Da li imate preko 18 godina?

TOP 10 NOVIH NASLOVA

Sveža izdanja u domaćim knjižarama

Autor:
0
0

Proleće je u punom jeku i Beograd se, kao i svake godine, od hladnog i napornog mesta u kom nas na površini drže filmski festivali i tvrd klabing transformisao u procvetali, opušteni grad. Stoga, uzmite knjige, stavite ih u rančeve, popnite se na bicikle i otpedalajte do nekog od beogradskih parkova ili do reke. Što se tiče literature, počešljali smo najsvežija izdanja koja su stigla u knjižare i sastavili listu najupečatljivijih.

Moja borba, Karl Uve Knausgor / Booka

Prva knjiga Moje borbe Karl Uvea Knausgora početak je monumentalnog autobiografskog dela u šest tomova. U prustovskim reminiscencijama, ovaj autor bespoštedno govori o sebi, svom životu, ljudima iz svog okruženja, o svojoj prošlosti i sadašnjosti. Onaj o kome se piše ujedno je i onaj koji piše, a njegova sećanja su materija naracije i njen glavni materijal. Pa ipak, Moja borba nije klasična autobiografija.

Knausgor sve vreme balansira po ivici između realnosti i fikcije, poigravajući se konceptima sećanja i stvaralaštva, njihovom pouzdanošću i uzajamnom zavisnošću. Ovo je i vešta književna konstrukcija u kojoj se esejistička razmišljanja o smrti i percepcija realnosti povezane s njom mešaju sa smrću autorovog oca i njegovim složenim i problematičnim odnosom s njim. Moja borba je autobiografija koliko i roman, ispovest koliko i esej, knjiga o vremenu, sećanju, stvarnosti i smrti koliko i priča o jednom ocu i sinu.

Serijal je postigao veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, ali je izazvao i velike kontroverze zbog otvorenosti s kojom autor piše o stvarnim ličnostima i događajima. Pokrenuo je i niz rasprava o odnosu realnog i fiktivnog, biografskog i književnog, ali i moralnog u umetnosti – takozvanu Knausgor debatu.

Moja borba po značaju i uticaju prevazilazi književne okvire. Ova knjiga je postala globalni kulturni fenomen, predmet analiza i studija i moćan artefakt vremena, od onih dela po kojima će se pamtiti prve decenije XXI veka.

O miševima i ljudima, Džon Stajnbek / Laguna

Jedna od najkontroverznijih knjiga XX veka, autora dobitnika Nobelove nagrade.

Oni su neobičan par: Džordž je mali, vispren i tamnoput; Leni, krupan čovek koji poseduje um malog deteta. Ipak, oni čine „porodicu“, držeći se jedan drugog kako bi pobedili usamljenost i otuđenost. Kao radnici u kalifornijskim prašnjavim poljima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, oni grabe svaki posao koji stignu. Jer Džordž i Leni imaju plan: da postanu vlanici komada zemlje i barake koju mogu nazvati svojom. Kad pronađu posao na ranču u dolini Salinas, ostvarenje njihovih snova čini se da je nadohvat ruke. Ali čak ni Džordž ne može sačuvati Lenija od provokacija koketne žene niti predvideti kobne posledice Lenijevog nepokolebljivog pokoravanja stvarima kojima ga je Džordž učio.

„Stajnbekov kratki roman uzdiže živote siromašnih i obespravljenih na jedan viši, simboličan nivo.“ Džems Topam

„Uzbudljiva priča koju ćete pročitati u dahu. Stajnbek je visprene pogodio u nerv.“ New York Times

Izuzetno glasno & neverovatno blizu, Džonatan Safran For / Geopoetika

Oskar je devetogodišnji dečak, samoproklamovani pacifista, svirač na dairama, pronalazač, poštovalac Stivena Hokinga… U vazi u plakaru, posle očeve smrti 11. septembra, Oskar pronalazi ključ… Siguran je da je ključ pripadao njegovom ocu, ali koju od 162 miliona brava u Njujorku on otvara i može li Oskar, kada to otkrije, saznati nešto više o svom ocu koga je tako prerano izgubio? Na svom putu traganja, ovaj mali amaterski detektiv otkriva tajne prijatelja i potpunih stranaca, ali i porodičnu misteriju koja se proteže pedeset godina unazad.

Ovo je roman o ljubavi, prijateljstvu i, pre svega, o gubicima, potresan i duhovit do suza, izuzetno originalno komponovan, bogato i neobično ilustrovan, sa pojedinim stranicama ili sa premalo ili sa previše teksta koji je štampan jedan preko drugog do nečitljivosti.

Po ovom romanu 2011. godine snimljena je istoimena američka filmska drama u kojoj, među ostalima, igraju Tom Henks, Sandra Bulok, Džon Gudman…

„Ozbiljan, duhovit, a opet razorno bolan.“, Herald

„Spektakularan – izuzetno duhovit, lingvistički briljantan i povremeno veoma dirljiv.“, Observer

„Mudar, duhovit, nepodnošljivo tužan, putuje nebom kao kometa novog stoleća najavljujući velike događaje u asteroidnom pojasu fikcije“, Financial Times

„Zapanjujući… Razarajući vrhunac. Delo nedostižnog talenta.“, Independent

Stranci, Kris Pavon / Laguna

Dobitnik nagrada Edgar Alan Po i Entoni, Bestseler Sunday Timesa i The New York Timesa.

Možemo li ikada pobeći od svojih tajni?

Na popločanim ulicama Luksemburga, Kejt Mur provodi dane vodeći decu da se igraju sa drugarima dok ona pijucka kafu, a vikende švrljajući po Parizu ili skijajući na Alpima. Ipak Kejt čuva i užasnu tajnu koja joj može promeniti ceo život i koja je postala toliko neizdrživa da preti da sruši njen tek izgrađeni život u iseljeništvu. Kad njen muž počne da se čudno ponaša, a Kejt krene da sumnja da jedan drugi američki par nije ono za šta se izdaje, ona će početi da se osvrće za sobom dok krstari Evropom, sve više strepeći da će je sopstvena prošlost sustići. U potrazi za tajnama ljudi koji je okružuju, Kejt će shvatiti da je zatrpana sa toliko mnogo obmana da ove prete da joj unište porodicu, brak i život.

Sofisticiran i sa stilom, veoma inteligentno i vešto napisan, roman Stranci potvrđuje da je Kris Pavon izuzetno talentovan pisac.

„Dovitljivo… Niti priče maestralno će se ukrstiti nizom otkrovenja na poslednjim stranicama od kojih će vam se zavrteti u glavi. Neumorno spletkarenje četvoro glavnih junaka zaista prevazilazi sva iščekivanja.“ The New York Times

„Inteligentno napisano… Pavonova knjiga je puna oštrih zapažanja o paralelama između političke špijunaže i bračnog neverstva… Potpuno fenomenalno.“ The New York Times Book Review

Gde si nestala, Bernadeta, Marija Sempl / Samizdat

Gde si nestala, Bernadeta je neodoljivo napisan roman koji mami na čitanje: svež, satiričan, duhovit i dirljiv u isto vreme.

Bernadeta Foks je na lošem glasu. Ona je umetnica, genijalni arhitekta, preopterećena poslom, strahovima i napadima panike. Njen muž Eldži Brenč, darovita programerska zvezda kompanije Majkrosoft, Bernadetu doživljava kao urnebesnu, nadarenu i pomalo nesređenu suprugu. Za arhitektonske stručnjake ona je revolucionarni arhitekta. Za petnaestogodišnju ćerku Biju ona je najbolja prijateljica i, jednostavno, mama. Pritisnuta raznim životnim teretima, Bernadeta odjednom nestaje bez traga i niko, čak ni njena ćerka Bija, ne zna gde je ona otišla. Bija kreće na putovanje do kraja sveta da bi je pronašla…
Roman Marije Sempl je iznenađujuće duhovit i zabavan: govori o ozbiljnoj krizi u jednoj neobičnoj porodici, o složenom odnosu majke i ćerke, i to čini s velikom dozom humora i u zanimljivim, dinamičnim formama – u obliku imejlova, pisama, poruka, izveštaja FBI-a i prepiske između glavnih junaka…

Ova knjiga ima sve osobine najboljeg TV scenarija: brzinu, zaplet, duhovite dijaloge, urnebesno smešne delove, nezaboravne i neodoljive karaktere, od kojih se neki javljaju samo u formi imejl poruka. Od trenutka kada je objavljen, postao je apsolutni hit i neka vrsta vodećeg satirično-humorističkog romana o novim vrednostima digitalnog sveta 21. veka. Već pune dve godine ne silazi s lista najčitanijih knjiga, pretvarajući se u neku vrstu kultnog fenomena. Moglo bi se slobodno reći da je Bernadeta neka vrsta Bridžit Džons 21. veka, ali njen lik istovremeno predstavlja i kritiku novog sveta koji se menja brže nego što možemo da mu se prilagodimo…

„Marija Sempl ima toliko duha, mašte i sposobnosti uvida da su priče junaka ovog romana urnebesne. Progutao sam ovu knjigu s nesputanim zadovoljstvom.“, Džonatan Frenzen

Ne mogu ovde da dočekam jutro, Milan Todorov / Arhipelag

todorov

Nova knjiga priča poznatog pripovedača i satiričara Milana Todorova Ne mogu ovde da dočekam jutro, koja je nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo, donosi kratke priče o muškarcima. Priče u knjizi Ne mogu ovde da dočekam jutro iznijansirano i sugestivno pripovedaju o sredovečnom iskustvu junaka na osetljivoj granici između vremena koje je prošlo i neizvesnog vremena koje stiže, između propuštenih prilika i nesigurnih mogućnosti, između zgasnute ljubavi i izazove urbane usamljenosti. Todorov neobično vešto pripoveda o sredovečnim muškarcima koji se u modernom gradskom okruženju suočavaju sa iskušenjima ljubavi i usamljenosti. U njihovom iskustvu ljubav ostaje kratkotrajna, privremena i nestalna, ili pak u potpunosti nedosegnuta, dok je usamljenost osećanje koje se stalno umeće u činjenice njihovog života.

Slavni stih Miloša Crnjanskog „Tužno je biti muško“ doživeo je u pričama Milana Todorova iz knjige Ne mogu ovde da dočekam jutro moderni odjek i uzbudljivo pripovedačko preispitivanje. Gotovo u svakoj priči neko od sredovečnih muških junaka pokušava da utvrdi da li je moguće da vlastiti život počne iznova, sa iskustvom koje je nataloženo u međuvremenu, ma koliko, po pravilu, bilo obeleženo gubitništvom. Ili da opet prepozna iskustvo ljubavi kao odbranu od ispražnjenosti života i slutnje kraja.

Otuda su nove priče Milana Todorova u znaku potrage za ljubavlju kao za potraga za istinskim životnim smislom.
Istovremeno, priče u knjizi Ne mogu ovde da dočekam jutro odvijaju se u novosadskim prostorima, često senovitim i skrivenim, tako da je ova knjiga predstavlja tihu posvetu Novom Sadu i Petrovaradinu.

Bokser, Rajnhard Klajst / Komiko

Rajnhard Klajst je nesigurna životna sećanja Hercka Hafta preoblikovao u napet grafički roman i to na više nivoa: od traumatičnih događaja iz koncentracionih logora, preko dramatičnog bega i nemira posleratnog perioda sve do novog početka u SAD, gde će se Haft kao profesionalni bokser boriti protiv legendranog Rokija Marćana. Grafički roman „Bokser“, u najboljoj tradiciji Spigelmanovog „Mausa“, oslikava portret jednog preživelog u vremenu van svih normi.

“Klajstov roman smešten je u savršen vizuelni pejsaž. Sa sigurnošću se može reći da je ovo kandidat za grafički roman godine.” – Publishers Weekly

“Klajstov ekspresivni Kleist’s crtež četkicom daje snažan prikaz Haftove zastrašujuće priče.” – Booklist

“Dinamičan grafički roman o mračnom istorijskom trenutku.” – Shelf Awareness

“Likovi su crtani energičnim i lakim potezom kom se toliko divimo u delu Vila Ajznera.” – Library Journal

Gorski, Vesna Golsvorti / Geopoetika

Vesna Goldsvorti eksplicitno uzima za model Velikog Getsbija, i njen roman će, kao i original, sigurno definisati jedno društvo u određenom istorijskom trenutku: London danas, dok se živo meso grada pretvara u neživo zlato strahotnim Midinim dodirom nekontrolisanog međunarodnog bogatstva. Od ovog surovog sveta ona stvara, kao i Ficdžerald, priču o pikantnoj korupciji nevinosti, i to radi sa toliko neusiljenog stila i narativne elegancije da vas nezaustavljivo vodi napred, kao da je reč o najukusnijem jelu, od jednog do drugog savršenog zalogaja koji se topi u ustima”, Majkl Frejn, književnik i dramski pisac

“Zabavan i dirljiv, ironičan i ozbiljan, Gorski je istovremeno i književni omaž i delo visoko originalne imaginacije. Vesna Goldsvorti briljantno piše o novcu, odeći, romantičnoj ljubavi i dekadentnom seksu – ali i o različitim modelima emigracije. Jeu d’esprit sa podjednako mnogo srca i uma.”, Eva Hofman, književnica

“Očaravajuća knjiga… Sa mnogo duha i poetske snage, Vesna Goldsvorti piše o našoj opsednutosti novcem, glamurom, provodom i seksom, ali na kraju nam pruža nezaboravnu ljubavnu elegiju.”, Sofka Zinovjev, književnica

“Evo konačno i Getsbija za današnji London – sveti grad ruskih superbogataša. U svom prelepo napisanom i zločesto maštovitom romanu, koji je naizmenično nezaboravno tužan i vrlo, vrlo duhovit, Vesna Goldsvorti evocira usamljenost koja ide uz iznenadno i ogromno bogatstvo, kada se nađe u rukama muškaraca i žena koji ne potiču iz krugova naviklih na privilegije. Gorski istovremeno nudi i prebogatu satiru na jata parazita koja prate milijardere i lucidnu panoramu Kensingtona i Čelzija u trenutku kada se novi novac preliva preko starog dostojanstva.”, Nil Ašerson, istoričar

Vitgenštajnov nećak, Tomas Bernhard / Lom

“Vitgenštajnov nećak” je delimično autobiografski roman, s podnaslovom “Jedno prijateljstvo”, i to jeste knjiga o prijateljstvu pisca s gotovo genijalnm, ali poludelim nećakom čuvenog filozofa Ludviga Vitgenštajna. Pisac se priseća njihovog dugogodišnjeg poznanstva i pokušava da rekonstruiše delove ekscentričnog života svog najboljeg prijatelja, kao neku apoteozu neprestane borbe umetnika da preživi u svetu koji tone u bezumlje.

Ja, Rene Tardi, ratni zarobljenik u Štalagu IIB, Žak Tardi / Darkwood

stalag

Žak Tardi ovom izlaganju daje realističan dekor, razrađen kroz minuciozno istraživanje, višestrane potvrde, i uvek prikazan kroz najtačniju moguću grafičku rekonstrukciju, baš kao i kroz rigorozne istorijske činjenice. Jer ovde je reč o pravom svedočanstvu, dragocenom i jedinstvenom u načinu na koji Rene, njegov otac, oslikava taj period, tako malo vrednovan za čoveka kakav je on bio – vatreni idealista pre rata, koji se vratio se iz zatočeništva pun gorčine i gađenja prema svojoj zemlji jer se bacila na kolena pred neprijateljem, a on je tako želeo da bude ponosan na nju…

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: