Da li imate preko 18 godina?

Top lista: najlepši parkovi sa skulpturama

Jedinstvena mesta spajanja prirode i umetnosti.

0
3

U prolećnim danima s letnjim temperaturama obilazimo najlepše parkove obogaćene jednom od najstarijih umetnosti – vajarstvom.

Još od starog Egipta skulpture su imale dvojaki umetnički dojam – jedan je bio fascinirati gledaoca, drugi ispuniti i oplemeniti prostor, bilo u estetskom, bilo u sadržinskom smislu.

Od Srednjeg veka i, pogotovo, u vreme renesanse parkovi sa skulpturama postaju simboli moći i ukusa elita i plemstva. U XVI veku Henri VIII oplemenjuje svoju Nonsač palatu u engleskom Sariju skuplturama iz grčke mitologije. U renesansi imanja postaju pravi muzeji na otvorenom, a u tome prednjači porodica Mediči čiji vrtovi su ukrašavani arheološkim iskopinama iz rimskog carstva kako bi se moć porodice izjednačila sa moćima imperatora, dok vrhunac ekstravagancije dostiže Luj XIV. Njegova vizija Versajskih vrtova imala je 200 bronzanih, mermernih i olovnih skulptura.

Početkom XIX veka, kada javni parkovi počinju da naručuju pejsažne skulpture od vajara, nastaju parkovi slični ovima koje ćete naći na listi.  Ono što je tada zamišljeno kao prostorno planiranje i pejzažna arhitektura danas predstavlja neverovatan dijapazon različitih kombinacija: od monumentalnih, klasičnih vajarskih dela preko savremenih skulptura inkorporiranih u prirodni ambijent do organskih dela koja stoje kao neraskidivi deo prirode.

Parkovi sa ove liste su iz svih kategorija. Ostaje nam da ih posetimo i uživamo u parkovima po definiciji Isamu Nogučija, jedan od najvećih japanskih vajara i pejzažnih dizajnera, a ona glasi: „Park predstavlja vajanje prostora“.

OLIMPIK PARK, SIJETL, SAD  

Skulptura “Orao” Aleksandra Kadlera u Olipik  Parku, fotografija: Wikipedia Commons, autor Steven Pavlov

Olimpik park skulptura u Sijetlu, pod upravom Muzeja umetnosti iz istog grada, nalazi se na bivšoj industrijskoj lokaciji sa monumentalnim pogledom na zaliv Eliot.

Lociran na njegovoj istočnoj strani Olimpik park ima stalnu postavku monumetnalnih skulputra Aleksandra Kaldera, Tonija Smita i Ričarda Sere kao i i rotirajuće vajarske izložbe.

Skulpture su poređane na ravnom zelenom prostoru prošaranom zimzelenim biljkama i drvećem dok se iz parka posetioci direktno mogu spustiti do zaliva što mu daje posebnu draž i dvojaku ambijentalnu vrednost. Olimpik park postoji od 2007 i od tada je nezaobilazna stanica svakog posetica Sijetla.

BOTANIČKA I SKULPTURALNA BAŠTA FREDERIKA MAJIRA, MIČIGEN, SAD

pogled na Frederik Mejer park i jezerce, fotografija: Wikipedia Commons, autor Michael Barera

Jedan od najlepših parkova/botaničkih bašta je legat Frederika Majira, osnivača Majier lanca američkih hipermarketa i inovatora koji je, na primer, prvi uveo samoposluživanje u prodavnicama još krajem ’40-ih godina prošlog veka.

Majirova bašta se nalazi u Grend Repidsu u Mičigenu i prostire se na preko 6.000 metara kvadratnih metra otvorenog i zatvorenog galerijskog prostora koji je u potpunosti okružen parkovima i baštama. Izložbe se menjaju tri puta godišnje uz stalnu postavku skulptura.

Skulpture su raznolike, iz različitih perioda i predstavljaju radove vrhunskih vajara poput Ogista Rodena, Luiz Buržua, Henrija Milera, Ali Vejveja i Barbare Hepvort. Skulpture se nalaze u fenomenalnim baštama, pored vodpada, kanala i drvoreda. U okviru parka nalazi se i poseban japanski vrt sa radovima Dženi Holcer, Ženg Huana i Aniš Kapor,  jedini vrt biljki mesožderki u svetu kao i pokriveni tropski vrt što čini ovaj park uistinu rajskim mestom.

OTVORENI MUZEJ HAKONE, JAPAN

skulpture Henrija Mura u Muzeju na otvorenom Hakone, fotografija: Wikipedia Commons, autor Leon&Mae

Devedesetak kilometara od Tokija prvi japanski otvoreni muzej (od 1969. godine) ima impresivnu kolekciju od 120 skulputra smeštenih na prosotru od samo 4.000 kvadrata. Muzej ima i zatvoreni deo a ideja dizajna je da i ljubitelji umetnici i oni koji o umetnosti nemaju pojma ili ne prosto ne vole napoje svoju dušu prirodnim lepotama.

U tonu te filozifije muzej ima i vrelo u kome se posetioci mogu kupati nakon naporne šetnje, deo sa dečijim igralištima za najmlađe, kao i deo sa interaktivnim skuplturama gde se posetioci mogu relaksirati i igrati.

Kolekcija dela je impresivna te se u Hakoneu mogu videti dela Niki De Sen Fal, Huana Miroa, Beri Flanagana kao i 11 skulptura Henrija Mura. Ipak, ono zbog čega bi trebalo otići u ovaj muzej je čitav paviljon posvećen Pablu Pikasu sa 300 njegovih radova.

Sve u svemu, muzej Hakone je jedan od najlepših otvorenih muzeja na svetu i zasigurno jedno od najlepših mesta na ovoj, u svakom pogledu, divnoj listi.

JORKŠIRSKI SKULPTURALNI PARK, VELIKA BRITANIJA

skulptura Jinka Šonibare u prostoru Jorkširskog skulpturalnog parka, fotografija: Wikipedia Commons, autor Sergiusz Pawlowicz

Ovaj britanski park je otvoren 1977. i predstavlja prvi park te vrste na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva. Dom je 80 skulptura raspoređenih na preko dva kvadratna kilometra ispresecna zemljanim putevima, drvećem, poljima i šumarcima.

Jorkširski park je, mahom, dom britanskim vajarima te se u njemu mogu naći dela Henrija Mura, Barbare Hepvort, Entoni Karoa i Entoni Gormlija, Lin Čedvik, Marka Kvina i Elizabet Frink, kao i internacionalnih klasika poput Huana Miroa, Hauma Plense, Marka di Suvere. Park organizuje jednu gostujuću izložbu godišnje, ulaz je slobodan pošto je u pitanju javni prostor, a za invalide i one koji se teško kreću obezbeđena su vozila kako bi mogli da obiđu kompletan prostor parka tako da je Jorkširska institucija okrenuta javnom konceptu kulture dostupne svakome.

PARK EKEBERG, OSLO, NORVEŠKA

skulptura “Baciti pogled” Tonija Krega u Ekeberg skulpturalnom parku, fotografija Wikipedia Commons, autor Helge Høifødt

Ekeberg park je otvoren 24 sata dnevno na uzvišenju iznad Oslo fjorda i pruža fenomenalno posetilačko iskustvo pošto svako može stati na uzvišenje koje je bilo inspiracija Edvardu Munku za najpoznatije delo, „Krik“ iz 1893.

Što se tiče same kolekcije ona je eklektična pošto sadrži klasična dela Ogista Rodena, Pjer Ogista Renoara preko Salvadora Dalija i norveškog vajara i arhitekte Pera Unga, radova Dejmijena Hirsta i Hilde Mehlum, koji pomeraju granice klasičnog vajarstva, do audio-video instalacije „Klang“ Tonija Ourslera koja predstavlja istoriju ljudske komunikacije i koja se nalazi izdvojena u maloj pećini do koje se dolazi šetnjom drvoredom.

Park Ekeberg ima i celu sekciju posvećenu ženskim vajarima po čemu je izuzetno poznat u svetu pa se u njemu mogu naći dela Dženi Holcer, Sare Lucas i Sare Ce, a Marina Abramović je 2013, specijalno u parku, izvela performans „Krik“ u kome je, sa 270 građana Osla, napravila istu grimasu, na već spomenutom proplanku, identično Munkovoj slici.

Park je u vlasništu grada Osla, a skulpture u vlasništu Fondacije Kristijan Ringnes, kolekcionara, dilera nekretninama i naslednika najveće norveške pivske industrije koji je inicirao stvaranje parka i donirao veći deo skulptura iz sopstvene kolekcije. Pored parka se nalazi i zatvoreni muzej. Ovo mesto je uistinu divno i ukoliko imate prilike trebalo bi da ga posetite.

KROLER-MILER MUZEJ I PARK, OTERLO, HOLANDIJA

Ulazak u park i muzej Kroler Miler, fotografija: Wikipedia Commons, autor Geradus

Kroler –Miler je prvenstveno muzej sa najvećom kolekcijom crteža i slika Vinsenta Van Goga (90 slika i 180 crteža), ali park ispred muzeja je prava prirodnjačka poslastica. Naime, muzej se nalazi u nacionalnom parku Hoge Veluve u kome slobodno šetaju jeleni, lisice i divlje svinje i koji posetioci mogu obići biciklom. Dok prolazite kroz netaknutu prirodu, presečenu ambijentalnim hajking stazama, džoging zona i prostor za piknikovanje, nailazite na skulpture Luča Fontane, Žana Dibifea, jednog od pionira art bruta, video instalacije Pjera Viga, a sve je fenomenalno organski inkorporirano dok obilazite prirodu specijalnim biciklima čija upotreba je besplatna. Park koji bi definitivno trebalo posetiti.

ČANGČUN SKULPTURALNI PARK, ČANGČUNG, KINA

statua “Prijateljstvo”, simbol Čengčun skulpturanog parka, fotografija: Wikipedia Commons

Drevna nacija čiji ekonomski i tehnološki rast obeležava XXI vek ima jedan od najvećih skulpturalnih parkova na svetu. Osnovan 2003. i podeljen u 5 sekcija koje predstavljaju 5 kontinenata park u Čangčungu okružen je visokim poslovnim zgradama, stambenim jedinicama, prostire se na neverovatnih 92 hektara, od kojih je 11 hektara u jezerima, kombinuje prirodu i vajarsku umetnost, tehnologiju i tradiciju upakovanu u idejni prosede „ljube se Istok i Zapad“ koji ovaj park čini monumentalnim globalističkim umetničkim projektom.

Simbol ovog parka je grandiozna, 29 i po metara visoka skulptura pod imenom „Prijateljstvo“. Autorski rad 5 najeminentnijih kineskih vajara (Je Šana, Pan Hea, Čeng Jun Ksjaoa, Veng Kećinga i Kao Čunšenga) predstavlja devojku, cveće i grlicu mira koju okružuju bronzani obelsci ki figure predstavljajući, simbolički, 5 kontinenata. Ova skulputra simboliše park i dobila je više međunarodnih vajarskih nagrada.

Što se tiče samog parka, u njemu se nalazi preko 400 skulputra iz celog sveta uključujući i eskimsku, maorsku i majansku naivnu skulpturu. Pored parka tu su i zatvoreni muzeji koji predstavljaju vajarsku umetnost po kontinentima, a ponajbolji, po svim bedekerima, je paviljon posvećen afričkoj umetnosti. Čangčun park je ocenjen kao jedinstveno mesto i jedan je od najlepših skulpturanih parkova na svetu, a njegov koncept umetnosti koncipiran po geografskom, a ne autorskom principu čini ga stvarno jedinstvenim.

GVELJ PARK, BARSELONA, ŠPANIJA

čuverna Gaudijeva fontana sa žabom u Gvelj parku, fotografija: Wikipedia Commons

Ko je ikada otišao u Barselonu sigurno je posetio remek-delo Antonia Gaudija, park Gvelj. Blizu centra Barselone, ovo nije klasičan skulpturalni park, kao većina na listi, ali Gaudijevo umeće da kombinuje arhitekturu, dizajn i vajarstvo definitivno zaslužuje mesto na ovoj listi. Uz to, ovo je najpoznatiji park ove vrste, uz to i najposećeniji i predstavlja spomenik jedinstvenom arhitektonskom stilu autora.

Park predstavlja kombinaciju secesije i katalonskog tradicije. Gaudi je koristio katalonsku tradicionalnu formu gradnje zajedno sa secesijskim stilom koji se vidi u standardnom mobilijaru parka (klupe, stazice, kolonade) razigranom u specifičnom, gaudijevskom arhitektonskom potpisu: stubovi pod uglom, jeguljaste, talasaste klupe obogaćene mozaicima koje se uvijaju oko paviljona sa kojih puca fenomenalan panoramski pogled na Barselonu i, naravno, slavna fontana u obliku guštera, „čuvarka“ centralnog stepeništa parka Gvelj.

Gaudi je živeo u sopstvenom delu 1906. a njegova upotreba keramike, arhitekture snoviđenskih objekata boje i oblika kolača od đumbira predstavlja mesto koje, kada posetite, odmah zavolite. Eto ideje za planiranje sledećeg odmora.

LOUG BORA SKULPTURALNI PARK, BORA, IRSKA

Skulptura “Sistem br. 30” u Loug Bora Parku, fotografija: Wikipedia Commons, autor Disgracedminister.

Bora u Irskoj je jedno od najstarijih arheoloških lokaliteta u Evropi. Naseljeno još u vreme mezolita pre 10.000 godina. Arheološka iskopavanja počinju 1977. i pronađeni su ostaci oruđa, oružja kao i spaljeni ostaci građevina što sugeriše na veliki požar koji je verovatno uništio naseobine.

Vajar Kevin O’Dajer, uz saradnju sa javno-privatnom energetskom i poljoprivrednom kompanijom  „Bord Mone“, kao i lokalnim vlastima, 2002. pravi skulpturalnu postavku koja je isključivo napravljena od prirodnih i recikliranih materijala i u potpunosti se uklapa u krajolik Bore.

Na 20.000 metara kvadratnih nalaze se 24 monumentalna skulpture programski napravljene od priordnih materijala nađenih na lokalitetu (drvo, kamen) kao i recikliranih veštačkih materijala (stare železničke šine na pruge koja se više ne upotrebljavaju). Skulpture se apsolutno uklapaju u prirodu i pozicionirane su tako da ih dopunjju biljke i rastinje iz okoline i time stvaraju prava, prirodna umetnička dela koja se, bukvalno, organski uklapaju. Izdvaja se Padi Larkinov „Irski čvor“ napravljen od drveta nađenog na lokalitetu starog 5.000 godina i glacijalnog kamena.

Loug Bora je proglašen skrivenim prirodnim draguljem ne samo Irske već i Evrope. Mnoge turističke agancije nude organizovane posete, a kako park izgleda na fotografijama trebalo bi ih iskoristiti što pre.

UMETNIČKI CENTAR STORM KING, VINDZOR, NJUJORK, SAD.

Storm King, fotografija: Wikipedia Commons

Za kraj mesto udaljeno sat vožnje od Njujorka koje je slavu steklo u Netfliksovoj seriji „Master of None“ gde se brda Storm King pojavljuju igrajući važnu (lokacijsku) ulogu. Ovo je najveći skulpturalni park u Americi i po broju skulptura (preko 100 mahom savremenog vajarstva i moderne) i po površini (200 hektara). Nastao je 1960. kada ga biznismen Ralf Odgen otvara za javnost prikazavši sopstvenu kolekciju evropskih skulptura pozicioniranih oko jedine građevine, privatne Odgenove kuće. Prve skulpture su bile male, ali već 1967. vlasnik i mecena kupuje 13 radova još jednog apstraktnog ekspresioniste, Dejvida Smita, i nastaju obrisi današnjeg umetničkog centra.

Do 1975. kuća postaje muzej, a park dobija 4 monumetalna rada jednog od najvećih živih apstraktnih ekspresionističkih vajara, Marka Di Suvere. Ove skulpture postaju centar budućeg parka koji, od tada, počinje sa pravljenjem kolekcije do sadašnjeg, impresivnog, broja.

Storm King sadrži eksponate Henrija Mura, Luia Nevelsona, Isamu Nogučiju i, kao jedan od najimpresivnijih i rađenih specijalno za ovaj park, organski, zemljani rad Maje Lin „Plimni talas Storm Kinga“ koji predstavlja brdašca u obliku talasa, a popularnost stiče gorepomenutom Netfliksovom serijom.

Ako ste u Njujorku, ovaj umetnički centar/park je idealna prilika za izlet te nemojte biti lenji, iznajmite auto i utonite u najveći i najlepši skulpturalni park Amerike.

SUGESTIJA ČITATELJKE
VRTOVI BOMARCO, LACIO, ITALIJA

Orkova usta u vrtovima Bomarco, fotografija : Alessio Damato, Wikipedia licenca CC BY-SA 3.0

Kako je internet novinarstvo živa stvar jedna od čitateljki je, s pravom, skrenula pažnju na park koji se ne nalazi na listi, ali itekako zaslužuje izuzetnim i jedinstvenim sadejstvom prirode i vajarstva : vrtove Bomarco, stacionirane na sat i po vožnje od Rima, u severnom delu pokrajne Lacio.

Park se nalazi u šumovitom podnožju dvorca Orsini, doma Pjer Frančeska Orsinija, vojskovođe iz XVI veka koji je bio mecena i naručilac parka sa grotesknim, sablasnim manirističkim skulpturama Simone Moskina dok je sam park pejzažni dizajn Pira Ligorija.

Park je nastao iz nezajažljivog bola zbog grofa Orsinija zbog smrti supruge Đulije Farnese, unuke istoimene ljubavnice pape Aleksandra VI, odnosno Rodriga Bordžije, najrazvratnijeg i najgoreg poglavara rimokatoličke crkve.

Kako bi izbacio tugu i mračna osećanja iz sebe Orsini je naložio Ligoriju da smisli park kako bi, kao što je ugravirano na jednoj od skulptura, „..srce našlo mira“.

Ligori angažuje Moskina koji pravi skulpture u klasičnom manirističkom stilu ezoterijskog, šokantnog prikazanja mitskih ličnosti. Skulpture su razbacane bez nekog specijalnog reda. O izgledu i rasporedu skultpura se i dalje ništa ne zna; neki istoričari umetnosti tvrde da su vrtovi Bomarco vizuelizacija najvećeg filozofskog romana renensanse, remek-dela Frančeska Kolone, „Polifilov san“ dok drugi misle da su nastali kao košmarni odgovor tužnog mecene na dva najraskošnija italijanska renesansna vrta, Vilu Farnese i Vilu Lante.

Košmarne skulpture Hanibalove slona, Orkovih usta, zmajeva i Lavova izgledaju kao da čekaju u zasedi prekrasne prirode. Park bi ostao zapušten da Salvador Dali nije snimio kratak film o njemu 1954. prikazavši zaraslu, divlju prirodu iz koje izviru sablasne skulpture. Nakon toga počinje reastauracija Bomarca finansirana od strane porodice Betini koja postaje vlasnik poseda. Obnova traje 20-ak godina i vrtovi su ponovo aktivni od ’70-tih.

Ovaj jedinstveni skulpturalni park, simbol bola i nesreće, sigurno je najveći i najneobičniji spomenik ljubavi ikada napravljen te mu je mesto, makar i pridodato, više nego opravdano na ovoj listi.

 

 

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. maja says:

    I najzanimljiviji od svih fali – Gardens of Bomarzo

    1. Ivan Jovanović says:

      Draga Majo,
      hvala puno na ukazanom propustu :) isti je brzo ispravljen :)

  2. Saša says:

    Vigeland, Oslo

Ostavite komentar:

Slični članci: