalački bunt je zamenio životom probisveta, pljačkaša, ubice i kurvara, zbog čega je višestruko osuđivan. Ipak, zahvaljujući britkom umu i još britkijem peru, polazilo mu je za rukom da izbegne kazne i nađe se u društvu francuske vlastele, čak i sâmog kralja, koji ga je abolirao. Vijon je opevao život onako kako ga je video – i vodio – u doba stogodišnjeg rata između Francuske i Engleske, ali i u doba epidemije kuge. A njegov život je opevao Žan Tule u romanu “Ja, Fransoa Vijon”, na bazi koga je Luiđi Kritone kreirao jedan od najpitoresknijih stripova objavljenih u Srbiji poslednjih godina (originalno objavljen u tri albuma).

Vijon nije birao sredstva, na svom putu preko trnja do zvezda i – nazad…

3. “Lupež u Novom svetu” (Makondo)
Scenario: Alen Erol, crtež: Huanho Gvarnido, prevod: Vasilije Krstić

Najraskošnije strip-izdanje iz 2020. je nastavak jednog davno napisanog pikarskog romana. Deveta umetnost se odavno pokazala kao odlična karika transmedijskog pripovedanja, ali ovaj naslov postavlja neke nove granice. “Lupež” Fransiska de Keveda prati pokušaje Pablosa od Segovije, rođenog u siromašnoj, pučkoj porodici, da se obogati, ne bi li tako stekao bolji društveni položaj. Kevedo je želeo da napiše nastavak, ali nije. Zato Alen Erol, poznat po “Plaštu i očnjacima”, jeste – čak četiri veka kasnije! Za crtež je bio zadužen Huanho Gvarnido, koji se balkanskoj publici predstavio “Bleksadom”. Rezultat je jedan od najliterarnijih stripova novijeg datuma. Radnja je smeštena u Južnu Ameriku (Amerike su Španci tada zvali Indijama), nakon Pizarovih i Kortesovih osvajanja. Erol priču gradi oko mitskog Eldorada, sledeći Kevedovu satiričnu potku. Ismeva ljudsku pohlepu i cinično relativizuje klasne razlike, kroz prizmu nesvakidašnjeg antijunaka, čiji se portret nije slučajno našao na naslovnoj strani stripa. Pored toga, čitaocima približava brutalnost španskih osvajanja, na momente evocirajući kultnog “Alvara Majora” Trilja i mlađeg Bresije…

Gvarnidova umešnost na delu

4. “Vulverin: Oružje X” (Čarobna knjiga)
Autor: Beri Vindzor-Smit, prevod: Draško Roganović

Priče o poreklu superheroja mahom su priče o događajima zahvaljujući kojima su dobili super moći. Vulverin, najpopularniji član Iks-ljudi, je jedan od junaka kod kojih nije bilo takozvanog nultog časa, odnosno izloženosti radijaciji. Njegove prirodne mutacije su brz oporavak od ranjavanja i oružje u vidu kandži. I baš tim detaljima se pozabavio legendarni Beri Vindzor-Smit (prvi crtač “Konana varvarina”) u daleko najboljoj priči o ovom junaku. Vulverin je zarobljen s ciljem da postane smrtonosno i poslušno oružje, a njegove kandže ojačane su adamantijumom. Zbog toga je u ovom grafičkom romanu predstavljen kao objekat, što karakterizaciji daje nesvakidašnji aspekt. Retkost je da u Marvelu ili DC-ju nema podele zadataka između scenariste i crtača, a ovde je za kompletan rad na priči, kao i kolor, bio zadužen jedan čovek. Poznat po posvećenosti detaljima, Vindzor-Smit je “Oružje X” kreirao poput strip-mozaika, pa tako prava zvezda ove priče nije njen junak, već autor.

Smitova minucioznost

5. “Kralj Konan, knjiga druga: Zmajev čas/Osvajač” (Darkwood)
Scenario: Timoti Truman, crtež: Tomas Đorelo, prevod: Petar Jandrić

Darkwood je drugom knjigom posvećenoj mini-seriji “Kralj Konan” zaokružio rad tandema Truman/Đorelo. Tako su, u dve knjige, sakupljene četiri priče u kojima ostareli Konan, kralj Akvilonije, pisaru Pramusu pripoveda o događajima iz svoje mladosti. (Postoji i peta, ali je zbog lošeg kvaliteta preskočena). Jednom je bloger Džon Sivi rekao kako “Konanov život nije priča, to je mašinerija za pripovedanje priča o Konanu”. To je slučaj s prozom Roberta Hauarda, kao i s magazinskom edicijom “Divlji mač Simerije” (Marvel), na čiju se atmosferu “Kralj Konan” (Dark Horse) dobrano oslanja. (Postoje edicije oba izdavača koje i hronološki prate Konanov život, ali je to neka druga priča). Ne možemo tvrditi da li je Truman nekad pročitao Sivijevu premisu, ali je svejedno primenio na najbolji mogući način. U dve storije, koje su obrada jedinog Hauardovog romana o Konanu, “Zmajev čas”, Truman i Đorelo su oživeli jednu drevnu epohu tako da se rezultata ne bi postideli ni najpoznatiji stripski autori “Konana”, Roj Tomas i Džon Busema. Đorelov majstorski crtež u olovci, bez tuša, praćen je direktnim nanošenjem boje od strane Hosea Viljarubije i to tako da crtež u stripovima retko deluje ovako živo, a Hiborijski svet uverljivo. U istom tom svetu, zanosne devojke i čarobnjaci su uobičajena pojava…

Konan pod teretom godina i vladavine…

6. “Okrug Eseks” (Komiko)
Autor: Džef Lemir, prevod: Igor Cvijanović

Ovo obimno delo (preko 500 strana) predstavlja kolekciju tri priče Džefa Lemira. Zajednička im je povezanost junaka s mestom u kome su rođeni, imaginarnim mestom iz naslova, nalik kanadskom okrugu Ontario u kom je Lemir odrastao. Žitelji Eseksa se pretežno bave poljoprivredom i, dok jedni sanjaju da postanu crtači stripova, drugi žele da budu igrači hokeja. Lemir kroz duge kadrove, inspirisane filmskim, prikazuje nepregledna kanadska prostranstva i približava hokej na ledu kao nacionalni sport. A kako priče odmiču, postaje sve jasnija njihova povezanost, karakteristična za žitelje malih sredina. Tako ovaj grafički roman, s jedne strane, prerasta u svojevrsno porodično stablo obavijeno tajnama, a s druge – u portret nacije.

Dečak koga ponekad mašta odvede predaleko…

 

7. “Veliki mrtvac 1” (Čarobna knjiga)
Scenario: Loazel/Đijon, crtež: Vensan Malije, prevod: Ilija Čanak

Francusko-belgijska škola proizvede desetine fantastičnih strip-ostvarenja godišnje. I pored brojnih autentičnih grafičkih izraza, scenarija često zaostaju po kvalitetu. Međutim, “Veliki mrtvac” je jedno od onih dela koje čitaoce namah uvlači u neki drugi svet, i to krajnje nenametljivo, a onda mu ne dozvoljava da izađe… Ili, ako mu to ipak pođe za rukom, zove ga nazad. Loazel i Đijon briljantno razvijaju radnju i junake, uz gotovo filmske dijaloge. Sve počinje kada Polina, master student ekologije, odlazi na selo, kako bi pripremila diplomski rad, ali ostaje bez goriva u sred Bretanje. Naleće na Ervana, povučenog mladića koji će joj ponuditi prenoćište, a onda je, korak po korak, uvesti u svet misterioznih Malih ljudi… Ervan igra ulogu prenosioca znanja, koje je zapelo između dva sveta, a ključno je za mir u svetu Malih ljudi. No, stvari polaze po zlu i dovode do katastrofe u oba sveta. Serijal s kojim smo se upoznali čitajući Stripoteku, sada je tu u celosti!

Odvijanje mističnog rituala…

8. “Povratak na Belzagor” (Makondo/Lokomotiva)
Scenario: Filip Tiro, crtež: Laura Cukeri, prevod: Danijela Stojiljković

Još jedno delo na ovoj listi je inspirisano proznim romanom. Reč je o “Dole ka Zemlji” Roberta Silverberga. Planeta Belzagor je bila Zemljina kolonija i u tom periodu je Edmund Gundersen, nekadašnji poručnik, počinio zlodelo koje ga proganja. Dve rase koje naseljavaju planetu, premda inteligentne, smatrao je nižim bićima… Mnogo godina kasnije se vraća na Belzagor, kao vodič paru naučnika, koji žele da prisustvuju misterioznom ritualu ponovnog rođenja. A iza priče o ponovnom rođenju se krije stara ideja o tome kako je putovanje bitnije od cilja. Jedan od najjačih aduta ovog ostvarenja je prikaz sâme planete i ostaje žal što priča nije produžena za makar jedan album (inače ih ima dva).

Tajanstveni Belzagor i rase koje ga naseljavaju

9. “Dedvud Dik: Crno kao noć, crveno kao krv” (Zlatna serija #21, Veseli četvrtak)
Scenario: Mikele Mazijero, crtež: Korado Mastantuono, prevod: Jelena Galebović

Ovaj naslov je još jedan dokaz koliko je Boneli ozbiljan, kada je edicija Audače u pitanju! Reč je o mini-seriji i novom junaku, preuzetom iz romana Džoa Lensdejla. Boneli je svojevremeno iskoristio popularnost vesterna u Italiji i tek se sredinom sedamdesetih okrenuo drugim žanrovima, sa “Mister Noom”, da bi se sada se vratio vesternu, kroz junaka crne boje kože. Premda je ropstvo u SAD zvanično ukinuto nakon Građanskog rata, položaj mnogih crnaca je nakon toga bio gori. Dik pristupa vojsci, kako bi izbegao vešala, iako je sve što je uradio – popreko pogledao jednu devojku, ali i kako bi došao do novca. Mazijero ne štedi psovke i sirove reči, kako bi dočarao težak položaj ljudi čiji je najveći greh to što nisu bele boje kože. Objavljivanje ovog stripa je podiglo svojevrsnu prašinu, jer se poklopilo sa serijom protesta “Black Lives Matter!” u Americi, usmerenih protiv policijske brutalnosti nad Afroamerikancima. Pojedinci su zbog toga redakciju Veselog četvrtka proglasili rasističkom i uputili im niz pretnji, prethodno se, naravno, ne upoznavši s radnjom stripa; pa su tako jedni pretili da će spaliti stripove našeg najvećeg izdavača, a drugi da će spaliti redakciju… I posle neka neko kaže da su stripovi za decu!

Kada je ovo ostvarenje u pitanju, crni humor dobija novo značenje…

10. “Kentaur 1-2” (Komiko)
Scenario: Leo/Rodolf, crtež: Zoran Janjetov, prevod: Ilija Čanak

Zoran Janjetov decenijama stvara za francuske izdavače. Proslavio se saradnjom sa velikim Hodorovskim, kada je nasledio Mebijusa na “Inkalu”, odnosno ciklusu “Pre Inkala”, a kasnije i na “Tehnoocima”. Stoga je u “Kentauru” na svom terenu, onoliko koliko i scenaristi Leo i Rodolf, koji su zajedno već radili na “Keniji” (Darkwood). Radnja se odvija na brodu-svetu, na kome preko četiri veka lutaju potomci ljudi sa Zemlje. Njihova destinacija je planeta Vera, za koju veruju da bi mogli da je nasele, jer je Zemlja odavno postala nemoguća za život. Neobičan osmočlani tim, uz jednog psa pride, odlazi s broda kako bi ispitao novu planetu, ali tamo nailazi na građevine i stvari kakve su nekad davno postojale na Zemlji i priča poprima drugačiji epilog od predviđenog. “Kentaura” karakteriše izuzetno dinamična radnja, a tempo naracije uspeva da nadomesti ponekad preterano oslanjanje na klišeje naučne fantastike, pa će ljubitelji ovog žanra uživati u čitanju.

Replika neobičnog francuskog ostrva Mon-Sen-Mišel na drugoj planeti

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: