“Togo”: Istinita priča o hrabrim psima

Noum je mali grad na Aljasci. Sedam meseci godišnje grad je prekriven velikim snežnim pokrivačem, a temperatura se u tom periodu spušta do 40 stepeni ispod nule. Dešavalo se da je grad zbog snega potpuno odsečen od ostatka sveta, a jedini način da se dođe ili izađe iz njega bilo je uz pomoć psećih saonica, dok je komunikacija bila isključivo preko radio-veze. Kada je 1925. godine buknula epidemija difterije (teška i zarazna bolest), u Noumu nije bilo potrebnog seruma. Lek je iz grada Enkoridža transportovan vozom do Nenana, gde se nalazila najbliža železnička stanica, a odatle su organizovane pseće zaprege koje su se smenjivale u nošenju leka do Nouma. U ovoj isporuci seruma učestvovalo je stotinu pasa i svi su podjednako zaslužni za spasavanje života stanovnika, ali jedan pas je bio posebno impresivan, ključan i morao je da bude snalažljiv, jak i dobro istreniran.

Bilo je samo pitanje vremena kada će ta priča biti ispričana putem filma, a 2019. godine dobili smo je u režiji Ericsona Core, koji je režirao po scenariju Toma Flynna. Doduše, epidemija difterije iz 1925. godine u Noumu na Aljasci već je obrađena u animiranom filmu “Balto” (1995) Simona Wellsa, ali film “Togo” predstavlja utemeljeniju adaptaciju događaja. Iako pas Balto često dobija najveće zasluge za spas grada Nouma, Togo je zapravo bio taj koji je vodio svoj tim kroz najopasniji deo puta i prešao najviše kilometraže. Stoga, kompanija „Disney“ se potrudila da ceo svet sazna pravu istinu i da oda počast najvećem heroju, psu Togu, po kojem film nosi ime.

Willem Dafoe, koji glumi Leonharda Seppalu, fenomenalna kinematografija (takođe potpisuje Ericson Core) koja pruža živopisne, upečatljive, ali i često opasne predele Aljaske, najveći su kvaliteti filma. Pratimo uzbudljivu, neverovatnu avanturu čoveka i njegovih odanih pasa, među kojima se izdvaja Togo, sibirski haski kojeg je Seppala odgajio i kome neizmerno veruje. Uvid u građenje njihovog odnosa dobijamo kroz flešbekove, a u ovoj priči važna je i njegova supruga Constance (Julianne Nicholson), koja je prva uvidela potencijal u Togu.

Dakle, kada epidemija difterije pogodi zabačeno mesto Noum na Aljasci, postoji hitna potreba za lekovima koji su, međutim, udaljeni oko 800 kilometara. Zbog nadolazeće oluje, vazdušni transport ne dolazi u obzir, pa se meštani okreću Seppali, koji bi trebalo da donese lekove psećim zapregama. On ubrzo sa svojim psima kreće po neophodne lekove, iako je njegova supruga zabrinuta i kaže da će putovanje ubiti psa jer je već prilično star, ali Seppala insistira na odlasku jer, kako kaže, bez Toga na čelu ekipe verovatno ne bi preživeo. Pritom, supruga mu prebacuje da uvek njega biraju za tako opasne stvari, no on nema nameru da popusti, želi da se žrtvuje jer poznaje ljude koji leže bolesni.

Film je u svom najboljem izdanju kada se koncentriše na trku: impresivne scene uključuju pad sa litice i zastrašujuće trčanje po ledu koji puca… Dafoe stvara verodostojnu vezu sa dobro obučenim psom, a sve scene u kojima ih vidimo zajedno, posebno one poslednje, zaista su dirljive.

Zbog načina na koji je film snimljen, publika je smeštena tačno usred divljine Aljaske, gde opasnost vreba na svakom uglu. Neke scene su izuzetno napete (posebno pomenuta scena gde psi prelaze preko leda), zbog čega “Togo” postaje zadivljujuća avantura, ali i emotivna drama. Dafoe je odličan izbor za tu ulogu, jer poseduje domet da ubedljivo pokaže ljubav razigranom i energičnom štenetu, dok kasnije demonstrira emotivniju stranu Leonharda Seppale. Sve ovo je zaista odlično urađeno i odglumljeno tako da nam ni jednog trenutka neće biti dosadno, štaviše, film će nas odvesti na ludu vožnju.

Ljubitelji pasa ili ne, Togo će osvojiti vaša srca od uvodnih scena. Zahtevna i emotivna trka sa vremenom, čak bih se usudio da kažem da je ovo jedna od najboljih stvari iz „Disneyjeve“ kolekcije.