Top 10: Filmovi koji nisu zaslužili Oskara

Pobeda južnokorejskog filma Parazit (Parasite) sasvim sigurno je najveće iznenađenje u istoriji dodele nagrada Američke akademije za filmsku umetnost i nauku. Očekivanja uoči dodele 92. Oskara bile su da će priznanje za najbolji film dobiti ratna drama 1917 Sema Mendesa, dobitnik Zlatnog globusa i nagrade BAFTA.

Visoko su se kotirali i Džoker (Joker) Toda Filipsa, Irac (The Irishman) Martina Skorsezea ili Bilo jednom u Holivudu (Once Upon a Time… in Hollywood) Kventina Tarantina. Ali… čudo se dogodilo.

Prvi put u istoriji nagradu za najbolji film osvojilo je ostvarenje koje dolazi van engleskog govornog područja, crna komedija o klasnim razlikama u Seulu. Posle ovoga autori filmova koji su mogli da se nadaju osvajanju nagrade za najbolji film snimljen van engleskog govornog područja mogu očekivati da će jednog dana dobiti i najznačajniju nagradu Američke akademije.

Poput nekih drugih nagrada, Oskar nije uvek pravedan. Glumci, reditelji, producenti, scenaristi, kostimografi i drugi filmski radnici nisu uvek donosili najbolje odluke. O tome govore i brojne liste koje godinama unazad kreirali filmski kritičari i mediji. Verujemo i da vi imate svoje. Ukusu su različiti.

Ovo je samo jedna od mogućih lista 10 filmova koji nisu zaslužili najznačajniju zlatnu statuu filmskog sveta, ili je jednostavno nisu zaslužili te konkretne godine – u kojoj su se u konkurenciji našla daleko bolja ostvarenja.

Takođe, fokus ove liste je na dodelama koje počinju od 70-ih, iako je nepravednih odluka bilo i ranije. Tako Građanin Kejn (Citizen Kane) Orsona Velsa nije dobio Oskara za najbolji film 1941. godine, već je pobedio Kako je bila zelena moja dolina (How Green Was My Valley) Džona Forda. Građanin Kejn zauzima prvo mesto na listi najboljih filmova u izboru Američkog filmskog instituta. Ili, recimo, kada je Oskar za najbolji film snimljen 1952. dodeljen Najvećoj predstavi na svetu (The Greatest Show on Earth) umesto jednom od najboljih vesterna svih vremena Tačno u podne (High Noon). 

Roki (Rocky)  // 1976.

Na 49. dodeli Oskara po četiri zlatne statute dobili su Svi predsednikovi ljudi (All the President’s Men) i TV mreža (Network). Piter Finč i Fej Danavej dobili su Oskare za najbolje uloge u TV mreži, dok je Beatris Strejt nagrađena za najbolju žensku sporednu ulogu. Nagrada za najbolju mušku sporednu ulogu pripala je Džejsonu Robardsu za Sve predsednikove ljude. Tv mreža je dobila nagradu za najbolji originalni, a Svi predsednikovi ljudi za adaptirani scenario. Ali je dve glavne nagrade pokupio apsolutni autsajder. Roki je uzeo nagradu za najbolji film, a Džon Avildsen za režiju. Ostalo je istorija.

O tome koliko je ovo bila sjajna filmska godina govori i podatak da dobitnik “Zlatne palme” u Kanu Taksista (Taxi Driver) Martina Skorsezea nije dobio nijednu nagradu. A bio je nominovan za najbolji film, glavnu mušku ulogu (Robert De Niro) i sporednu žensku (Džodi Foster).

Kramer protiv Kravera (Kramer vs. Kramer) // 1979.

Drama o razvodu Kramerovih (Dastin Hofman i Meril Strip) trijumfovala je na 52. dodeli Oskara i tako, na iznenađenje mnogih, pobedila Apokalipsu danas (Apocalypse Now) Frensisa Forda Kopola, ostvarenje koje je nagrađeno Zlatnom palmom u Kanu. Članovima Akademije ipak se više dopala priča o savremenom problemu razvoda i promene uloga u porodici od one o užasima vijetnamskog rata. Zapravo, Kramer protiv Kramera se toliko dopao ljudima koji su glasali da ih je osvojio pet – najbolji film, režija (Robert Benton), najbolja muška uloga (Dastin Hofman), najbolja ženska epizodna uloga (Meril Strip) i najbolji adaptirani scenario.

Obični ljudi (Ordinary People) // 1980.

Priča o raspadu radničke porodice, rediteljski debi Roberta Redforda, dobio je Oskara za najbolji film na 53. dodeli. Nesumnjivo je ovo inteligentno napisana priča o tome kako porodice skrivaju unutrašnje sukobe od spoljašnjeg sveta, ali… Te godine u konkurenciji je bio Razjareni bik (Raging Bull) Martina Skorsezea, biografija bokserskog šampiona u srednjoj kategoriji, Džeka LaMote. Razjareni bik, kroz priču o boksu, na najbrutalniji način opisuje američko kapitalističko uređenje, ali to nije bio dovoljan razlog da članovi Akademije nagrade film.

Vozeći gospođicu Dejzi (Driving Miss Daisy) // 1989.

Ponekad je odluke članova Akademije teško objasniti. Jedna od takviih je bila odluka iz 1990. da se za najboljim filmom iz prethodne godine proglasi Vozeći gospođicu Dejzi, simpatična priča o prevazilaženju društvenih i rasnih razlika. Te godine za najvažnijeg Oskara su konkurisali Društvo mrtvih pesnika (Dead Poets Society), Rođen 4. jula (Born on the Fourth of July), Moje levo stopalo (My Left Foot) i Polje snova (Field of Dreams). 

Džesika Tandi je za ulogu gospođice Dejzi osvojila Oskara za najbolju žensku ulogu u 81. godini života i tako postala najstarija glumica koja ikada osvojila tu nagradu u ovoj kategoriji.

Ples sa vukovima (Dances with Wolves) // 1990.

Skorseze je ponovo izgubio od reditelja debitanta. Bez sumnje najbolji film snimljen 1990. godine bili su Dobri momci (Goodfellas), antologijski prikaz mafijaškog života na velikom platnu. U filmu koji je nastao na osnovu bestselera Nikolasa Pileđija maestralne uloge ostvarili su Rej Liota, Robert de Niro i Džoi Peši (nagrađen Oskarom za najbolju epizodnu mušku ulogu). I to je jedino Oskar za Dobre momke na 63. dodeli nagrada. Najboljim filmom proglašen je vestern Ples sa vukovima Kevina Kostnera, priča o poručniku Unije koji odlazi u preriju i sprijateljuje se sa Indijancima. Film se izuzetno dopao članovima Akademije, tako da je dobio čak 7 pozlaćenih statua (najbolji film, režija, adaptirani scenario, muziku, montažu, zvuk i fotografiju).

Forest Gamp (Forest Gump) // 1994. 

Simpatična priča o Forestu Gampu, čoveku sa smetnjama u razvoju, osvojila je srca članova Akamedije na 67. dodeli Oskara, pa je ovaj film dobio 6 nagrada, uključujući i onu za najbolji film. Priča koja se odvija tokom nekoliko decenija u kojoj je Forest svedok je brojnih istorijskih momenata iz druge polovine 20. veka je tipičan primer blokbastera i filma koji gotovo svakoga zakuca ispred bioskopskog platna ili TV ekrana. U prilog tome ide i činjenica da glavnu ulogu tumači Tom Henks, jedan od omiljenih holivudskih glumaca.

Ali… te godine nagradu su apsolutno zaslužile Petparačke priče (Pulp Fiction) Kventina Karantina,  ali članovi Akademije nisu prepoznali genijalnost ovog filma. U konkurenciji za Oskara te godine bilo je još filmova boljih od Foresta Gampa – Bekstvo iz Šošenka (The Shawshank Redemption), koji i dalje drži 1. mesto na IMDb listi, ali i odličan film Kviz (Quiz Show) Roberta Redforda.

Zaljubljeni Šekspir (Shakespeare in Love) // 1998.

Kada je Stiven Spilberg osvojio nagradu za najboljeg reditelja, očekivalo se da će njegov film Spasavanje redova Rajana (Saving Private Ryan) dobiti Oskara za najbolji film. Ali se dogodilo iznenađanje. Većina članova Akademije je glasala za romantičnu komediju Zaljubljeni Šekspir (Shakespeare in Love), priču o imaginarnoj ljubavi Vilijama Šekspira.

Spasavanje redova Rajana je jedna od najboljih ratnih priča ikada snimljenih, ali se Akademija ozbiljno ogrešila o ovaj film.

Čikago (Chicago) //  2002.

Akademija naprosto voli mjuzikle. Tako je Čikago nagrađen Oskarom za najbolji film na 75. dodeli zlatne statue. Razlog za to su verovatno odlična koreografija, kostimografija, scenografija, pa i gluma. Oskara je ove godine zaslužio Pijanista (The Pianist) Romana Polanskog. Ako ne onda Bande Njujorka (Gangs of New York) Martina Skorsezea ili Sati (The Hours) Stivena Daldrija.

Fatalna nesreća (Crash) // 2005.

Jedno od većih iznenađenja dogodilo se na 78. dodeli nagrade Američke akademije filmskih umetnosti i nauke. Apsolutni favorit je bilo Ang Lijevo ostvarenje Planina Broukbek (Brokeback Mountain). Film je osvojio brojne nagrade, među kojima su Zlatni lav u Veneciji i Zlatni globus za najbolji film, i očekivalo se da odluka Akademije bude formalnost. Ali dirljivoj ljubavnoj priči između randžera i kauboja nije dodeljena nagrada za najbolji film, već samo za režiju, adaptirani scenario i muziku. Članovi Akademije su za najbolji film prograsili Fatalnu nesreću, priču o rasnim i socijalnim sukobim, smeštenu u haotičnih 36 sati u Los Anđelesu.

“Konkurencija je bila žestoka. Laku noć i srećno, čudesan film. Kapoti, zapanjujući. Lijeva Planina Broukbek, odlična. I Spilbergov Minhen. Čoveče, kakva godina! Drago mi je da sam dobio Oskare, to je baš lepo. Ali nemojte me pitati koji je bio najbolji film te godine jer ni ja lično ne bih glasao za Fatalnu nesreću samo zato što sam u drugim filmovima prepoznao vrhunsko umeće”, izjavio je reditelj i scenarista filma Pol Hagis.

Argo // 2012

Još jedna loša odluka je da se Oskar dodeli trileru Argo Bena Afleka. Film je zasnovan na istinitoj priči o spasavanju šestoro američkih diplomata iz Teherana u Iranu tokom talačke krize 1979. godine, ali je na kraju napravljen kao klasična američka propaganda. Te godine u konkurenciji su bili odlični filmovi poput 00:30 – Tajna operacija (Zero Dark Thirty), Linkoln (Lincoln), Zveri južnih divljina (Beasts of the Southern Wild), Pijev život (Life of Pi), U dobru i u zlu (Silver Linings Playbook)… Bilo koji od ovih filmova zaslužio je Oskara više nego Argo.