Da li imate preko 18 godina?

TOP FOTOAPARATI

Od mobilnog do analognog

Autor:
0
0

U poslednjih 10-ak godina desila se nova revolucija vizuelnih medija, jednako značajna kao ona Benjaminova koju je donela sama pojava fotografije kao reproduktivnog alata. Samo broj modela fotoaparata koji nam se nude (doduše, na našem tržištu se nudi malo manji broj, ali ipak ogroman) je toliko veliki da je skoro nemoguće sve ih imati u vidu. A nije ni potrebno, većina ih lako spada u neku od već postojećih kategorija ili su napravljeni reda radi, da se popuni mesto na sajmu.

U nastavku ću probati da predstavim razlog za posedovanje nekih modela aparata, uzevši u obzir tip aparata, korisnika i tržišta na kom se nalazimo. Imajte na umu da modeli koje spominjem, iako ih ja smatram najboljim u svojim kategorijama, nikako nisu jedini izbor, i kroz priču o njima, pre svega pokušavam da dam uvid u generalnu ponudu, a samo tržište funkcioniše tako da razni proizvođači nude vrlo slične modele u istim kategorijama. Posebno bi bilo dobro da pre kupovine, vidite aparat uživo, uzmete ga u ruku i okinete par slika. Neverovatno je koliko ovo može da vam promeni mišljenje o nekom modelu, a potpuno je individualno. Za kraj, moj lični princip za kupovinu tehnike je, naročito ako kupujete kod nas, da se uvek isplati polovno, ali to uvek radite na svoj rizik.

Mobilni telefon

Zašto ne početi najpopularnijom grupom aparata na svetu, a koji su pre svega alatke za komunikaciju – fotografija na kraju i jeste još jedan način da nešto kažemo ili pokažemo. Prednost mobilnog telefona je što su vam fotografije dostupne odmah, pre svega sama mogućnost da ih napravite, ipak je najbolji fotoaparat onaj koji vam je u ruci, a možete ih odmah i slati prijateljima ili kačiti na društvene mreže.

iphone

Slika: Noli Fernan “Dudut” Perez

Ono što mobilni telefoni generalno rade dobro jeste obrada slike, oni su najbolji primer koliko dobra implementacija može da utiče na rezultate. Već poslednjih godinu ili dve, mobilni telefoni se odlično snalaze sa reprodukcijom boja i izvlačenjem maksimuma iz malih senzora koje imaju. Ovde su već daleko ispred prosečnih malih fotoaparata. Moja preporuka je iPhone, već od modela 4s, pa prema novijim, možete očekivati određeni kvalitet, naročito ako fotografišete po dovoljno jakom svetlu, a pojavom novog operativnog sistema iOS 8, imate i potpunu manuelnu kontrolu parametara. Naravno, i bilo koji Android smartphone će vam biti dobar svakodnevni fotografski alat, bitno je samo da pre kupovine pogledate neke primere fotografija na internetu – na primer pretragom flickr.com sajta da biste imali ideju šta možete da očekujete.

Mali digitalac

Ovo je ogromna grupa i u nju spadaju vrlo različiti fotoaparati. Ovaj put neću se baviti onim najskupljim, a ove skroz male i skroz jeftine ću zaobići, jer zaista mislim da je došlo vreme da ustupe svoje mesto mobilnim telefonima – u većini upotreba, za većinu korisnika, nemaju nikakvu prednost. Fokusiraću se na 2 modela, jedan jeftiniji i jedan bolji.

Sony-eva seriju aparata RX100 (najnoviji model je RX 100 III, mada je i RX 100 II još uvek aktuelan, a i originalni RX 100 je sasvim dobar) sam uočio još kad se pojavila. Osim što je za nijansu preskup, mislim da nudi savršeno pakovanje koje nije preveliko, a omogućava rezultate koji su distinktno bolji od telefona i u većini slučajeva potpuno pariraju “velikim” aparatima. Veliki senzor (1 inč) za mali aparat i dobar objektiv, dovoljne svetlosne jačine i opsega 24-70mm znači da ćete moći da fotografišete prilično opušteno u zatvorenom prostoru s manje svetla, a ako poželite da slikate nešto jako daleko, rezolucija od 20 megapiksela će vam omogućiti da zum “pojačate” isecanjem manjeg dela slike, a da on ostane detaljan.

sony-rx100

Slika: Kārlis Dambrāns

Sve ostalo vezano za ovaj aparat je baš kako treba – dobar ekran, koji možete da okrećete naviše ili naniže za snimanje iz posebnih uglova, vrlo upotrebljiv video mod i mogućnost snimanja “raw” fajlova, koji vam omogućavaju veću slobodu u naknadnoj obradi slike na kompjuteru. Tu je i integrisan blic, koji je, kad ga ne koristite, sakriven u gornjem delu kućišta. Mana je ipak cena, čak iako ga pronađete polovno, za taj novac možete kupiti neki od aparata s izmenjivim objektivima. Ali, time gubite upravo ono najvažnije za ovaj aparat – mali i kompletan paket, a baš to je, naročito u situacijama kada putujete, velika stvar.

Panasonic serija dmc-lx3/lx5/lx7 je bila među prvima koje su uvele nešto kvalitetnije objektive na mala digitalna tela. Preporučujem lx7, koji je svojim prednostima i manama sličan gorepomenutoj Sony seriji aparata, ali je ipak znatno jeftiniji. U odnosu na Sony ima manje megapiksela, manji senzor, malo veći raspon objektiva, ali je i znatno jeftiniji, pogotovo na domaćem tržištu. Ima fiksiran ekran i iako neki ljudi to čak i preferiraju, za mene je ipak mala mana. Ipak, ne mislim da ćete pogrešiti ako se odlučite za njega.

Sistemski fotoaparati

Mnogi bi rekli da su tek sistemski aparati, tj. oni kojima se menjaju objektivi – prava stvar, ako ste zaista pasionirani u vezi fotografije – ja se donekle slažem. Ono što me posebno raduje je što je konačno ozbiljno krenuo trend smanjivanja aparata u ovoj kategoriji.

Idealan aparat je Sony A7, ima veliki (35mm) senzor, sam aparat je mali i sve u vezi njega deluje odlično (nisam ga još uvek držao), ali je kod nas preskup, tako da savetujem da ozbiljno razmatrate ovaj aparat samo ako ste u mogućnosti da ga kupite negde negde na zapadu.

sony

Slika: Dr. JS Photography

Kao odličnu alternativu, preporučio bih Olympus OM-D EM-5, dostupan je u Srbiji, a možete ga koristiti sa raznim novim i starim Olympus objektivima ili nabaviti adaptere za starije objektive raznih proizvođača. Ovaj aparat nudi i stabilizaciju slike kompatibilnu sa svim objektivima koje na njega stavite. Ekran možete pomerati po obe ose, samo telo je vrhunske izrade, a kvalitet slike je neprevaziđen za tu veličinu senzora (micro 4-3, oko četvrtina površine 35mm senzora). Fotografije s ovog aparata, mogu biti dovoljno detaljne čak i za štampanje art printova u velikim formatima. Priču o objektivima ostaviću za drugi put, zato što je to priča za sebe, ali vam dajem iskrenu preporuku da ne razmatrate kupovinu sistemskih aparata ako vam nisu jasne makar osnovne stvari u vezi objektiva (milimetri, blende, zum ili prajm itd).

U ovom tekstu ću takođe, skoro sasvim zaobići DSLR aparate – nespretne, ružne i velike adaptacije klasičnih SLR film aparata, koji još dominiraju tržištem, ali verujem da su na zalasku. Navešću par modela za koje mislim da imaju dobar odnos cene i kvaliteta, u Srbiji, na tržištu polovnjaka – Canon 60d, 5dmkII, Nikon D700, Sony A900. Nemojte kupovati one skroz male (trocifreni Canon, četvorocifreni Nikon), suviše su plastični i kraće traju. Takođe, ako vam je dostupno strano tržište, Pentax K5 i K5ii imaju odličan odnos cene i kvaliteta.

Kompakt s prajm objektivom

Vrlo specifična grupa aparata: nije za svakoga, ali možda jeste baš za vas. Ideja je sledeća – stavite što veći senzor u što manje telo i spojite ga sa objektivom fiksne žižne daljine koji je napravljen posebno da se uklopi baš sa tim senzorom. Dakle, nema zumiranja, imate jedan način gledanja na svet, ali ako vam baš on odgovara, dobijate odličnu kombinaciju cena/kvalitet/veličina.

Preporučujem Ricoh GR – uz veliki senzor (aps-c, oko polovina površine 35mm senzora) – on ima odličan fiksni 28mm objektiv blende 2.8. Ukoliko mislite da vam ovo ne bi odgovaralo, sigurno ste u pravu, ali verujte da ima ljudi koji su sasvim zadovoljni baš ovakvim aparatom i čekali su godine da se ponovo pojave na tržištu (u doba filma, bilo ih je na pretek).

ricoh

Slika: Ricoh GR

Pomenuću i Sigma Dp1/Dp2/Dp3 Merrill, ali ovaj aparat (dostupan s tri različite žižne daljine 28/50/75mm) razmatrajte s velikom dozom rezerve. Ja lično koristim Sigmu Dp1 Merrill i jako sam zadovoljan delom rezultata, ali sve mane tog aparata koje ćete pronaći na internetu su istinite. Preporučujem, ali samo uz oprez.

Film

Brojčani udeo fotografija koje se snime na filmu svake godine u ukupnom broju fotografija je ispod jednog promila. Ipak, siguran sam se da je procenat onih koje završe objavljene (čak i na ovom sajtu), odštampane ili izložene, daleko daleko veći. Korišćenje filma nudi određeni karakter slikama, a ima i neke tehničke prednosti, iako je sve teže u njima nalaziti razlog za film. Lično mislim da je glavni razlog potpuno drugačiji princip korišćenja, daleko od fotografisanja iste scene puno puta, uz pogledavanje na ekran, daleko od mobilnog telefona i automatskog kačenja slike i pre nego što je vidite. Sporo, rizično, ali ipak i dalje privlačno.

Slika: Vladimir Fedotov

Slika: Vladimir Fedotov

Ukoliko biste voleli da se oprobate, moja iskrena preporuka je da odete kod Miše na pijaci Zeleni Venac, čija tezga se nalazi tamo blizu gornjeg ulaza iz Kameničke. On će vam preporučiti neki aparat (uvek ih ima na prodaju), pokazati vam kako da u njega stavite film (film možete kupovati u obližnjem dm-u) i onda, kad ispucate svojih 36 snimaka, odnesite ih u Foto image u Svetogorsku 4 i oni će vam razviti i skenirati film. Ako vam se svidi, ponovite, ako ne, ipak niste potrošili ni mali deo cene bilo kog od pominjanih digitalnih fotoaparata, a ubuduće ćete znati šta propuštate.

 

Cover slika – Michael Lindsley
Thumbnail slika – Chase Elliott Clark