Top lista: knjige za varljivo proleće 2024.

Prošetajte ovih dana do knjižare i izaberite knjigu koja će vam koristiti u ovo varljivo prolećno vreme. Knjiga je i uvek idealan poklon. Mi smo spremili samo jednu od mogućeg spiska dela od kojih vam se neko može dopasti.

Odgovorila je: „Berlin, dušo!”, Amelija Vrla // Partizanska knjiga

Pet priča u knjizi Amalije Vrle govore o berlinskim sudbinama njihovih protagonistkinja. Nije slučajno upravo glavni grad Nemačke uzet kao poprište života u kojima dominiraju „seks, droga nasilje i strah”. Berlin jeste melting pot supkulture simbolizovane u elektronskoj muzici, umetnosti, sintetičkim drogama. Mladi tragači za smislom stižu u Berlin puni ambicija. Neki od njih ne sasvim slučajno završe na stranputicama. Ova knjiga pripoveda o usponima i padovima jedne generacije.

Sve dobre barbike, Katarina Mitrović // PPM Enklava

Glavna junakinja romana Katarine Mitrović ne pravi kompromise sa okolinom, ali ni sa sobom. Što je pohvalno. Komprimisi su uvek truli. Problem je, međutim, što beskompromisnost ima cenu. Nema čovek gde da živi, na primer. Ili nema šta da jede. U takvim okolnostima čini se da bi prirodna reakcija bila da se beskomprimisnost, nekako, zaradi.

Dam, dam, dam! Brzo, uzbudljivo, duhovito, slikovito i najdublje doživljeno. Kome treba da se pronađe, možda se najpre izgubi u tekstu, ali će mu srce ludački lupati od istine, života i bujice reči kojima će biti usisan. Sve dobre barbike su žive, postoje sa polomljenim rukama, čupavim kosama, staklenim pogledom i smeju nam se u lice.

Anica Dobra

Porodične veze, Klaris Lispektor // Kontrast izdavaštvo

Nakon romana Čas zvezde i Živa voda, zbirku Porodične veze čini trinaest proznih bravura, u kojima misteriozni i neočekivani trenuci unutrašnjih kriza podstiču junakinje i junake – otuđene uznemirujućim osećajem apsurda života – na samootkrivanje i vode ih u neslućene epifanije usred banalanosti svakodnevice.

Porodične veze pervertiraju ideje udobnosti i sigurnosti koje reč „veze” može sugerisati, istražujući njeno mračnije značenje, osećaj ograničenosti i sputanosti koje proizvode ne samo porodični već uopšteno međuljudski odnosi. Autorkine slike uvek su praćene svojim negativima, tako da „pozitivno“ i „negativno“ u njenom pisanju imaju jednaku važnost u prikazivanju stvarnosti, koja, dakle, nikada nije onakva kakvom se predstavlja.

Kad smo bili mlađi, Oliver Lovrenski // Geopoetika

Svoj književni prvenac Lovrenski je napisao sa 19 godina i njime je promešao i poremetio književne karte u Norveškoj! Kad smo bili mlađi roman je o sirovom odrastanju u modernom gradu, o prijateljstvu i nadi, o prebrzom sazrevanju i čežnji za onim što se nikada nije imalo.

Oni su mladi, puni zebnje, pilula, nade i ljubavi. Roditelji su nemoćni, policija se prezire, a služba za brigu o deci nema kontrolu. Ivor i njegovi najbolji drugovi Marko, Junas i Ardžan imaju šesnaest godina. Žive usred savremenog grada i sve dublje gaze u svet opijata, nasilja i kriminala. Ali pored toga, tu  je prijateljstvo, smeh, ljubav, žudnja za porodicom i nesalomiva veza između ovih dečaka-mladića.

Stil je frenetičan, u skladu sa životom koji opisuje. Ovo bi trebalo da bude roman koji tera mlade da čitaju, ali istovremeno i da natera odrasle da razumeju jezik i osećanja mladih danas.

Mesto, Ani Erno // Štrik

Dok u romanima Jedna žena i Nisam izašla iz svoje tame Ani Erno govori o svojoj majci, u romanu Mesto fokus je na ocu. Reč je skoro o antipodnim odnosima, ali romani se međusobno dopunjuju, naročito ako imamo u vidu čitav opus Ani Erno, koja je od ličnih iskustava stvorila književnost.

Značenje naslova je višestruko, mesto odrastanja koje nas određuje u manjoj ili većoj meri, mesto oca u našem životu, mesto koje pisanje o odnosu oca i ćerke ima u književnosti.

Otac je na samrti, leži nepomičan, u drugoj sobi njegov unuk mirno spava. Ćerka je svesna da dolazi neizbežan, poslednji trenutak. Misli se kreću po pršljenovima kičme, gore i dole, događaji koji su već postali sećanje uskoro će se preobraziti u nežive slike svesti. Kako osećamo ljude kojih više nema? Kako osećamo sebe u svetu u kome više ne čujemo glas s kojim smo oduvek živeli? Erno roman gradi skoro samo od zabeleški, crtica o ocu, naznaka nekih događaja, ali, čini se baš zbog te svoje umešnosti, uspeva da probudi snažnu emotivnu reakciju kod čitalaca i čitateljki.

Oni koji nisu otišli, Kostas Asimakopulos // IK Prometej

Ovo je duboko potresna priča smeštena u vrtlog apokalipse na ostrvu Krfu. Kroz živopisne opise i dinamične likove, Asimakopulos nas uvodi u dramatičan duel između srpskog vojnika i lekara oko sudbine jedne žene, u vreme kada ostrvo preplavljuje struja srpskih vojnika i Musolinijeva flota. Ova višeslojna saga ne samo da nas uvlači u dinamičnu borbu za opstanak, već nas podseća zašto su Asimakopulosova dela toliko neprekidno fascinantna.

Oni koji nisu otišli je knjiga koja ostavlja neizbrisiv utisak i koja će vas držati zainteresovanim do samog kraja. Filmski obrti i šarm likova ovog višeslojsnog romana pokazaće zašto je Kostas Asimakopulos autor čija se dela ne ispuštaju iz ruku.

Potez perom, Teri Pračet // Laguna

Dvadeset ranih priča jednog od najvoljenijih svetskih pisaca. Ovo su izgubljene i zatim pronađene priče koje je Pračet pisao za novine sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. Premda nijedna nije smeštena na Disksvet, u njima se primećuju naznake sveta koji će autor kasnije stvoriti. Krase ih njegova jedinstvena duhovitost, satirična mudrost i sjajna mašta.

Upoznajte pronalazača Oga, prvog pećinskog čoveka koji je čuvao vatru, dok otkriva vrline i mane razvoja i napretka; zajedno s prkosnim duhovima izbačenim iz Glavurdine kule opsedajte i pohodite Ministarstvo gnjavaže; posetite trgovački gradić Blekberi, gde su vremenske prilike uvrnute i povremeno se pojavljuje gost iz svemira; i zajedno s junakom Kronom pođite na opasno putovanje kroz prostor i vreme, koje započinje u drevnom gradu Morporku…

Odluka, Karin Tuil // Booka

Istražna sutkinja Alma Revel mora da odluči da li mladić koji je osumnjičen da se pridružio teroristima treba da bude krivično gonjen ili pušten na slobodu. Istovremeno, dok joj se brak raspada, ona ima strastvenu vezu s advokatom koji zastupa osumnjičenog. Pored stalnih pritisaka i pretnji, svakodnevno se bori sa suprotstavljenim emocijama, svesna da kakvu god odluku bude donela, ona može imati dramatične posledice i po društvo i po nju samu.

Kroz portret harizmatične sutkinje rastrzane između emocija i odgovornosti, i prikaz društva u kome je osećaj sigurnosti u korenu uzdrman nakon terorističkih napada u Parizu 2015, Karin Tuil se bavi moralnim konfliktima u svakom pojedincu, kao i pitanjima istine, pravde i rasizma u današnjem vremenu. Odluka je uzbudljiv i pronicljiv triler s primesama ljubavne drame koji će čitaoce naterati da preispitaju svoje stavove o ličnoj slobodi.

Ljubav samoća, Andre Kont-Sponvil // Službeni glasnik

Ljubav, samoća, beznađe, život, seksualnost, mudrost, moral, iluzije, smrt… teme su o kojima promišlja najprevođeniji savremeni francuski filozof Andre Kont-Sponvil. U ovom delu, koje je odavno postalo svetski bestseler, kroz razgovore sa spisateljicom, pesnikom i mladim filozofom, jezikom koji pleni autor pokazuje kako postojanje svakoga od nas može biti osvetljeno mislima velikih umova i zašto filozofiji pridaje važnost samo ako je u kontaktu sa životom. Jer život vredi više od filozofskih sistema.

Knjige vrede jedino ako su u službi života. Desetine izdanja govore o tome da je Ljubav samoća baš  takvo delo — poklon svima koji tragaju za smislom. U životu, u svakom životu, ljubav i samoća idu zajedno, kao dva odsjaja istog svetla koje je život sâm. Bez tog svetla, filozofija ne bi vredela.

Ljudi bez adrese, Zoran Grujić Gruja // Otvorena knjiga

Pred početak građanskog rata u SFRJ, jedna porodica bezuspešno pokušava da se izoluje od okolnih dešavanja, dok se „istorija ne smiri” i ne dočeka se glasonoša mira: tako bi se, ukratko, mogao predstaviti zaplet ovog romana. Ipak, kao što to obično biva u Grujićevim romanima, nije sve tako kako se na prvi pogled čini, a ispričano je, zapravo, tek okvir ovog višeslojnog dela. Stranicu za stranicom, likovi će se postepeno demaskirati kako bi se prikazali u potpunoj ogoljenosti, kao figure na pozornici, akteri u skeču, apsurdni junaci između čijih redova se naslućuje kakav Harms ili Jonesko – ljudi bez imena, bez prošlosti, bez budućnosti, i bez adrese.

Grujić neverovatnom veštinom pripaja elemente poetike apsurda ništa manje zadivljujućim fragmentima pripovedanim realističkim stilom, koji su u okvirni siže umetnuti tehnikom priče u priči. Tako će roman uspeti u zadatku da dvojako utiče na čitaoca: s jedne strane, nagnaće ga da se na sav glas nasmeje, dok će, u sledeći mah, uspeti da ga do suza dirne. A to, bez sumnje, dokazuje da se radi o, za sada, najboljem romanu Zorana Grujića, kao i jednom od najinovativnijih dela savremene srpske literarne produkcije.