Evropski TOP 10

Posle Holivudske topliste Vuka Boškovića, prelazimo na evropski kontinent i sa blokbastera šiftujemo se na arthouse. Zamolili smo reditelja Nikolu Ljucu da izdvoji filmove koji su po njemu obeležili autorsku 2014 u filmu.

10. Locke / Steven Knight

Neočekivano jednostavan i efektan britanski film smešten u kola Ivana Loka, dok on jedne noći pokušava da reši veliki životni problem. Muška melodrama, monolozi o lepoti betona, žuto svetlo engleskih autoputeva, najbolji i najlepši Tom Hardi.

9. Ničije dete / Vuk Ršumović

Pet nagrada na festivalu u Veneciji, još najmanje 30 festivala, hiper emotivne reakcije po celom svetu a u pitanju sveden, precizan, objektivan, analitičan i vizuelan film. Drugačiji od svega sa naših prostora, bez afektacija i lažnog patosa. Čista energija i pametan point of view.

8. Concerning violence / Göran Olsson

Ljudskopravaški i aktivistički dokumentarni filmovi napravljeni od strane razmaženih zapadnoevropskih diletanata jednostavno moraju da prestanu da postoje. Jedan od načina je da mi prestanemo da gledamo fejkove poput “The Act of Killing” i samo malo odemo na levo i vidimo pravu umetnost – relevantnu i provokativnu, uz naraciju Lorin Hil.

7. Ida / Pawel Pawlikowski

Ne postoje prežvakane teme već samo prežvakani postupci, što narativni to vizuelni. Crno beli 4:3, svaka scena u po jednom dekomponovanom kadru a milioni gledalaca širom sveta. Film koji je uzbudljiviji od svih Marvelovih radiokativnih prevara u formi filma. Nostalgija i opomena.

6. Blind / Eskil Vogt

Film o samoći i seksualnosti slepe devojke u Oslu zvuči kao najodvratnija manipulacija emocijama koja prosečna publika ne poseduje. Iako mu je to logline Blind je duhovit, nepredvidiv, erotičan, nelinearan, zbunjujuć skandinavski Čarli Kaufman.

5. Leviathan / ‎Andrey Zvyagintsev

Biblijski melodramski trougao. Korupcija i vodka. Filip Glas. Bes, bes i bes prema velikoj zemlji koja je posrnula. Levijatan je razbesneo svakog Putinofila, neo pravoslavca i državnog moćnika a sve druge je podsetio na genijalnost filmske subverzije.

4. La chambre bleu / Mathieu Amalric

Sve deluje jako poznato i veoma francuski a opet ne podseća ni na šta skoro napravljeno. Ovaj film bi se mogao nazvati i Uvodom u evropski film – problemi buržoazije, eksplicitan seks, ružni muški protagonista i prelepa ženska antagonistkinja, krimi zaplet, genijalna muzika. Primer kako od minornog romana nastaje veliki film.

3. Winter Sleep / Nuri Bilge Ceylan

Zlatna palma, Nuri Bildže Džejlan i 196 minuta, za mene je to dovoljno. Za druge – ako ste ikada gledali dobru verziju Čehova u pozorištu (Šilingov ili Janežičev Galeb) i ostali emotivno i intelektualno rastureni danima nakon predstave onda morate u bioskop da pogledate ovaj savremeni klasik.

2. Nymphomaniac / Lars Von Trier

Rendez vous sa čistom inteligencijom. Besmisleno je ulaziti u rasprave, ovo je čisto remek delo. Prvi film koji je Fon Trir napisao i režirao, po sopstvenom priznanju, potpuno trezan. Jedan dugačak i prezabavan film, koji se pravi da su dva filma.

1. Under The Skin / Jonathan Glazer

Vanzemaljka luta Škotskom, proždire muškarce (u čemu joj pomaže misteriozni bajker), odustaje od svega, ne razmišlja o samoći već je posmatra i doživljava. Mi koji danas živimo na planeti Zemlji još uvek nismo sposobni da razumemo a kamoli da diskutujemo genijalnost ovog filma. Jezik koji on koristi je toliko napredan i van naših referentnih pojmova da sve drugo deluje smešno naspram njega. Najbolji film 2014. a u isto vreme jedan od meni najboljih ikada.