TOP 15: Filmovi ovog proleća

Završen je zimski talas filmskih festivala u Beogradu na kojim smo imali prilike da gledamo većinu najboljih ostvarenja iz protekle godine. U ovoj toplisti, pravimo pregled filmova koji izlaze u narednom periodu i obećavaju da obeleže prolećnu sezonu, no skrećemo pažnju i na neke koje ste možda propustili.

15. Lost River, Ryan Gosling

Uticaj Nikolasa Vindinga Refna, je očigledan već kroz trejler. Iako je film bio izviždan na svojoj premijeri na prošlogodišnjem Kanu, vremenom se utisci ljudi menjaju. Da li je u pitanju obest super-uspešnog glumca (Ryan Gosling) ili ozbiljan umetnički film, ostaje da vidimo u narednim mesecima. Trejler svakako obećava!

14. Body, Malgorzata Szumowska

Film “Ida” je vratio poljsku kinematografiju na mapu filmskih dešavanja. Iako je Malgoržata Šumovska do sad imala nekoliko osrednjih ali uspešnih filmova, “Body” deluje kao da je Kišlovski reinkarniran u žensko telo i zbog te činjenice suočen sa ozbiljnim psihosomatskim vizuelnim dubiozama. Diskutabilan ali ipak bitan film, jednog novog ženskog glasa.

13. Mad Max: Fury Road, George Miller

Nakon što je Mel Gibson, zasluženo, bačen u septičku jamu filmske istorije, George Miller se usudio da se vrati svom omiljenom filmu. Kultni Mad Max sa novom seksi podelom, sniman u jednom novom geopolitičkom trenutku o Zemlji nakon katastrofe. Iako je to sad jedan od najomiljenijih filmskih konteksta, postapokaliptične distopijske varijacije naše budućnosti, Mad Max će imati svoju premijeru na Kanskom festivalu, što ipak obećava kvalitet.

12. Aferim, Radu Jude

Kada je neka nacija talentovana za pravljenje filmova, to se uglavnom odnosi na većinu žanrova. Rumune su optuživali da znaju samo jednu vrstu (hiperrealističnih) filmova da prave. Aferim je stupio na scenu i oživeo poštovanje prema jednoj vrhunskoj kinematografiji kao što je rumunska. Raskošni stilizovani vestern, smešten u jedan specifično balkanski kontekst.

11. Suite Francaise,  Saul Dibb

Priznali to ili ne, svi na neki način volimo kostimirane melodrame. One koje su ozbiljne, koje se bave društvenim okolnostima i ljudima koji su žrtve trenutka pa tek onda sopstvenih strasti. Ta vrsta melodrame je čini superiornim žanrom i gazi pred sobom jeftine sapunice koje su je unizile. Film nisam gledao ali roman sam čitao. U pitanju je savremeni klasik i iskreno se nadam da će mu se film makar približiti. Pride, Mišel Vilijams i Matijas Shunerts su ludački dobra podela za roman Irene Nemirovski!

10. A Most Violent Year, J.C. Chandor

Neoklasicizam američkog filma se budi. James Gray je do sada vodio glavnu reč na tom terenu ali J.C. Chandor polako postaje njegov naslednik/sledbenik. Odličan scenario, kompleksni likovi, de/rekonstrukcija mafijaškog podžanra, odlični glumci i neka vrsta nostalgije, one nostalgije prema zemlji i njenoj refleksivnosti kroz kritičku umetnost.

9. Casa Grande, Fellipe Barbosa

Brazilski coming of age film, bez misery porna i glorifikacije života u favelama. Debitantski film koji menja sliku jednog grada prema kome svi imamo neku vrstu stereotipnog pogleda. Rio De Žaneiro nikada nije izgledao ovako nežno i suptilno. Ipak nije sve u prejakim kontrastima, nasilju i autsajderskom patetičnom pogledu. I baš zato što je tako pametno konkretan, Casa Grande je postao svetski hit.

8. Tu Dors Nicole, Stéphane Lafleur

Kvebečki novi talas zaista postoji. Iako amerikanci tvrde da Kanada nema nikakve umetničke karakteristike, Kvebek kao njen evropski autfit, svakako neguje vrhunske filmske talente. Xavier Dolan, Jean-Marc Vallee, Denis Villeneuve i sada Stephane Lafleur, kome je ovo treći film ali prvi po međunarodnom odjeku, nam predstavlja jedan snoliki i duhoviti o jako malim/velikim problemima.

7. While We’re Young, Noah Baumbah

Reditelj Noa Baumbah se do sada činio kao neuspeli imitator evropskih arthaus komedija. Ali svima se praštaju gluposti, naročito ako naredni radovi postanu autoironični. Film deluje kao jedna zrela autokritika i autentična vrsta surove komedije. Reakcije širom sveta su odlične, sad da ga dočekamo i u našim bioskopima.

6. Ničije Dete, Vuk Ršumović

Konačno je i Srbija došla na red da vidi pravo malo čudo od filma, koji već godinu dana “razbija” svetske filmske festivale, počevši od Venecije (gde je dobio nagradu Nedelje kritike) do Palm Springsa. I ja sam već pisao o filmu pa ne bih da se ponavljam nego bih dodao da je ovo još jedan u talasu novog srpskog filma koji prevazilazi dosadašnju balkansku patetiku i nudi nešto novo i moćno, nepretenciozno a razarajuće. Dakle, svi u bioskope!

5. Zurich, Sascha Polak

Egzistencijalizam se ponovo vraća u filmsku modu, u čemu prednjače evropski reditelji i rediteljke. Saša Polak je sa svojim prvim filmom “Hemel” napravila pametan ženski odgovor na beskrajno površan muški “Sram” Stiva Mekvina. Filmom “Zurich” nastavlja da istražuje slične teme, osim što je sad tu veći budžet, veći opseg i pravi evropski i u najboljem smislu reči – ženski – arthaus hit.

4. Journal D’Une Femme De Chambre, Benoît Jacquot

Francuski ekscentrični klasicistički reditelj Benoa Žako ponovo radi sa superzvezdom Leom Sejdu (Plava je najtoplija boja, Grand Budapest hotel). Klasična književna melodrama ispričana kroz klasnu igru moći. Deluje poznato i pomalo dosadno ali Žakoov pomereni pogled na filmske norme tome ne dozvoljava da ode u opštost, već pravi kontraverzan film koji deli bioskopsku salu na one koji frenetično aplaudiraju i one koji rezignirano napuštaju gledalište.

3. Far From The Madding Crowd, Thomas Vinterberg

Nakon što se vratio u formi sa filmom “Lov”, danski reditelj Tomas Vinterberg odlazi u Veliku Britaniju da napravi svoju verziju njihovog književnog klasika. U prošlosti se to pokazalo kao dosta uspešna kombinacija (najbolji primer je “Razum i Osećajnost” Anga Lija). Sudeći po ovom tizeru i glumačkoj ekipi, savremeni međuljudski odnosi se na najbolje pokazuju kroz masku i kostim neke druge epohe.

2. It Follows, David Robert Mitchell

Dobar horor film jedino funkcioniše ako je ozbiljna alegorija. Posle zombi kapitalizma, HIV vampira, sajber kletvi, dobijamo nešto novo što će ući u kanone žanra. Seksualno prenosive bolesti kao kletva, kojoj tinejdžeri ne mogu da pobegnu ako je ne prenesu nekom drugom. Trnem dok ovo kucam. Sad mi je žao što nisam tinejdžer da mogu film da doživim bez ikakve distance.

1. Foxcatcher, Bennett Miller

Najbolji američki film 2014. godine koji u većinu evropskih bioskopa stiže tek ovog proleća. Reditelj Benet Miler je dobio nagradu za režiju na prošlogodišnjem Kanu što je navelo sve da će tako bit i sa Oskarima. Nažalost, mediokriteti su nadvladali ali samo privremeno, jer Foxcatcher (u srpskom prepevu “Rvanje s ludilom”) već zadobija kultni status a reditelja uveliko porede sa Stenlijem Kjubrikom. Jedan od najnapetijih i najneprijatnijih filmova koje sam ikada gledao.