Top 5: Od modernih klasika, do aktuelne književne produkcije iz Evrope i sveta

Danilo Lučić, urednik portala za književnost i kulturu Glif.rs i doskorašnji organizator pesničkih večeri Argh, za BeforeAfter je napravio mini-listu pet najbitnijih stranih izdanja u 2015. 

Nevidljivi čovek, Ralf Elison (Agora)

Ralf Elison (Ralph Ellison) spada u one autore kojima je jedna knjiga bila dovoljna da postignu slavu u književnom svetu. Elisonov jedini roman objavljen za njegovog života Nevidljivi čovek (1952) snažno je odjeknuo u kritičkoj javnosti onda kada se pojavio, a danas je prisutan na svakoj listi najvažnijih američkih romana XX veka.

Nevidljivi čovek iz naslova knjige nema super moći, upravo suprotno – njegova nevidljivost je metafora njegove patnje i stradanja njegovog naroda. U pitanju je mladi, obrazovani crnac koji posle burnih doživljaja u svom životu, kroz koje se tematizuju ključni društveno-politički događaji iz 20-ih i 30-ih godina u SAD, odlučuje da nastavi da živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj kradenom strujom, i da napiše svoju priču. Ovo je intimna ispovest čoveka koga je iz života isključio sistem skrojen po ponižavajućim aršinima tzv. bele supremacije.

Umešnost sa kojom su u ovu knjigu utkani glavni problemi rasno podeljene Amerike pre II sv. rata (rasni identiteti, društveni položaj manjine, „crni nacionalizam“ i njegove veze sa marksizmom, ideologija pobune i borbe za slobodu potlačenih) donela je Nevidljivom čoveku status kultne knjige i jednu od najprestižnijih književnih nagrada u SAD – National Book Award for Fiction.

Cimetaste prodavnice, Bruno Šulc (Paideia)

Bruno Šulc (Bruno Schulz) još jedan je autor skromnog opusa, a velikog umetničkog dometa. Srpska publika može uživati i u njegovoj knjizi Sanatorijum u senci peščanika.

Šesnaest kratkih priča Cimetaste prodavnice obiluju elementima nadrealizma i skoro pa eksperimentalnom upotrebom jezika, zahvaljujući čemu je Šulc s pravom svrstan u jedne od bitnijih predstavnika poljskog i evropskog modernizma. Priče opisuju život trgovačke porodice iz grada Drogobiča, u kući u kojoj u jednom trenutku, nakon što se otac razboli, počinju da se događaju misteriozne i opskurne stvari. Time se ceo narativ i tok knjige stavlja u čvrst zagrljaj magičnosti i mitologije. Figura Oca, koji zbog bolesti počinje da se smanjuje i zapravo simbolično nestaje, dok ga istovremeno sve više obuzima ekscentrično ponašanje, postavljena je u prvi plan pripovedačevog interesovanja.

Knjiga je objavljena 1934. godine u Poljskoj, koja će se uskoro sunovratiti u bezumlje II svetskog rata. Ove priče pokazuju kako fikcija i mašta sistematski u literarnom svetu Bruna Šulca natkriljuju i obuzimaju svet realnosti i predstavljaju manifestacije snažne, kafkijanske imaginacije.

 Kokoškina lutka, Afonso Kruz (Geopoetika)

Geopoetika nam je ove godine predstavila roman Kokoškina lutka Afonsa Kruza (Afonso Cruz), “mlade nade portugalske književnosti”, kako ga tamošnja štampa naziva. Za ovu knjigu on je 2012. godine dobio Nagradu Evropske unije za književnost.

Za naslov romana odabrana je zanimljiva činjenica iz života umetnika i slikara Oskara Kokoške. Naime, on je u jednom trenutku zatražio da mu se napravi lutka koja bi bila vizuelno verodostojna replika Alme Maler, žene koju je Kokoška neizmerno voleo. Postojanje te lutke, koju je slikar do kraja života pokušavao da oživi, na čudan način se upliće u živote nekoliko ljudi u pokušaju da prežive saveznička bombardovanja Drezdena na izmaku II sv. rata. Dečak Jevrejin po imenu Isak Drezner skriva se u podrumu Nemca Bonifaca Fogela, trgovca pticama. Dečakov domaćin je “intelektualno slabo obdaren”, kako je to Kruz sam istakao, a u zamenu za hranu i skrovište, dečak mu iz podruma suflira i savetuje ga u pitanjima njegovog poslovanja. U priču se uključuje čitav spektar najčudnijih likova (pravoslavna Jevrejka koja postaje stigmata, milioner koji pokušava da izmeri ljudsku dušu hidrauličnom skalom itd.) i oni zapravo postaju delovi slagalice čija celina otkriva misteriju Kokoškine lutke.

Ova čudna knjiga, koja zapravo predstavlja koncept literarne strategije “romana u romanu”, pravi je izazov i osveženje u književnoj produkciji godine na izmaku.

Nesporazum u Moskvi, Simon de Bovoar (Laguna)

U jednom ranijem tekstu sam već pomenuo da najkomercijalniji izdavač na domaćem tržištu ume neretko da nas ostavi zatečenima pred izborom svoje produkcije. I dok se jedni tome čude, dok druge to plaši, a treći se tome raduju – iz Lagunine ovogodišnje produkcije ističe se autobiografski roman jedne od najpoznatijih intelektualki, feministkinja i aktivistkinja za prava žena Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir).

Ova novela je objavljena nekoliko godina posle njene smrti, a napisana je sredinom 60-ih. Nesporazum u Moskvi je kratak roman koji definitivno potvrđuje spisateljsko umeće Simon de Bovoar (dobila Gonkurovu nagradu ’54). Autorka jedne od ključnih knjiga za razumevanje problematike položaja žena kroz istoriju Drugi pol, u ovom kratkom romanu govori o egzistencijalnom procepu u odnosu ostarelog bračnog para profesora. Dvostruka kriza – bračna i identitetska – kroz koju prolaze glavni likovi Nikol i Andre predložak ima u stvarnom životu de Bovoar i njenog životnog saputnika Žan-Pol Sartra. Put u Moskvu za protagoniste predstavlja otvaranje prostora za refleksije nad svojim životnim izborima i ideološkim ubeđenjima, kojima su se rukovodili tokom zajedničkog života na izmaku.

Kao i Sartr koji je filozofiju egzistencijalizma često testirao kroz njenu upotrebu u vidu konstrukcije za svoja književna dela, Simon de Bovoar ovom novelom stavlja znak pitanja iznad pojedinih kolektivnih, javnih, ali i individualnih i intimnih društvenih odnosa, kojima se tokom cele karijere bavila. Svođenje računa ispod šezdeset autorkinih godina i šezdeset godina njene junakinje stvara jednu melanholičnu, ali analitički neumoljivu priču.

Smrt Artemija Kruza, Karlos Fuentes (Dereta)

Objavljivanje romana Smrt Artemija Kruza vraća našu pažnju na jednog od najvećeg predstavnika latinoameričke književnosti Karlosa Fuentesa. Ova knjiga, prema mišljenju mnogih teoretičara, otvorila je vrata globalnoj prepoznatljivosti “Latinoameričkog buma”. Tih 60-ih godina prošlog veka svetskom književnom scenom su zavladali Borhes, Kortasar, Markes, Ljosa i mnogi drugi. U toj velikoj slagalici nacionalnih književnosti od Meksika do Čilea, stvaralaštvo Fuentesa neizostavni je deo.

A mnogo šta u vezi sa ovim romanom može i nas danas zanimati. Nije to samo specifičan stil sa maestralnim introspektivnim pasusima i neverovatno funkcionalnim transponovanjem tehnika filmskog jezika u literaturu. Lik Artemija Kruza (veoma sličan glavnom junaku Velsovog Građanina Kejna) zapravo jeste jedan paradigmatični psihološki profil čije beskrupulozno delanje ostavlja posledice koje smo imali prilike – i još uvek imamo – da osetimo na svojoj koži. Počevši kao odani vojnik Meksičke revolucije, Artemije Kruz, ostavivši svoju savest pred vratima svojih ambicija, nizom mahinacija i zlodela uspeva da se postavi u epicentar društvene i političke moći. Taj put nam se otkriva od svog svršetka, jer Kruza zatičemo kao sedamdesetogodišnjaka koji iščekujući smrt da ga odnese svodi račune sa samim sobom.

I dok čitalac plovi kroz ovo remek-delo spretno uobličeno tokom svesti glavnog junaka, pred njim se ukazuje intenzivna i neodoljivo ubedljiva deskripcija jednog Meksika koji je u Fuentesovoj viziji brutalan i očaravajuć istovremeno.

*kaver: wallpaper