Da li imate preko 18 godina?

Top lista: najsubverzivnije Benksijeve akcije

U petak, petog oktobra, ušao je u istoriju likovne umetnosti, ali koje Benksijeve akcije još pamtimo?

0
0

Benksijeve najpoznatiji grafit, „Devojčica sa balonom“ koji je krasio zid u Istočnom Londonu dostigao je cenu od milion i četiri stotine hiljada dolara na Sotbijevoj aukciji u petak. Odmah nakon zatvaranja licitacije, neočekivano se uključio alarm. Mehanizam za samouništenje, ugrađen u ram slike, isekao je platno i time ušao u istoriju likovne umetnosti i neoliberalnog modela aukcijske prodaje umetničkih dela. Čime nas je sve Benksi iznenadio, uznemirio i učinio ponosnim prethodnih godina?

View this post on Instagram

Going, going, gone…

A post shared by Banksy (@banksy) on

„Izgleda da smo Benksizovani“, izjavio je Aleks Breznik, šef Odeljenja savremene umetnosti u galeriji Sotbi. „Do sada nikada nismo iskusili situaciju u kojoj je slika nakon postignute rekordne sume na  licitacije samoinicijativno iseckana. Trenutno razmatramo naredne korake razmišljajući šta ovo znači u aukcijskom kontekstu“, zaključio je Breznik očigledno ne znajući ni sam šta ga je snašlo.

Benksi je zato znao. I nije mu bio prvi put. Najpoznatiji svetski street artist i društveno angažovani umetnik skrenuo je pažnju na svoje fenomenalne radove načinjene u kontekstu aktuelnih društveno socijalnih dešavanja upravo gerilskim akcijama koje su osnova kulture grafita i ulične umetnosti.

U čast poslednjeg, zasigurno maestralnog, poteza kojim je pokazao sav besmisao savremene ekonomske percepcije vrhunske umetnosti kao robe, prisećamo se najsubverzivnijih poteza bristolskog umetnika za koga se veruje da je Robert Del Naja, frontmen benda Massive Attack, a za koga je sam muzičar amblematički misterizono rekao da predstavlja „sve nas“.

PODMETNUTA DELA U NAJVEĆIM SVETSKIM GALERIJAMA I MUZEJIMA

Od 2003. do 2005. Benksi razmišlja na temu procesa izbora umetničkih dela od strane kustosa. Shvata kako je taj proces suviše dugačak i dosadan te odlučuje da ga, samoinicijativno,  ubrza: prerušen u penzionera jedan njegov saradnik (ili on sam) uneo je slike u Galeriju Tejt, pa u pariski Luvr, onda u 4 najznačanija američka muzeja (Metropoliten muzej umetnosti u Njujorku, Bruklinski muzej, Muzej Moderne Umetnosti i Američki Prirodnjački Muzej) da bi se sve završilo sa Britanskim nacionalnim muzejem koji nije uklonio njegov rad već ga izložio u sekciji moderne umetnosti

Benksijevo podmetnuto delo koje je Britanski muzej zadržao u kolekciji.

Dela su bila klasicistička, sa izmenjenim značenjem, naravno, te se u galeriji Tejt našao uljani Pejzaž sa policijskim trakama kojima se označava mesto zločina, a koji niko nije primetio dok nije sam pao, kameni crtež prvobitne umetnosti na kome čovek gura kolica iz supermarketa našao je mesto u preistorijskom departmanu Britanskog muzeja, a u Americi se našla izmenjena klasicistička dela – Žena sa gas maskom i Lord Grafiti – dok je  Prirodnjači muzej „dobio“ insekta sa krilima američkog aviona naoružanog „tomahavk“ raketa pod imenom „Withus Oragainstus“. MoM-a je počašćena Vorholovom „Tomato supom“ ali pod brendom supermarketa Tesko, a Luvr novu Da Vinčijevu „Mona Lisu“ ovoga puta sa gigantskim emoji smajlijem.

Jasno je šta je umetnik mislio pod svakim od radova, pa da ne dužimo. U svakom slučaju, tu je i video klip snimljen od strane Benksijevog tima koji objašnjava sve bolje od hiljadu reči.

LEJDI DAJANA NA NOVČANICI

Stariji posetioci londonskog karnevala 2004. bili su šokirani kada su pokušali da nešto kupe novčanicama od 10 funti koje su im podeljene. Na slici je, umesto Kraljice Elizabete Druge, bila pokojna princeza Dajana. Umesto natpisa „Bank of England“ pisalo je „Banksy of England“.

Benksi je sve to izveo kako bi skrenuo pažnju na zloupotrebu i glorifikovanje savršenih primera pojavnosti političara, istorijskih ličnosti, pa čak i pejsaža, u zapadnom monetarnom sistemu. Naravno, akcenat je bio na princezi Dajani, omraženoj od strane kraljevske porodice, obožavanoj od strane javnosti. Pogađate na kojoj strani je Benksi?

PRVI ALBUM PARIS HILTON

Benksi je dočekao spreman izlazak prvog albuma jednog od prvih selebritija bez pravog zanimanja, Paris Hilton.

Kada je samozvani debi „Paris“ stigao u prodavnice ploča kupci su se (prijatno) iznenadili videvši „pevačicu“ toples dok su na omotu izdvojeni singlovi „Why am I famous“, „What Am I For“, „What Have I Done“ .

Naravno, Paris sigurno nema ovakav nivo samoironije (čak ni samosvesti) Benski je odštapao svojih 500 primeraka diska. Oni su se našli u 48 prodavnica ploča širom Velike Britanije, a dokle je išla ova diverzija govori i da su se gore pomenute pesme stvarno našle na izmenjenim singlovima i to sve u remiksima poznatog DJ-a, producenta i člana dua Gnarls Barkli, Dendžer Mousa. Razlog? Sve je jasno iz samog imena singlova.

U DIZNILENDU ZATOČENIK IZ GVANTANAMA

Izveštaje o mučenjima i stradanju nevinih zatočenika u zloglasnom pritvoreničkom logoru Gvantanamu izgrađenom nakon napada 11. septembra Benksi je propratio, možda, i najhrabrijom diverzijom.

Posetioci koji su se vozili slavnom Big Thunder Ride-om u floridskom Diznilendu imali su šta da vide došavši svojim vozićem do dela uređenog u stilu Divljeg zapada. Među kaktusima, mostićima i rudarskim branama, bajkovitim pejsažem Amerike 19-og, nalazila se figura zatočenika iz Gvantanama u prirodnoj veličini sa sve crnom kapuljačom na glavi, kapuljačom koja je bila sastavni deo mučiteljske rutine. Naravno, naduvana lutka je bila obučena u narandžastu zatvorsku uniformu, jezivi vizuelni znak zatočeništva.

Sat i po vremena su posetioci najvećeg zabavnog parka na svetu „uživali“ u političkoj poruci dok vožnja nije zatvorena kako bi se uklonila lutka. Ovaj udarac na najveću pop kulturnu instituciju industrije zabave i konzumerizma niko od posetilaca koji satima čekaju u redu za karte sigurno nije zaboravio. A ne bi ni trebalo.

DISMALAND

Izgleda da Benksiju nije bilo dovoljna diverzija Diznilenda nego je napravio sopstveni Dizniled 2015. Pardon, Dismalend.

U morskom letovalištu Veston super Mar, 29 kilometara severozapadno od Bristola, na zatvorenom javnom bazenu Tropikana nikao je, kako su ga graditelji opisali, „zabavni park zabranjen za decu“ – Dismalend. Otvoren od avgusta do kraja septembra iste godine predstavio je 58 umetnika koje je Benksi pozvao da naprave ili prilože svoja umetnička dela kao i izmenjene sadržaje karakteristične za “normalne” zabavne parkove.

unutrašnjost Dismalend parka, fotografija : Florent Darrault/Wikipedia po Creative Commons licenci Attribution-ShareAlike 4.0 International (CC BY-SA 4.0)

 

Ironija, loša i jeftina umetnička forma kao i politički izložbe zabavnog parka koje je kustosirao Gevin Grindon sa Univerziteta Eseks a koji je sadržao izložbu opasnih predmeta privukla je ogroman broj ljudi. Ulazak je ograničen na 4 hiljade posetilaca dnevno koji su plaćali kartu od 3 funte, a izložbu je videlo 150 hiljada ljudi.

Izlagači su bili među najboljim savremenim umetnicima kao što su Dejmien Hirst, Dženi Holcer, vajar Majk Ros (poznat po velikim skulpturama namenjenim otvorenom prostoru), deo čuvene grupe KLF Džimi Koti, Bil Braminski, poznat po izmenjenim značenjima pop kulturnnih simbola, kao i sam Benksi.

Kako je park izgledao najbolje se vidi u dokumentarnom filmu francuske televizije ARTE. Reakcije su bile različite – britanski mediji su ga nazivali „jeftinom politikantskom promocijom umetnosti“ – kako ga je ocenio Gardijan –  dok drugim kritičarima sarkazam nije bio dovoljno jak, a  jagma za ulaznicama podsećala je na sve ono protiv čega je Benksi.

Pored svega, Dismalend je skupa i genijalna diverzija industrije zabava urađena u Benksijevom stilu. Ako ga volite – obožavali biste ovaj park.

THE WALLED OFF HOTEL

2017. Benksi otvara „The Walled Off“ hotel u Vitlejemu, mesto Isusovog rođenja i prvom gradu palestinske teritorije na okupiranoj Zapadnoj obali. Izgrađen u arhitektonskom stilu britanskog kantri klaba, hotel ima – po Benksijevim rečima – „najgori pogled na svetu“ pošto gleda na betonski zid izgrađen posle Druge intifade 2000-2001. kako bi se sprečili upadi palestinskih bombaša samoubica sa ove teritorije.

View this post on Instagram

#walledoffhotel #palestine #banksy

A post shared by The Walled Off Hotel (@walledoffhotel) on

Benksi je bio aktivan preko 10 godina u palestinskom gradu. Jedan od njegovih najpoznatijih grafita – golub mira sa pancirom – nacrtan je upravo na vitlejemskom zidu pa izbor grada u kome je izgrađen hotela, preuređena i dograđena galerija keramike, nije nelogičan potez. Sem izbora građevine, naravno.

Piano bar gde su nastupali Brian Eno, Džarvis Koker i ostali veliki britanski umetnici, galerija sa politički i društveno angažovanim radovima, muzej sukoba kao i  prodavnica grafiti opreme koja vam omogućava i da odmah nacrtate grafit na zidu napravljene su, prvenstveno, za zapadne turiste koristeći princip vrhunskih hotela i ugostiteljstva (sa velikim cenama), ali promenjenog političkog konteksta. Uostalom „Walled off“ hotel je dobio nagradu za najbolji art hotel na svetu prošle godine tako da je, manje-više, sve jasno.

I ovde su pale kritike kako umetnik opet namerno menja smisao, a suština ostaje zarada, tj. novac, ali uložiti 10 miliona dolara u hotel i očekivati da nema nikakav profit iako je njegova funkcija jasna zvuči verovatno kao i izgradnja luksuznog hotela preko puta puškarnica i kontrolnog tornja izraelske vojske. Verovali ili ne, ovo jeste subverzija. I to, verovatno, najveća zabeležena u hotelskom biznisu.

OSLIKANE KRAVE 

Uz dozvolu Kraljevskog udurženja za sprečavanje surovosti prema životinjama Benksi je uradio nešto što je razgnevilo sve zaštitnike istih, ali je postalo jedna od najsubverzivnijih Benksijevih akcija – za izložbu “Turf Wars”  2003. godine uzeo je žive domaće životinje i oslikao ih.

Tako je krava dobila portrete Endija Vorhola svuda po sebi, svinje naslikane policijske uniforme a ovce uniforme koncentracionih logora. I sve kako bi naljutio ljude i napravio značenjsku paralelu između ljudi, domaćih životinja i manjka samosvesti.

Zaštitnici životinja su, malo je reći, poludeli: jedna žena se vezala oko krave koja ilustruje ovaj tekst buneći se protiv izložbe i umetnike. Ali Benksi je i ovoga puta napravio najsubverzivniju moguću akciju: objasnio je izložbu jednostavno : “Želeo sam da ispizdim ljude”. I to je bilo to. Uz društveno-političku satiru što mu je od početka zaštitni znak.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: